Љубижда
Љубижда | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Призрен |
| Становништво | |
| — 2011. | 5.982[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 14′ 17″ С; 20° 46′ 14″ И / 42.2381° С; 20.7706° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 524 m |
.svg)  Љубижда Љубижда на карти Србије | |
Љубижда (алб. Lubizhdë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 5.982 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Љубижда површине 1253 ha. Ово је приградско насеље Призрена и налази се на источној страни града.
Историја[уреди | уреди извор]
Село се први пут помиње у Арханђеловској повељи цара Душана 1348. године. У селу постоји неколико цркава и црквишта. Црква Светог Николе је саграђена у 16. веку, а обновљена је 1867. године. У њој се налази двадесетак икона које су овде пренете из околних сеоских цркава након њиховог рушења. Међу њима је била и двојна икона Благовести и Сусрета Јоакима и Ане, из 14. века. Ова икона је првобитно припадала хоросу Душанове задужбине — цркве Светих Арханђела код Призрена. Сада се чува у Народном музеју у Београду. Посебну уметничку вредност представљају двери из 16. века које су припадале сада срушеној цркви Светог Јована. Од осталих вредности, у цркви се чувају: два-три клепала, литијска икона Богородице са везеним ланеним платном дугим 7-8м, дрвени путир од ораховине, неколико старих књига, престоних икона, бакарна крстионица, филигрански крст са натписом из 19. века и друго.
Друга сеоска црква је посвећена Светом Спасу. Црква је порушена половином 19. века, а њене развалине су присвојиле потурице. Из ове цркве су сачуване дуборезне и сликане олтарске двери са иконостаса, које су пренете у цркву Светог Николе. У селу се још налазе развалине цркве Свете Петке, остаци цркве Светог Јована, цркве Свете Недеље и још неколико цркава.
Овде се налазила Црква Светог пророка Илије у Љубижди.
Године 1899. у месту је била српска основна школа у којој је извршен свечани завршни испит. Испит су водили Јевтан Мрав управитељ школа у протопрезвирату и Махмут ага Спајић изасланик царске турске власти. Сеоски кмет је тада Сима Крстић, а учитељ А. Димитријевић.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године, Љубижда има следећи етнички састав становништва:
| Националност[1] | 2011.[а] |
| Албанци | 4.207 (70,33%) |
| Бошњаци | 1.286 (21,50%) |
| Турци | 237 (3,96%) |
| Горанци | 75 (1,25%) |
| Роми | 48 (0,80%) |
| Срби | 5 (0,08%) |
| други и остало | 124 (2,08%) |
| Укупно | 5.982 |
| Демографија[1][3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 743 | |
| 1953. | 940 | |
| 1961. | 1.208 | |
| 1971. | 1.553 | |
| 1981. | 2.440 | |
| 1991. | 2.960 | |
| 2011. | 5.982 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)
