Љубљана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубљана
сл. Ljubljana

Ljubljana-skyline.jpg
Поглед на Љубљану и Љубљански град

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Словеније Словенија
Становништво
Становништво (2011) 270.000[1]
Густина становништва 1.662 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°03′N 14°30′E / 46.05, 14.5
Надморска висина 576,3 м
Површина 163,8 км²
Љубљана на мапи Словеније
{{{alt}}}
Љубљана
Љубљана на мапи Словеније
Остали подаци
Градоначелник Зоран Јанковић
(од 2006)
Поштански код 1000
Позивни број +386(0)1
Регистарска ознака LJ
Веб-страна www.ljubljana.si

Љубљана (сл. Ljubljana, нем. Laibach) је главни град Словеније. Има 270.000 становника (подаци из 1. јануара 2011.). Град се налази у централном делу Словеније, у такозваној љубљанској котлини, између Алпа и Јадранског мора, на реци Љубљаници приближно 10 km од ушћа у Саву.

Љубљана је културни, научни, економски, политички и административни центар Словеније. Град је подељен у неколико квартова, бивших општина, од које су највеће Шишка, Бежиград, Вич, Мосте-Поље и Центар. Симбол града је Љубљански змај.

Име[уреди]

Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује: алувиана, неки пак мисле да потиче од немачког Laibach – млачни поток.

Географија[уреди]

Љубљана се налази на 46,03° СГШ, 14.30°ИГД у Љубљанској котлини, близу ушћа реке Љубљанице у Саву на просечној надморској висини од 288 m. Просечна температура варира од 0°C у децембру и 21,9°C у јулу. Просечна количина падавина у години је 1350 mm.

Клима[уреди]

Месец Јан Феб Март Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Просечне високе температуре (°C) 2 4 10 13 19 22 25 25 20 14 6 2 13
Просечне ниске температуре (°C) -5 -3 -1 2 7 11 12 12 9 5 1 -3 3
Број дана са падавинама 14 14 15 17 18 19 16 14 13 15 15 16 186
Извор: Weatherbase

Историја Љубљане[уреди]

Трновски пристан, некад популарно купалиште на реци Љубљаници.

Љубљанско поље и Барје вечита су раскрсница путева између Алпа, Краса и Паноније ка Јадрану и долином Саве у унутрашњост Балкана, а западно према Италији. Зато трагови човека сежу уназад око пет хиљада година, смењују по епохама до римске војничке и трговачке Емоне (1-6. век наше ере), па даље до досељавања Словена.

Немачко име Лајбах (нем. Laibach) наводи се 1144. године, касније две године Словеначка Лувигана, а убрзо ово садашње. Град-тврђава на брду спомиње се 1220. године; уништен 1511. године у земљотресу, па обновљен и 1848. године дограђена кула са видиковцем. У поседу горичких грофова 13/14. век, а од 1335. године Хабзбурга, под чијом је влашћу остала до краја Првог светског рата. Током тих година град је био седиште војводства Крањска. Турци га први пут нападају 1415. године.

Од половине 16. века Љубљана је јак центар реформације, чија је централна личност Примож Трубар (1508—1586). Прве две књиге на словеначком језику објављене су 1550, године; 1563. године отворена латинска школа; од 1575. године ради прва штампарија, коју је водио Јанез Манделц (нем. Hans Mannel) (лат. Joannes Manlius).

Французи је први пут освајају 1797. године (остају до 1813. године). Тада је средиште Илирских провинција, а словеначки језик озакоњен у школама и администрацији. У Љубљани је 1821. одржан Лајбашки конгрес, на ком су велике силе покушале да реше своје проблеме након Наполеонових ратова.

Љубљана у себи носи склад целине – смењују се старо и ново поштујући узајамне вредности, па је лишена хаотичности. Тешко је настрадала у земљотресу 1895. године. После је подизана по урбанистичком плану, а градско језгро стално обогаћивано, али не и сужавано, иако је по броју становника неколико пута веће.

