Јулијан Пшибош
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
Јулијан Пшибош (1901-1970) се сматра најзначајнијим песником Краковске авангарде. Писао је и есејистику. Између 1937. и 1939. боравио је у Француској, где се упознао с европском уметношћу. Био је близак с авангардним сликарима, пре свега с Групом а.р. (револуционарна уметност) којој су припадали конструктивисти Стшемињски, Стажевски, Кобро. Написао је низ теоријских и полемичких текстова о томе шта је авангардна поезија. Основно начело којим се руководио гласило је: Минимум речи, максимум поезије. Његова поезија била је пуна метафора, метонимија, елипси као и Пајперова. Његов принцип конструктивизма и функционализма после Другог светског рата следили су такозвани лингвистички песници младих генерација (Бјалошевски, Карпович, Балцежан и др). С обзиром на то да је остао доследан својим теоријским начелима написао је доста збирки песама: ‘Шрафови’, ‘Оберучке’, ‘Изнад’, ‘У дубини шума’, ‘Једначина срца’, ‘Док смо живи’, ‘Место на земљи’, ‘Вертикална пројекција’, ‘Најмање речи’, ‘Оруђе од светлости’,’ Складна целина’, ‘Више за манифест’, ‘На знак’, ‘Непознати цвет’; студија и есеја: ‘Читајући Мицкјевича’, ‘Линија и жамор’, ‘Поетски смисао’, ‘Записи без датума’.
