Љубомир Стојановић
| Љубомир Стојановић | |
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 18. август 1860. |
| Место рођења | |
| Датум смрти | 16. јун 1930. |
| Место смрти | |
| уреди |
|
Љубомир Стојановић (понекад помињан као Љуба Стојановић; Ужице, 6/18. август 1860 – Праг, 16. јун 1930) је био државник, политичар и филолог, академик.
Садржај |
[уреди] Биографија
Као припадник Самосталне радикалне странке био је више пута министар просвете у Србији и једанпут председник владе. Један је од оснивача Републиканске странке и њен први председник; 1913-23. секретар Српске академије наука; врло активан на научном пољу, издао је велики број старих споменика: Мирослављево јеванђеље, Стари српски натписи и записи (6 књ.), старе летописе и друго, затим Вукова дела, од којих је најзначајнија Вукова преписка. Писао је и уџбенике граматике за средње школе, студије о старим српским штампаријама, српским црквама од 15. до 16. века, о архиепископу Данилу, а најзначајније му је дело монографија Живот и рад Вука Стефановића Караџића.
Описиван је као моралиста у политици: „Други један цензор јавних нарави, Љуба Стојановић, више се бунио на њих што су онакве какве су, него што је испитивао зашто су такве. С његовим у неку руку тоталитарним схватањем демократије, на лењир изведене, савршене у поретку и људима, он је у потцењивању свега данашњег полазио од онога што у далекој будућности једног дана треба да буде. Зато је свој суд о свему секао као на пању. Прилазити „необрађеним масама“ са тежњом да их разуме и стрпљиво их преображава, он није умео. С тим крутим ставом Љуби Стојановићу нелагодно је било правити благовољење бирача, и зато је приликом постављања његове кандидационе листе у округу, објашњавања са народом, место њега морао вршити неко други. Несавитљив у свом моралном аскетизму, независан од свега и сваког и готов на свако лично самопрегорење, Љуба Стојановић није могао да појми да и сваки други није у стању да чини као и он – у каквим год приликама био, личним, породичним, с каквом год главом и оптерећењем у глави...“
Написао је дело „Стари српски записи и натписи“ у 6. томова: 1. књига 1902. на 480 страна; 2. 1903. године на 482 стране; 3. 1905. године на 487 страна; 4. 1923. године на 227 страна; 5. 1925. године на 334 стране; 6. 1926. године на 347 страна.
[уреди] Литература
- Милан Грол: „Искушења демократије“, Службени гласник, Београд 2006.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Биографија на сајту САНУ
- Историјска библиотека: Стари српски записи
- Историјска библиотека: Стари српски натписи
| Претходник: Никола Пашић |
председник Владе Србије 1905 — 1906 |
Наследник: Сава Грујић |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |