Јулијски Алпи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јулијски Алпи су горски масив који се простире у Словенији и Италији. Име носе по римском цару Гају Јулију Цезару. Највиши врх је и највиши врх Словеније - Триглав (планина) (2.864 m) а други по висини је италијански Монтаж (2.753 m).

Садржај 1 Површина 2 Геолошка структура 3 Врхови 3.1 Источни Јулијски Алпи 3.2 Западни Јулијски Алпи 4 Спољашње везе

[уреди] Површина

Јулијски Алпи заузимају површину од 4.400 km² и у Словенији граниче са долинама реке Саве и Соче.

[уреди] Геолошка структура

Алпе сачињавају наслаге кречњака из времена мезозоика и доломита из тријаса. Зато се нагло успињу а врхови и гребени су назупчани. Између горских гребена леже дубоке котлине (сутјеске) направљене од ледника (глечера).

[уреди] Врхови

[уреди] Источни Јулијски Алпи

Важнији врхови по висини :

• Триглав (планина) (2.864 m); највиши врх и симбол Словеније
• Шкрлатица (2.740 m);
• Мангарт (2.679 m)
• Јаловец (2.643 m)
• Разор (2.601 m)
• Кањевец (2.569 m)
• Присојник (2.547 m)
• Шпик (2.472 m)
• Крн (2.244 m);
• Чрна прст (1.844 m)

[уреди] Западни Јулијски Алпи

Западни Јулијски Алпи су доста мањи од Источног дела. Леже углавном у Италији, а у Словенији леже само делови Канинске групе. Већи врхови су:

• Монтаж (Jôf di Montasio) (2.753 m)
• Виш (Jôf Fuart) (2.666 m)
• Високи Канин (2.587 m)

[уреди] Спољашње везе

• Julian Alps - Hribi.net

Координате: 46°20′ СГШ 13°45′ ИГД