Након распада Аустроугарске 1918, Љубљана је постала незванична престоница Словеније у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а од 1929. је постала седиште Дравске Бановине у Краљевини Југославији. Априла 1941. Љубљану су окупирале снаге фашистичке Италије, а 23. фебруара 1942. су комплетно окружили град са 32 km бодљикаве жице. Септембра 1943. нацистичка Немачка је заменила Италију на месту окупационе силе. Град је ослобођен маја 1945. године.

Љубљана је 7. маја 1970. године одликована Орденом народног хероја и проглашена за град-херој, за храброст коју су показали њени становници током Другог светског рата.

Град је након рата постао главни град југословенске републике Словеније. Након краткотрајног рата 1991. Љубљана је постала главни град самосталне Словеније.

Култура[уреди]

Стара пошта (лево) и зграда НАМЕ (право) на Словенској цести (бивша Титова), која је од 2014. затворена за промет.
Народна галерија.
Опера.

У Љубљани се налазе Народна галерија Словеније и Модерна галерија Љубљане, у којима су изложена дела највећих словеначких уметника. У Метелковој улици је велик центар контракултуре, смештен у бившем комплексу ЈНА. Ту се приказју филмови и одржавају предавања, као и концерти углавном алтернативне музике.

Љубљана је домаћин Љубљанском летњем фестивалу и фестивалу светске музике Друга годба. Током 1980их Љубљана је била центар покрета Нова словеначка уметност (нем. Neue Slowenische Kunst), који је укључивао групу Лајбах, са којима је био повезан социолог Славој Жижек.

Образовање[уреди]

У Љубљани је 1693. основано Учено друштво (лат. Academia operosorum Labacensis). Друштво, које је угашено 1801, је било претходница данашњој Словеначкој академији науке и уметности која је основана 1938.

Универзитет у Љубљани, једини универзитет у граду, је основан 1919. Град је такође дом Филхармонијског друштва (лат. Academia Philharmonicorum) једне од најстарије филхармоније у Европи, која је основана 1701.

Архитектура[уреди]

Љубљана има очувано старо градско језгро. У мноштву старих грађевина су Бискупска палата (из 1512. године), Стишки дворац (1629), Катедрала Св. Николаја (1708), жупна црква Св. Јакоба (1615), фрањевачка црква (17. век), Ротовж-већница (1484), Семениште (1785), Ауерспрегова палата (половина 17. века), Лонтвож (1786), Опера (1892). Нарочито су лепе барокне зграде.

Љубљану одликује мноштво зграда архитекте Јожета Плечника.

Градска посебност је Тромостовје на реци Љубљаници (строги центар). Ту је Прешернов споменик у спомен највећем словеначком песнику Францету Прешерну (1800—1849). С друге стране реке је главна градска пијаца (сл. Glavna tržnica), а дуж обала низ пријатних малих кафана и ресторана, уређених у старим кућама. Све заједно има своју угодну атмосферу.

Паркови и баште[уреди]

Дворац Тиволи

У Љубљани има око 30 хектара паркова, највећи део заузима парк Тиволи са 17,5 хектара, а остало заузима 28 мањих паркова, који су такође уређени. Након Другог светског рата грађанима Љубљане није био отворен ниједан нови парк, шта је врло лоше у поређење са осталима европским метрополома, нпр. Лондон има 20 пута више паркова по становнику. Ствари су кренуле на боље са почетком уређивања парка у Бежиграду. План је и средити целу обалу реке Саве, која се налази у љубљанској општини и сређивање парка Љубљанско барје, који ће постати покрајински парк.

  • Аргентински прак
  • Ботанична башта
  • Зоолошки врт
  • парк Звезда (Конгресни трг)
  • Миклошичев парк
  • парк Ајдовшчина
  • Тосканинијев прак
  • спортски парк Кодељево
  • спортски парк Свобода

Тргови у градском центру[уреди]

Прешернов трг и Франчишканска црква у позадини - центар Љубљане.
  • Конгресни трг
  • Горњи трг
  • Прешернов трг
  • Водников трг
  • Стари трг
  • Местни трг
  • Левстиков трг
  • Нови трг
  • Погачарјев трг
  • Хрватски трг
  • Трг републике
  • Трг француске револуције
  • Рибљи трг
  • Мали трг

Спорт[уреди]

Дворана Тиволи у Љубљани.
Љубљански маратон крајем октобра привуче сваке године око 20.000 тркача.

