Љубиње
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Љубиње | |
 |
|
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Љубиње |
| Положај | 42° 57′ СГШ 18° 5′ ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Популација (1991) - број становника - густина |
2.265 ст./km² |
| Поштански број | 88380 |
| Позивни број | +387 59 |
  Љубиње
Љубиње на мапи Босне и Херцеговине
|
|
Љубиње је градско насеље и сједиште истоимене општине који се налази у источном дијелу Херцеговине на пола пута између Требиња и Мостара.
[уреди] Историја
Први пут се спомиње у 14. вијеку, a као насељено мјесто се први пут изричито спомиње 1404 године. На почетку турске владавине на овим подруцјима Љубиње је било центар за источну Херцеговину чије су ингиренције досезале на истоку до границе са Црном Гором и на западу до Мостара, обухватајући и Мостар.
[уреди] Привреда
Становништво се у последњих петнестак година бави углавном пољопривредом. Главна пољопривредна култура, дуван, у посљедње вријеме доживљава најтеже тренутке од његовог доласка на ове терене. Узроци таквог стања налазе се у неорганизованој производњи и откупу од стране државе тако да су пољопривредни произвођачи препуштени на милост и немилост хаосу тржишта и приватним откупљивачима. Сточарство као грана пољопривреде која је некада била веома развијена у Љубињском крају пало је на низак ниво због непланског клања стоке у послијератном периоду тако да је сточни фонд десеткован. Некада познати воћарски крај тренутно има неколико мањих плантажа вишње у фази подизања. Правци развоја пољоривреде требали би се кретати у подизању воћарства (јабука, шљива, висња), виноградарства и обнова сточарске производње.
[уреди] Културно - историјски споменици
[уреди] Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу
Црква у Љубињу је направљена 1866. Црква је грађена од камена, има звоник на преслицу са три звона, једно је оштећено у току 1941. (2 свјетски рат). Црква је прекривена цријепом, више пута је обнављана, као и задњи пут 1998. Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност има св. Јеванђеље, које црква добила из Русије заједно са литијом на којој је лик Христа и Богородице, прилог Зорке Радоњић 1901. Уз цркву је направљена школска зграда 1878. која је1959. национализована, а 1992. враћена је цркви, да би 1998. зграда била реновирана.
[уреди] Црква Рођења Господа Исуса Христа у Љубињу
Вријеме одлуке о градњи храма дошло је у данима када је цијело Хришћанство славило 2000. година трајања. Све је упућивало на славу Рођења Исуса Христа, па је и овај храм посвећен том највећем догађају за историју човјечанства. 11. јуна 2000. године освештани су темељи грађевине новог Саборног храма у Љубињу према пројекту архитекте Љубише Фолића, уз благослов Епископа Захумско-херцеговачког Г. Григорија и умировљеног Г. Атанасија. На дан Рођења Пресвете Богородице, 21 септембра 2004. године, обављено је освештање новог Саборног храма.
[уреди] Црква Св. великомученика Лазара – Село Влаховићи
Црква Св. Лазара је по постанку стара; по народном предању саграђена је у периоду између 1370. год. и 1389. год. Познато је да се трупама Кнеза Лазара у Косовској бици придружио са босанским трупама и Војвода Влатко Вуковић. Међу војводама који су учествовали у битци са Турцима на Косову, тешко је рањен војвода Вукосав Влаћевић. Војвода Влаћевић, по народном казивању, заклео је своје другове да га донесу у родни крај и сахране га у очевој Цркви. Жеља му је испуњена а и данас се у Херцеговини прича о гробовима јунака који су учествовали у Боју на Косову, били тешко рањени и донесени у свој родни крај и ту сахрањени.
У својој прошлости црква је неколико пута дограђивана док није добила данашњи облик. Црква је озидана клесаним каменом и врло је висока и прекривена каменим плочама. У под данашње цркве уграђене су двије велике плоче, једна испред Олтара, а друга на улазу у цркву са натписом црквенословенској ћирилици. Плоча испред олтара има дужину 190 цм. и ширину 128 цм. Њен натпис говори да је ту сахрањен њен ктитор –
„Асе лежи Вукосав воевода Влаћевић смом друговах дружином и загибох на размирној краине ко (са) мога господина и донесоше ме дружина на своју племениту баштину и да е проклет тко ће ме такнути.“
[уреди] Црква Св. Василија Острошког – село Мишљен
Село Мишљен је смјештено на висоравни 606 м. планине Липнице 1067 м. која се благо спушта према западу између пјешивца 951 м. и Илине Главе 804 м. Не зна се тачно од када потиче црква на Мишљену, али се поуздано зна да је у старој Цркви на Мишљену служио јеромонах Свети Василије Острошки око 1660. Стара црква вјероватно потиче из доба Немањића. Црква је проширена 1900. год и направљена је ова садашњег облика. Озидана је од камена и прекривена плочом и звоником на преслицу и једним звоном.
[уреди] Црква Св. Пророка Илије, село Градац
Градац је смјештен на сјевероисточном ободу Љубињског поља и јужним падинама Ђурђеве главе, на надморској висини око 500 м. Према народном предању, црква у Градцу је саграђена у вријеме Немањића у 13. вијеку. То је најстарија црква у овоме крају коју зову Матица црква и до данас је добро очувана. Дужина цркве је 5 м, ширина 4 м и висина 3,50 м. Црква је једнобродна озидана клесаним каменом и прекривене каменим почама са звоником на преслицу и једним звоном. Обнављана је више пута, а 1910. насута је за једну степеницу и ударен је под тако да је измијењен њен првобитни изглед. Довратници на улазним вратима су из једног дијела. Изнад врата постоје три камена натписа, као и један са лијеве стране израђен крст испод којег се налази натпис у коме се помиње Градац и Црква. Из једног натписа на врху може се прочитати име Књаз Лазар. Изнад врата на плочи пише: Ови звоник на храму Пророка Илије подиже се 25.03. 1890. год. У цркви нема фресака.
[уреди] Црква Св. Преображења Господњег, село Крајпоље
Село Крајпоље смјештено је испод планине Илије и удаљено је од Љубиња 4 км. У средњем вијеку подигнута је црква која је крајем 15. вијека порушена од стране Османлија. Према предању, вјерници овога села дали су завјет да ће да подигну нову. Освећење камена темељца нове цркве на новој локацији извршио је Митрополит Владислав 23. јула 1988. год., да би 10. септембра 1989, год извршио освећење новосаграђеног храма.
[уреди] Црква Св. Вазнесења Господњег - Село Жабица
Село Жабица смјештено је на обронцима брда Илије, дијели се на Горњу и Доњу Жабицу. У Доњој Жабици налази се Православна црква посвећена Вазнесењу Господњем. Црква је старија, грађена од камена прекривена са цријепом, обновљена 1905. год.
[уреди] Црква Св. Вазнесења Господњег - Село Рђуси
Село Рђуси се налази на путу за Убоско, 10 км од Љубиња. На темељима старе цркве направљена је данашња црква 1868. год. Црква није велика, зидана је од камена и прекривена каменим плочама и звоником на преслицу са једним звоном. То је била и зграда прве српске школе која је подигнута 1878. год., као и потом парохијска кућа, и то је све порушено у Другом свјетском рату. Натпис на Цркви –
„Овај Свети Храм у славу Вазнесенија Христовог подигоше Православни Срби из Поцрња, Убоска и Ранковца уз помоћ остале браће 1871. год.“
