Љубица Обреновић
| Љубица Обреновић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 14. јануар 1785. |
| Место рођења | Срезојевци (Османско царство) |
| Датум смрти | 14. мај 1843. |
| Место смрти | Нови Сад (Аустријско царство) |
| Титула | Кнегиња Србије |
| Период | 6. новембар 1817. - 25. јун 1839. |
| Претходник | Јелена Јовановић |
| Наследник | Персида Карађорђевић |
| Порекло | |
| Династија | |
| Отац | Радосав Вукомановић |
| Мајка | Марија Вукомановић |
| Породица | |
| Супружник | Милош Обреновић |
| Деца | Петрија, Савка, Габријела, Марија, Тодор, Милан, Михаило |
Љубица Обреновић (Срезојевци, 14. јануар 1785[1] — 14. мај 1843) је била српска књегиња, жена кнеза Милоша Обреновића.
[уреди] Биографија
Њено девојачко презиме било је Вукомановић, била је ћерка Радосава и Марије Вукомановић. Главни посредник удаје за Милоша Обреновића био је Никола Милићевић Луњевица који је преговоре око удаје завршио са Миланом Обреновићем, братом кнеза Милоша, на четрдесет дана од смрти њеног оца.
Била је позната као строга и самосвесна, и често је заузимала сопствени став у политици. Због тога је неколико пута долазила у озбиљне сукобе са кнезом Милошем. Једном приликом је у налету љубоморе убила једну од љубавница кнеза Милоша. Као њена резиденција изграђен је конак књегиње Љубице у којем је касније био смештен Београдски Лицеј.
Са кнезом Милошем изродила је синове Милана (1819-1839) и Михаила (1823-1868) и ћерке Петрију (1808-1871) и Савку (1814-1848).
1842. године дошло је до смене власти у Србији, са династије Обреновића на династију Карађорђевића.
Кнегиња Љубица умрла је у прогонству 1843. у Новом Саду у Аустријском царству а сахрањена је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.