Највећи спортски клубови у Љубљани су ХК Љубљана (десетоструки првак Словеније и осмоструки првак Југославије у хокеју на леду, КК Унион Олимпија, стални учесник кошаркашке Евролиге и фудбалски клубови НК Олимпија Љубљана и Интерблок Љубљана.

Љубљанска дворана Тиволи је била домаћин Светског првенства у кошарци 1970. Главни градски стадион је Плечников стадион у Бежиграду, који је дотрајан и има капацитет 10000 људи. У плану градоначелника Зорана Јанковића је изградња новог стадиона и обнова садашњег.

Општине[уреди]

Општине Љубљане

Тренутано Љубљана има 17 општина.

Демографија[уреди]

Број становника Љубљане према попису из 2002. је износио 265.881, а од тога су Словенци чинили 73% (196152).[2] Према верској опредељености Љубљана је хетероген град. Најбројнија заједница су католици (104.219, 39%), док број православаца и муслимана износи 14.687 (5,5%), односно 13.268 (4,9%).[3] Нови градоначелник Зоран Јанковић је најавио изградњу прве џамије у Љубљани.

Економија[уреди]

Љубљанско градско бицикло (BICIKELJ) - у употреби од маја 2011.
Љубљански градски аутобус.
Ноћни поглед на Љубљану са Шмарне горе.
Поглед на исток Љубљане (Трново) са градског рида у центру.

Број запослених у Љубљани по последњем попису износио је 130.122, а незапослених 14.243. У Љубљани се налази седиште трговинског ланца Меркатор и Туш, пиваре Унион, фармацеутске компаније Лек, машинског продузећа Литострој.

Саобраћај[уреди]

Љубљана је важан међународни саобраћајни чвор у подручју јужно од Алпа, у ком се укрштају путеви који воде од Италије до Мађарске и од Аустрије до Хрватске. Овде се налазе обилазница и четири завршене магистрале према Јесеницама, Копру, Марибору и Загребу.

Међународни аеродром Јоже Пучник Љубљана се налази у Брнику, 15 km северно од Љубљане.

Љубљана се налази на железничкој траси Марибор - Трст (бивша аустријска „јужна пруга") као и на траси према Јесеницама, тунелу Караванке (гранични прелаз) и Вилаху (нем. Villach) у Аустрији. Обе трасе су електрифициране и омогућују везу брзим возом, са хрватским градовима Загреб, Ријека и Пула. Осим тога постоји и неелектрифицирана железничка траса према Карловцу и Камнику.

Градски и приградски саобраћај се обавља искључиво аутобусима, ткзв. тролама (по угледу на назив, 60-их година 20. века честих тролејбуса). Трамваји, уведени у градски саобраћај 1901. су 1961. године укинути. Већ дуже година се раде планови за поновну изградњу шинског градског и приградског саобраћаја. Децембра 2006. је уведена успињача до Љубљанског града.

Бициклистички саобраћај је љети веома изражен и веома развијен са великом дужином бициклистичких стаза широм града. Године 2000. је основано удружење бициклиста аматера[4]. Велики подстек бицикла као транспортног средтсва је увођење БИЦИКЕЉ у граду, рентирање бицикла на више локација по граду. Бицико се у том случају за један час вози бесплатно и узме-остави на једном од отока у граду.

Градови-побратими[уреди]

Галерија: Љубљана[уреди]

Галерија: Стара Љубљана[уреди]


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Data on the selected settlement: Ljubljana (municipality Ljubljana)“. Statistical Office of the Republic of Slovenia Приступљено 26 November 2010. 
  2. ^ Population by ethnic affiliation, municipalities, Slovenia, Census 2002, Приступљено 5. 5. 2013.
  3. ^ Population by religion, municipalities, Slovenia, Census 2002, Приступљено 5. 5. 2013.
  4. ^ Ljubljanska Kolesarska Mreža

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 46° 3’ СГ Ш, 14° 30’ ИГД