Јустус фон Либих
| Јустус фон Либих | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Јустус фон Либих |
| Датум рођења: | 12. мај 1803. |
| Датум смрти: | 18. април 1873. |
Јустус фон Либих (нем. Justus von Liebig; 12. мај 1803 —18. април 1873. ) је био немачки хемичар. Познат је као "отац индустрије вештачких ђубрива" због открића да је азот кључан за раст биљки. Његово највеће откриће је изум азотних вештачких ђубрива.
[уреди] Биографија
Био је искључен из гимназије, јер је у школи детонирао експлозив, који је сам направио од хемикалија. Постао је шегрт код апотекара. На Универзитету у Бону студирао је код Карла Вилхелма Готлоба Кастнера. Заједно са Кастнером је отишао у Ерланген, где је докторирао 1822. Добио је државну стипендију да студира у Паризу. Александар фон Хумболт је својим утицајем омогућио да ради у приватној лабораторији Јозефа Геј-Лисака. Постао је 1824. професор на универзитету у Гисену. Племство је добио 1845. и од тада носи вон испред презимена, а 1860. председник академије наука. Предавао је на универзитету у Минхену од 1852. до 1873. Основао је 1832. водећи немачки часопис за хемију 'Annalen der Chemie'. Као професор осмислио је модерне методе учења оријентисане на лабораторијски рад, а за такве иновације сматра се једним од највећих учитеља хемије свих времена.
[уреди] Истраживање и развој
Унапредио је органску анализу. Он је открио да се биљке хране на азотним једињењима, угљен диоксиду из ваздуха и минералима из тла. Његово највеће откриће је изум азотног вештачког ђубрива. Формулисао је и закон минимума, по коме је развој биљке ограничен једним битним минералом, кога највише недостаје. Тај закон је нашао примену у при кориштењу вештачких ђубрива у модерној пољопривреди.
Био је један од првих хемичара, који су организовали лабораторије онако какве их знамо данас. Уређај за кондензацију водене паре се по њему назива Либихов кондензатор, иако је био познат и пре њега. Осмислио је 1835. процес силверизације, тј процес наношења танког слоја сребра на стакло и тиме је унапредио прављење огледала.
