Љубиње
| Љубиње | |
 Црква рођења господа Исуса Христа у Љубињу |
|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Општина Љубиње |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
42° 57′ 00" СГШ 18° 04′ 60" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 2.265 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88380 |
| Позивни број | +387 59 |
  Љубиње
Љубиње на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 42° 57′ 00" СГШ, 18° 04′ 60" ИГД
Љубиње је град и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се у Источној Херцеговини на пола пута између Требиња и Мостара.
Садржај |
[уреди] Историја
Први пут се спомиње у 14. вијеку, a као насељено мјесто се први пут изричито спомиње у документима 1404. године.
Године 1168. све околне српске области (Зета, Травунија, Захумље и Неретвљанска област) је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Растко Немањић је у младости од оца Стефана Немање добио Захумље на управу. Још увијек су у овим крајевима жива многобројна предања везана за Светог Саву. Касније је подручје Љубиња било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смјењују многи обласни господари, до пада под Турке.
Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878, када их смјењује Аустроугарска. На почетку турске владавине на овим подручјима Љубиње је било центар за источну Херцеговину чије су ингиренције досезале на истоку до границе са Црном Гором и на западу до Мостара, обухватајући и Мостар.
На Берлинском конгресу 1878. године Аустроугарска је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Дана 14. августа 1878. године аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, чиме је окончана турска владавина на овим просторима. Године 1908. Аустроугарска је извршила анексију Босне и Херцеговине, која ће остати у њеном саставу до краја Првог свјетског рата. и коначног ослобођења 1918. године када је српска војска умарширала у Љубиње.
[уреди] Културно-историјски споменици
[уреди] Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу
Црква у Љубињу је направљена 1866. године. Грађена је од камена, има звоник на преслицу са три звона, једно је оштећено у току 1941. године (Други свјетски рат). Црква је прекривена цријепом, више пута је обнављана, као и задњи пут 1998. године. Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност има Св. Јеванђеље, које црква добила из Русије заједно са литијом на којој је лик Христа и Богородице, прилог Зорке Радоњић (1901). Уз цркву је направљена школска зграда 1878. која је 1959. национализована, а 1992. враћена је цркви, да би 1998. зграда била реновирана.
Одлуком из 2005. године црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу са некрополом стећака је проглашена националним спомеником.
[уреди] Црква Рођења Господа Исуса Христа у Љубињу
Вријеме одлуке о градњи храма дошло је у данима када је цијело хришћанство славило 2000. година трајања. Све је упућивало на славу Рођења Исуса Христа, па је и овај храм посвећен том највећем догађају за историју човјечанства. Дана 11. јуна 2000. године освештани су темељи грађевине новог Саборног храма у Љубињу према пројекту архитекте Љубише Фолића, уз благослов епископа захумско-херцеговачког г. Григорија и умировљеног г. Атанасија. На дан Рођења Пресвете Богородице, 21. септембра 2004, обављено је освештање новог Саборног храма.
[уреди] Привреда
Становништво се у последњих петнестак година бави углавном пољопривредом. Главна пољопривредна култура, дуван, у посљедње вријеме доживљава најтеже тренутке од његовог доласка на ове терене. Узроци таквог стања налазе се у неорганизованој производњи и откупу од стране државе тако да су пољопривредни произвођачи препуштени на милост и немилост хаосу тржишта и приватним откупљивачима. Сточарство као грана пољопривреде која је некада била веома развијена у Љубињском крају пало је на низак ниво због непланског клања стоке у послијератном периоду тако да је сточни фонд десеткован. Некада познати воћарски крај тренутно има неколико мањих плантажа вишње у фази подизања. Правци развоја пољоривреде требали би се кретати у подизању воћарства (јабука, шљива, висња), виноградарства и обнова сточарске производње.
[уреди] Становништво
| Љубиње[1] | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | ||
| Срби | 2.114 (93,33%) | 1.448 (87,22%) | 710 (89,19%) | 564 | ||
| Муслимани [a] | 103 (4,54%) | 74 (4,45%) | 49 (6,15%) | 34 | ||
| Југословени [b] | 17 (0,75%) | 107 (6,44%) | 16 (2,01%) | 1 | ||
| Црногорци | 22 | 8 | 5 | |||
| Хрвати | 3 (0,13%) | 5 (0,30%) | 5 (0,62%) | 14 | ||
| Роми | 8 | |||||
| Албанци | 3 | |||||
| остали и непознато | 28 (1,23%) | 1 | 3 | |||
| укупно | 2.265 | 1.660 | 796 | 621 | ||
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Љубиња |
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 10.283 (котар Љубиње) | |
| 1885. | 11.381 (котар Љубиње) | |
| 1895. | 12.238 (котар Љубиње) | |
| 1910. | 14.606 (котар Љубиње) | |
| 1921. | 14.422 (срез Љубиње) | |
| 1931. | 14.980 (срез Љубиње) | |
| 1948. | 3.610 (Општина Љубиње) | [1] |
| 1953. | 5.758 (Општина Љубиње) | |
| 1961. | 621 | |
| 1971. | 796 | |
| 1981. | 1.660 | |
| 1991. | 2.263 | |
[уреди] Референце
[уреди] Напомене
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
[уреди] Извори
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991.
- Попис по мјесним заједницама 1991.
- Одлука о проглашењу националним спомеником
|
Општина Љубиње |
|---|---|
| Насељена мјеста |
Банчићи • Вардуша (горња и доња) • Влаховићи • Вођени • Глеђевци • Грабље • Градац • Дубочица • Жабица • Жрвањ • Ивица (горња и доња) • Капавица • Крајпоље • Кртиње • Крушевица • Љубиње • Мишљен • Обзир • Поцрње • Пустипуси • Ранковци • Рђуси • Убоско |
| Мјесне заједнице |
Вођени, Дубочица, Љубиње 1, Љубиње 2, Крајпоље, Крушевица, Убоско |
