Ђорђо Орсини

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јурај Далматинац)
Ђорђо Орсини

Јурај Далматинац, скулптура у Шибенику, рад скулптора Ивана Мештровића
Јурај Далматинац, скулптура у Шибенику, рад скулптора Ивана Мештровића

Информације
Датум смрти 1473.
Дела

Ђорђо Орсини или често под именом Ђорђо да Себенико[1][2](лат. Georgius Mathaei Dalmaticus - уметничко име; c. 1410–1473), код нас познат и као Јурај Далматинац, [3]је био италијански средњовековни вајар и архитекта, који је велики део свога живота провео радећи у Себенико у Далмацији (данас Шибеник у Хрватској). Рођен је у далматинском граду Зара (данас Задар у Хрватској), који је тада припадао Венецијанској републици[4], а умро у Себенико.

Живот и рад[уреди]

Катедрала Св. Јакова у Шибенику

Ђорђо Орсини потиче од старе племићке лозе Орсини. Његов отац Матео, а касније и сам Ђорђо, су били принуђени да се издржавају радом својих руку пошто им племићки статус није доносио никакве приходе. Ђорђо је образован као архитекта и вајар у Венецији[5], у радионици Ђованија и Бартоломеа Буон. Овој двојици је Орсини помагао у изради декорација на Porta della Carta дуждеве палаче.[6] Оженио се Елизабетом да Монте, која му је у мираз донела неколико кућа у Венецији. Са почетком његовог рада у Себенику (Шибенику) 1441. године, овај је град постао место где је он провео остатак свога живота. Своју уштеђевину је уложио у трговачке послове и у трговину заједно са два друга партнера. Сам је саградио себи кућу код исте катедрале коју је он градио годинама и по којој је постао славан. Његов рад је постао део златног века средњовековне далматинске уметности [7]. Његово највише уметничко достигнуће је Катедрала Св. Јакова у Шибенику - која се на италијанском спомиње као Ил домо Сибенико, чији је он био главни архитекта од 1441. до 1473. године[5]. Цела грађевина је потпуно сачињена од камена, без опека или дрвета у својој структури. Његов задатак је био да сагради хорски део катедрале, чији темељи још нису били ни постављени, па затим да подигне кров (свод) за који су тек постојали носећи ступови, и да подигне звоник (куполу) заједно са светларником. Ђорђо није никад завршио започети посао на Катедрали. Од 1. јула 1477. радове је наставио други архитекта - Николо да Ђовани ди Фиренца. Николо је конструисао и саградио камени кров катедрале. Посебно су занимљиве 72 бисте његових суграђана исклесане у камену, изненађујуће реалистичне за то време. Ове бисте одсликавају директно карактер градског живота тога времена. У Спалату (данас Сплит у Хватској) Ђорђо је саградио неколико палата а 1448. године је исклесао у камену олтар катедрале светог Дује.[5] У Дубровнику (који је тада био Дубровачка република), је радио на рестаурацији Кнежеве палате и тврђаве Минчета. Направио је такође урбанистички план за Паго.[5] У Италији је радио у Анкони где је саградио Лођа деи Мерканти и портал цркве св. Фрање.[5] Његови дуборези и скулптуре припадају касном готском стилу, док му је архтектура стилски архитектура ране италијанске ренесансе.[5]

Име[уреди]

У Хрватској се Орсини слави као хрватски архитект Јурај Далматинац. Ово је име каснији превод (19. век) његовог уметничког имена „Georgius Dalmaticus“ [1][8][9][10]. Друга верзија похрваћеног Орсинијевог имена је Јурај Матејевић. Ово име је транслитерација "Georgivs Mathei" (Ђорђо, Матијин син) текста угравираног у мермер катедралне цркве светога Јакова у Шибенику[11]. Хрватски аутор Фисковић тврди да Орсини није никад користио своје презиме него је то презиме „присвојио“ Ђорђов син након Ђорђове смрти. [12] Фисковић своју тврдњу не подупире никаквим документима из времена живота и рада Ђорђа Орсинија. Фисковића побијају енглески архитект Џексон [13] који наводи уговор о куповини куће (склопљен јуна 1455) коју је Орсини купио од локалног шибенског великаша и где је купац именован као Ђорђо Орсини и два италијанска аутора који потврђују да су Ђорђов син Паоло и унук Ђовани користили званично презиме Орсини и да им је венецијански гувернер Далмације Валерио Орсини признао припадност племићкој кући Орсинијевих[14] [15] 1540. године. Важно је приметити да постоји један број хрватских и југословенских аутора који су прихватили право презиме овог италијанског архитекта и вајара[16][17][18][19].

Референце[уреди]

  1. ^ а б Giacomo Scotti: Quaderni Giuliani di Storia Anno XXIII (n°1 gennaio-giugno 2002) pp. 21-35; чланак "La letteratura italiana in Dalmazia: una storia falsificata" [1]
  2. ^ Encyclopædia Britannica (1911) articles about Sebenico and Ancona
  3. ^ Мала просветина енцикл опедија, Београд, 1959.
  4. ^ Sir Thomas Graham Jackson:Dalmatia, the Quarnero and Istria, with Cettigne in Montenegro and the Island of Grado, Clarendon press, 1887, pp. 389:

    Giorgio seems to have been born at Zara. His father, Matteo, was a scion of the ancient and princely Roman house of Orsini; but the branch to which he belonged had sunk in the world, and been reduced to support itself by manual arts inconsistent with the idea of nobility as then understood, and the family name had been allowed to fall into disuse [...] His family descent from the Orsini was formally recognized in 1540 in the person of his grandson Giacomo, an advocate [...] that Giorgio was not a native of Sebenico is proved by the description of him in several 'Atti' of 1441-1450; e.g. Magister Giorgius lapicida quondam Matthaei di Jadra, habitator Venetiarum ad praesens existens Sibenic

  5. ^ а б в г д ђ General Encyclopedia of the Yugoslavian Lexicographical Institute, volume 4 (Zagreb, 1978), article Juraj Dalmatinac
  6. ^ Шаблон:GE-YLZ
  7. ^ Sir Thomas Graham Jackson: The renaissance of Roman architecture, Part 1; Hacker Art Books, 1975 стр. 148-149
  8. ^ La Repubblica, August 14, 2004; "Traù, fuga di mezzanotte"; by Paolo Rumiz
  9. ^ La Voce del Popolo; "L'Adriatico orientale e la sterile ricerca della nazionalità delle persone"; by Kristjan Knez ([2])
  10. ^ Corriere della Sera, November 3, 2000: "Gli italiani d'Istria litigano con il Vaticano"; by Gian Antonio Stella
  11. ^ Slovnik umjetnikah jugoslavenskih od Ivana Kukuljevića Sakcinskog, Tiskom Narodne tiskarne Dra Ludevita Gaja, Zagreb 1858. страна 249
  12. ^ C. Fisković, N. Gattin: Juraj Dalmatinac; Zora, Zagreb 1983 страна 73
  13. ^ Sir Thomas Graham Jackson: Dalmatia, the Quarnero and Istria, with Cettigne in Montenegro and the island of Grado, Volume 1; Clarendon press, 1887

    Страна 406 In June 1455, Michele Simeonich, a noble of Sebenico, sold to Grigorio Orsini for 200 golden ducats 'of good and just weight' a house in the contrada of S. Gregorio, of which the position and boundaries are accurately defined in the act of the notary Manfredo Petrogna1. To this spot we were guided by Monsignor Fosco, the bishop and historian of Sebenico, and there sure enough we saw a door-

    Фуснота
    1Vid. Annuario Dalmatico 1884, Article by Dr. Galvani
    Страна 407

    way, on the lintel of which is carved, by the hand no doubt of Grigorio himself, the bear that symbolized his ancestral house of Orsini, while on each jamb, amid pendent bouquets of flowers, hang the mallet and chisels of his sculptor's art (vid. Fig. 25)
  14. ^ Giuseppe Maria Pilo: Per trecentosettantasette anni: la gloria di Venezia nelle testimonianze artistiche della Dalmazia, Edizioni della Laguna, 2000, pp. 37

    Giorgio di Matteo Dalmata - com'egli si firma - è probabilmente nativo di Zara e certamente veneziano di formazione ancorché molto noto come Giorgio da Sebenico per avervi a lungo operato e avervi creato con la cattedrale di San Giacomo il suo capolavoro, o come Giorgio Orsini, cognome usato dal figlio Paolo dal 1512, ufficialmente dal 1516, e confermato al nipote Giacomo nel 1540 dal governatore veneziano dela Dalmazia Valerio Orsini quando lo dichiara, anche con i progenitori "ex nostra stirpe Ursina".

  15. ^ Atti e memorie della Società dalmata di storia patria, Volume 6 Società dalmata di storia patria, La Società, 1969, чланаk Ancora su "Giorgio Orsini", pp. 102

    Dal Diploma dei 25 novembre 1540 che lo stesso principe Valerio rilasciò a Giacomo (vedi atti del notaio Guerino Tranquillo di Sebenico) emerge chiaramente come Giacomo appartenesse "agli Orsini, dalla cui stirpe era uscito, che non aveva mai perduta la nobiltà e che veniva da lui, Valerio, riammesso nel seno della famiglia, con diritto di portarne lo stemma gentilizio che descrive: Ursum, tidelicet, supra galea, scutum tegentem, in quo scuto a capite in campo roxa rutilat super diametrum quadrilatertum lineae rectae, et tribus quadrilateribus subter diametro obliquis, ornato ipso scuto rubro et albo colore".

  16. ^ Krsto Stošić: Katedrala u Šibeniku,Šibenik 1926.
  17. ^ C. Iveković: "Vrata Orsinijeve kuće" u Rivista dalmatica Associazione nazionale dalmata di Roma, 1975
  18. ^ Petar Kolendić: Šibenska katedrala pre dolaska Orsinijeva 1430-1441, Narodna Starina, Zagreb 1924
  19. ^ Emilije Laszowski: Znameniti i zaslužni Hrvati, Tisak i oprema Hrvatskog stamparskog zavoda d.d., 1925 pp 53
    1459. nastanio se je (Culinović)već kao majstor u Šibeniku i oženio se Jelenom, kćeri arhitekta šibenske katedrale Đure Orsinija.

Спољашње везе[уреди]