Јужноафричка Република
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 22°-35° ЈГ Ш, 16°-33° ИГД
- Овај чланак говори о Републици Јужној Африци, држави на југу Африке. За ширу географску регију јужну Африку, погледајте Јужна Африка (регија).
| крилатица: !ke e: ǀxarra ǁke (Јединство у различитости/Различити људи, уједините се) |
|
| Химна Nkosi Sikelel' iAfrika |
|
 |
|
| Главни град | Преторија (извршни) Кејптаун (законодавни) Блумфонтејн (судски) |
| Службени језик | Африканс, енглески, Зулу, Коса, Свати, Ндебеле, Северни Сесото, Јужни Сесото, Тсонга, Тсвана, Венда |
| - Председник | Џејкоб Зума |
| - Потпредседник | Халема Мотланте |
| Независност: | Од УК 31. мај 1910. |
| Површина | |
| - Укупно | 1.221.037 km² (25.) |
| - Вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| - 2005. | 47.432.000 (26.) |
| - Густина | 36/km² |
| Валута | Ранд (ZAR) |
| Временска зона | UTC +2 |
| Интернет домен | .za |
| Позивни број | +27 |
Република Јужна Африка или Јужноафричка Република (краћи назив Јужна Африка) је република на југу Африке. Налази се на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Свазилендом. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km².
Садржај |
[уреди] Географија
Јужноафричка Република је смештена на најјужнијом делу Африке. Држава излази на два океана (Атлантски и Индијски). Дужина обале је више од 2500 km. Са површином од 1.219.912 km²[1], ЈАР је 25. држава у свету. Њесути на Дракенсбергу са висином од 3.408 m је највиши врх Јужноафричке Републике.
[уреди] Клима
ЈАР има углавном пријатну климу, делимично захвајујући чињеници да је окружена са три стране Атлантским и Индијским океаном, свом положају у умереном климатском појасу на јужној хемисфери и због просечне висине која расте према екватору и даље у копно. Због овакве разноврсне топографије и океанских утицаја, постоје велике варијације климатских зона.
Климатске зоне варирају од екстремне пустиње у јужном Намибу на крајњенм северозападу земље до суптропске климе на истоку дуж границе са Мозамбиком и Индијским океаном.
[уреди] Историја
Јужну Африку открио је Васко да Гама 1497. године на путу за Индију. Пошто је до открића Јужне Африке дошло на Божић, земља је названа Натал, како се још и данас зове једна држава у Јужној Африци.
На путу у Индију Јужна Африка је била важна станица. Тако је 1652. године холандска источноиндијска компанија уредила боравиште, односно одмориште у Јужној Африци. Први досељеници у холандску Кап-колонију били су сељаци који су живели на номадски начин и резидентни Африканци сви бели и сви са пореклом из Европе. Они су потискивали домородачко становништво које су називали Хотентотенима. Домаћа племена била су потчињена досељеницима и злостављана као јефтина радна снага једнако као и робови пореклом из Северне Африке.
1806. године Велика Британија је анексирала Кап-колонију. Након што су се Британци тамо настанили у великом броју и након што је британска влада 1833. године забранила ропство, Бури (како се назива бело становништво холандског порекла) су се покренули дубље ка унутрашњости земље и тамо основали државе Трансвал и слободну државу Орање. Око обе државе долазило је до великих борби и 1861. и од 1877. до 1881. Ове државе биле су под британском владом. Након тога призната им је самосталност.
Индијци су у Јужну Африку дошли или као јефтина радна снага или као трговци. Сви Индијци били су дискриминисани од стране Бура и Британаца. Док су трговци по основу свог иметка могли водити релативно угодан живот, радници су живели у готово неподношљивим условима. Они су само уз помоћ уговора о раду добијали дозволу боравка. Уговори су били ограничени само на неколико година, у којима радник није имао готово никаквих права.
Уколико су хтели дати отказ, радници су морали платити неку врсту откупнине, порез од три фунте. То је била сума коју нико од њих није могао прикупити, обзиром да су им плате биле многоструко ниже. Они су радили углавном у јамама и живели у гетима, који су били тако запрљани да је тамо врло често избијала куга. Њихов положај био је само незнатно бољи од положаја робова.
[уреди] Становништво
Јужна Африка има 40.6 милиона становника и главни град је Преторија. Становништво је углавном црначко (75.2%), али има и белаца (13.6%), мешанаца (8.6%) и азијата (2.6%). Већина црнаца и белаца припада хришћанству, док су већина Азијата хиндуси.
Јужноафричка Република има 11 званичних језика од којих су 2 европског порекла: Енглески и Африканс (којим говоре белци холандског порекла), а остали афричког. Зулу је афричка етничка група од око 5 милиона људи који већином живе у провинцији КваЗулу-Натал у Јужној Африци.
Већи градови су:
- Јоханесбург
- Кејптаун
- Преторија
- Мафекинг
- Блумфонтејн
- Дурбан
- Источни Лондон
- Порт Елизабет
- Полокване
- Ричардс Беј
- Балито
[уреди] Административна подела
Јужноафричка република је подељења у 9 покрајина (провинција):
- Хаутенг (Gauteng)
- Лимпопо (Limpopo)
- Северозападна провинција (North-West Province)
- Мпумаланга (Mpumalanga)
- Фри Стејт (Free State) (срп. Независна држава)
- КваЗулу-Натал
- Северни Кејп (Nothern Cape) (срп. Северни рт)
- Западни Кејп (Western Cape) (срп. Западни рт)
- Источни Кејп (Eastern Cape) (срп. Источни рт)
[уреди] Референце
- ^ Country Comparison. World Factbook. CIA.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
 |
Северна | Алжир · Египат · Либија · Мароко (Западна Сахара) · Судан · Тунис |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад |
 |
Источна | Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути |
 |
Јужна | Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд |
|
|
||
|
Зависне територије |
||
| Провинције Јужноафричке Републике |  |
| Хаутенг • Лимпопо • Северозападна • Мпумаланга • Фри Стејт • Квазулу-Натал • Северни Кејп • Западни Кејп • Источни Кејп |
