Љубомир Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Стојановић
Љубомир Стојановић
Биографија
Датум рођења 18. август 1860.
Место рођења Civil Flag of Serbia.svg Ужице, Кнежевина Србија
Датум смрти 16. јун 1930.
Место смрти Flag of the Czech Republic.svg Праг, Чехословачка

Љубомир Стојановић (понекад помињан као Љуба Стојановић; Ужице, 6/18. август 1860Праг, 16. јун 1930) је био државник, политичар и филолог, академик.

Садржај

[уреди] Биографија

Као припадник Самосталне радикалне странке био је више пута министар просвете у Србији и једанпут председник владе. Један је од оснивача Републиканске странке и њен први председник; 1913-23. секретар Српске академије наука; врло активан на научном пољу, издао је велики број старих споменика: Мирослављево јеванђеље, Стари српски натписи и записи (6 књ.), старе летописе и друго, затим Вукова дела, од којих је најзначајнија Вукова преписка. Писао је и уџбенике граматике за средње школе, студије о старим српским штампаријама, српским црквама од 15. до 16. века, о архиепископу Данилу, а најзначајније му је дело монографија Живот и рад Вука Стефановића Караџића.

Описиван је као моралиста у политици: „Други један цензор јавних нарави, Љуба Стојановић, више се бунио на њих што су онакве какве су, него што је испитивао зашто су такве. С његовим у неку руку тоталитарним схватањем демократије, на лењир изведене, савршене у поретку и људима, он је у потцењивању свега данашњег полазио од онога што у далекој будућности једног дана треба да буде. Зато је свој суд о свему секао као на пању. Прилазити „необрађеним масама“ са тежњом да их разуме и стрпљиво их преображава, он није умео. С тим крутим ставом Љуби Стојановићу нелагодно је било правити благовољење бирача, и зато је приликом постављања његове кандидационе листе у округу, објашњавања са народом, место њега морао вршити неко други. Несавитљив у свом моралном аскетизму, независан од свега и сваког и готов на свако лично самопрегорење, Љуба Стојановић није могао да појми да и сваки други није у стању да чини као и он – у каквим год приликама био, личним, породичним, с каквом год главом и оптерећењем у глави...“

Написао је дело „Стари српски записи и натписи“ у 6. томова: 1. књига 1902. на 480 страна; 2. 1903. године на 482 стране; 3. 1905. године на 487 страна; 4. 1923. године на 227 страна; 5. 1925. године на 334 стране; 6. 1926. године на 347 страна.

[уреди] Литература

  • Милан Грол: „Искушења демократије“, Службени гласник, Београд 2006.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе



Претходник:
Никола Пашић
председник Владе Србије
19051906
Наследник:
Сава Грујић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици