Љубомир Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Text document with red question mark.svg Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.
Љубомир Стојановић
Љубомир Стојановић
Биографија
Датум рођења 18. август 1860.
Место рођења Civil Flag of Serbia.svg Ужице (Кнежевина Србија)
Датум смрти 16. јун 1930.
Место смрти Flag of the Czech Republic.svg Праг (Чехословачка)
Народност Србин
Диплома са Велика Школа
Професија филолог

Љубомир Стојановић (понекад помињан као Љуба Стојановић; Ужице, 6/18. август 1860Праг, 16. јун 1930) био је српски државник, политичар и филолог, редовни члан Српске краљевске академије.

Садржај

Биографија [уреди]

Филолог и историчар по образовању, Љубомир Стојановић је завршио Филозофски факултет Велике школе у Београду, а усавршавао се у Бечу, Петрограду и Лајпцигу. Најпре гимназијски професор, Стојановић је био професор на Великој школи у Београду од 1891. до 1899. године. У политику, Стојановић ушао 1897, као члан Народне радикалне странке. Као оснивач и председник Самосталне радикалне странке, произашле из издвајања млађих радикала из Народне радикалне странке, после 1901. године (странка званично од 1905) био је више пута министар просвете и црквених дела (1903, 1904, 1906, 1909) у Србији, под демократском и уставном владавином краља Петра I Карађорђевића. У два наврата био је и председник самосталске владе (1905-1906). Избори које је спровела самосталска влада Љубомира Стојановића (23. јула 1905), остали су запамћени као наслободнији у низу парламентарних избора спроведених по Уставу од 1903. године. државни саветник, Стојановић је био од 1910. до 1912. Током Првог светског рата

После Првог светског рата Стојановић је био један је од оснивача Републиканске странке и први председник њеног Главног одбора. Од 1913 до 1923. године био је секретар Српска краљевске академија наука, будуће Српске академије наука и уметности; врло активан на научном пољу. Стојановић је објавио издања великог броја старих споменика, рукописа, докумената, записа, натписа, родослова и писама: Мирослављево јеванђеље, Стари српски натписи и записи (6 књ.), Стари српски родослови и летописи, каталоге рукописа Српске краљевске академије и Народне библиотеке у Београду и друго. Стојановић је објављивао критички приређена дела Вукова дела, укупно 17 томова, од којих је најзначајнија Вукова преписка. Писао је и приређивао уџбенике граматике за средње школе, студије о старим српским штампаријама, српским црквама од 15. до 16. века, о архиепископу Данилу, а најзначајније му је дело биографија Живот и рад Вука Стефановића Караџића.

Описиван је као моралиста у политици: „Други један цензор јавних нарави, Љуба Стојановић, више се бунио на њих што су онакве какве су, него што је испитивао зашто су такве. С његовим у неку руку тоталитарним схватањем демократије, на лењир изведене, савршене у поретку и људима, он је у потцењивању свега данашњег полазио од онога што у далекој будућности једног дана треба да буде. Зато је свој суд о свему секао као на пању. Прилазити „необрађеним масама“ са тежњом да их разуме и стрпљиво их преображава, он није умео. С тим крутим ставом Љуби Стојановићу нелагодно је било правити благовољење бирача, и зато је приликом постављања његове кандидационе листе у округу, објашњавања са народом, место њега морао вршити неко други. Несавитљив у свом моралном аскетизму, независан од свега и сваког и готов на свако лично самопрегорење, Љуба Стојановић није могао да појми да и сваки други није у стању да чини као и он – у каквим год приликама био, личним, породичним, с каквом год главом и оптерећењем у глави...“

Објавио је монументално дело о средњовековним српским изворима „Стари српски записи и натписи“ у 6. томова: 1. књига 1902. на 480 страна; 2. 1903. године на 482 стране; 3. 1905. године на 487 страна; 4. 1923. године на 227 страна; 5. 1925. године на 334 стране; 6. 1926. године на 347 страна.

Изабрана дела [уреди]

  • Српски родослови и летописи, уредио их Љ. Стојановић, У Београду : Краљевско-српска државна штампарија, 1883.
  • Мирослављево јеванђеље (Évangéliaire ancien serbe du prince Miroslav), Preface (in Serbian and French) and notes (pp. 203-229) by Ljubomir Stojanović. - "Édition de sa majesté Alexandre I roi de Serbie" p. [iv], Fotografska reprodukcija i štampa c. i k. dvorskog umetničkog zavoda Angerera i Gešla, u Beču, 1897.
  • Вук Стефановић Караџић : његов рад на српском језику и правопису : говор проф. Љуб. Стојановића у свечаној седници академијског савета Велике школе на дан преноса Вукових костију из Беча у Београд 20. септембра 1897. године, Љуб. Стојановић, Београд : Државна штампарија Краљевине Србије 1899.
  • Старе српске штампарије, од Љуб. Стојановића, Београд : Нова електрична штампарија Петра Јоцковића, 1902.
  • Каталог Народне библиотеке у Београду. Књ. 4, Рукописи и старе штампане књигећћ, саставио Љуб. Стојановић, Београд : Краљ.-српска државна штампарија, 1903.
  • Српска граматика за III разред гимназијећћ, саставио Љуб. Стојановић, Београд : Велимир Валожић, 1913.
  • Живот и рад Вука Стефановића Караџића : (26. окт. 1787 + 26. јан. 1864), написао Љуб. [Љубомир] Стојановић, Београд, Геца Кон, 1924, XXIV-783 стр.
  • Старе српске повеље и писма. Књ. 1, Дубровник и суседи његови. Део 1, средио Љуб. Стојановић, Београд : Српска Краљевска Академија, 1929.

Литература [уреди]

  • Милан Грол: „Искушења демократије“, Службени гласник, Београд 2006.
  • Љубомир Стојановић: живот и дело / Научни скуп „Љубомир Стојановић - живот и дело“, (Ужице, април 18-19. 2002); уредник Видан Николић; Ужице: Учитељски факултет, 2002.
  • Душан Т. Батаковић: Нова историја српског народа, Београд 2000.

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]



Претходник:
Никола Пашић
председник Владе Србије
19051906
Наследник:
Сава Грујић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}