Јуриј Вега

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јуриј Вега

Јуриј Вега, 1802.
Јуриј Вега, 1802.

Општи подаци
Датум рођења 1754.
Датум смрти 1802.
Рад

Барон Јуриј Бартоломеј Вега (сл. Jurij Bartolomej Vega, немачки Georg Freiherr von Vega, латински Georgius Bartholomaei Vecha), словеначки математичар и артиљерац, рођен је 23. марта 1754. у Загорици код Долског, Словенија (тада Крањска, Аустрија) као Јуриј Веха, а умро је септембра 1802. у Нусдорфу поред Беча.

Вега се школовао у језуитској гимназији и лицеју у Љубљани; исту школу је тада похађао и Антон Томаж Линхарт, познати словеначки драмски писац, песник и историчар. После школе радио је на нацртима за регулисање Саве и Љубљанице, а Љубљану је напустио пет година након дипломирања и 1780. године ступио у војску као професор математике на бечкој школи за артиљерце. У то време је променио презиме у Вега и оженио 16. годишњу чешку племкињу Јожефу Свобода.

Учестоваво је у многим ратовима. У 1788. ратовао је у Аустријско-турском рату под аустријским фелдмаршалом Гидеоном Лаудоном у бици против Турака за Београд. Његово заповедништво над батеријама минобацача, и знање о трајекторијама је знатно помогло да се освоји Калемегдан. Између 1793. и 1797. Вега је ратовао против француских револуционара под заповедништвом генерала Дагоберта Вурмзера. Ратовао је у Форт Лују, Манхајму, Мајнцу, Висбадену, Келу и Дицу. 1795. по његовим нацртима су направљена два 13,6 kg минобацача са борбеним радијусом скоро 3 km; стари минобацачи су имали радијус дејства мањи од 1,8 km.

Објавио је мноштво књига са логаритамским таблицама; прву 1783. Много касније, 1797. године, уследило је друго издање и са збирком интеграла и другим корисним формулама. Његов Приручник, први пут објављен 1793, касније је преведен на многе језике и издат у укупно преко 100 издања.

У 1781. се залагао за увођење метричког система у Хабзбуршкој монархији, али у томе није успео. Метрички систем је увео Франц Јозеф I тек у 1871.

Написао је најмање шест научних чланака и 20. августа 1789. постигао светски рекорд у рачунању броја пи на 140 децимала, од којих је 137 било исправно. Своју калкулацију је проследио Руској академији наука у Санкт Петербургу, када је пронашао грешку у рачунању броја пи Томаса де Лањија из 1719, а чланак је објављен шест година касније. Вега је држао тај рекорд 52 године.

Јуриј Вега је био члан Академије практичних наука у Мајнцу, Физичког и математичког друштва из Ерфурта, Бохемијског научног друштва из Прага и Пруске академије наука из Берлина. Био је и придружени члан Британског научног друштва у Гетингену. За своје војне резултате добио је орден Марије Терезије 1796. године, а за војне заслуге наследну титулу барона са правом на свој грб, 1800.

Вегино беживотно тело пронашли су у Дунаву 26. септембра 1802. поред Нусдорфа. Случај никад није разјашњен, али по неким теоријама убио га је неки млинар.

У Словенији сваке године се ученици и ђаци такмиче за „Вегово признање“. Јуриј Вега се налази и на словеначкој новчаници за 50 толара и на пригодној поштанској марки.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јуриј Вега