Јулијан Тарсанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
P christianity.svg Овaj чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако желите да га средите, приведите стил енциклопедијском критеријуму, и додајте му проверљиве и поуздане референце или литературу.

      Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Julian of Tarsus.jpg

Свети Јулијан Тарсанин је хришћански мученик из 3. века.

Био је сенаторског порекла и живео је у Тарску Киликијском. Пострадао је за време владавине цара Диоклецијана. Иако је имао тек осамнаест година када је подвргнут мучењу због вере у Исуса Христа, свети Јулијан је већ био довољно васпитан и утврђен у хришћанском благочешћу. Целу годину водао га је намесник царски за собом из града у град, мучећи га и наговарајући да се одрекне вере Христа. Мајка Јулијанова пратила је издалека свога сина. Када њу је намесник ухватио и послао да усаветује свога сина, да се одрекне вере у Христа, она је три дана говорила у тамници своме сину супротне савете, учећи га и храбрећи да не клоне духом, неге да са благодарношћу Богу и смелошћу иде на смрт. Мучитељи су тада зашили Јулијана у врећу са песком и са шкорпијама и змијама, па бацили у море, а и мајка Јулијанова је умрла на мукама. Мошти његове избацили су таласи на обалу, и верни су их пренели у Александрију и сахранили 290. године. Доцније су те мошти пренете у Антиохију. Свети Јован Златоуст је потом држао похвалну реч светом мученику Јулијану. "Из уста мученика", рекао је Златоуст, "исходио је свети глас, и заједно с гласом изливала се светлост јаснија од сунчаних зрака". И још: "Узми кога било, сумашедшег и бесног, и приведи овоме светоме гробу, где су мошти мученикове, и видећеш, како ће он (демон) непремено искочити и побећи као од палећег жара". Хришћани верују да су се многа чуда дешавала на гробу овог светитеља.

Српска православна црква слави га 21. јуна по црквеном, а 4. јула по грегоријанском календару.

Спољашње везе[уреди]