Њутнови закони

Из Википедије, слободне енциклопедије
Први и други закон на латинском језику. Њутнова Principia matematica, издање 1687. године.

Њутонови закони су скуп од три основна закона класичне физике. Они описују везу између кретања тела и сила које делују на тело и први их је представио Исак Њутн. Објављени су у књизи „Philosophiae Naturalis Principia matematica“ (у слободном преводу Математичке основе физике) из 1687. године. Ови закони чине темеље класичне механике. Њутн их је користио да опише примећене резултате опита у вези кретања тела.

Први закон: Закон инерције[уреди]

У оригиналу, на латинском, Њутн је први закон записао: „Corpus omne perseverare in statu suo quiescendi vel movendi uniformiter in directum, nisi quatenus a viribus impressis cogitur statum illum mutare.“, што се преводи као:

Тело остаје у стању мировања или се креће константном брзином ако на њега не делује ниједна сила, или ако је резултат свих сила које на тело делују једнака нули.[1][2]

Овај закон описује принцип инерције и може се исказати и на следећи начин:

Тело на које не делују силе има тежњу да настави кретање истим смером и брзином.

\sum_{i=1}^ n \overrightarrow{F_i} = \overrightarrow{0} \Rightarrow \frac{\mathrm{d} \mathbf{v} }{\mathrm{d}t} = 0.

Други закон: Закон силе[уреди]

Овај закон је Њутн написао овим речима, на латинском: „Mutattionem motus proportionalem esse vi motrici impressae, et fieri secundum lineam rectam qua vis illa imprimitur.“, а у преводу:

Овај закон описује чињеницу да је промена кретања (што је убрзање) неког тела могућа једино дејством силе и повезује силу која делује на тело са масом тела и убрзањем којим се тело креће. Величина силе на неко тело директно је сразмерна убрзању и маси тог тела. Смер силе има исти смер као и убрзање.

\overrightarrow{F}= m \cdot \overrightarrow{a}

где је F сила, m маса, a убрзање.

Трећи закон: Закон акције и реакције[уреди]

Сила акције којом пушка делује на пушчано зрно по правцу и интензитету, а супротном смеру, једнака је сили којом пушчано зрно делује на пушку, а тиме и на раме стрелца.

Текст закона како је Њутн записао на латинском је: „Actioni contrariam semper et æqualem esse reactionem: sive corporum duorum actiones in se mutuo semper esse æquales et in partes contrarias dirigi.[3]

За сваку силу акције која делује на неко тело постоји и сила реакције. Сила реакције је истог интензитета и правца као и сила акције али супротног смера. Важно је истаћи да се оне узајамно не поништавају, већ делују у различитим референтним системима, везаним за тело које је начинило акцију и тело које је реаговало. :\overrightarrow{F_1} = -\overrightarrow{F_2}

Област важења закона[уреди]

Ови закони су важећи само у класичној механици, где је брзина много мања од брзине светлости а маса тела пуно већа него је величина атомских делова (електрон, протон, неутрон). У случају изузетно великих брзина, упоредивих са брзином светлости, или изузетно малих маса, упоредивих са масом атома, појављују се други ефекти који се прецизно описују законима квантне механике и релативистичке физике.

Сва три Њутнова закона се могу добити из закона квантне и релатвистичке механике, апроксимацијом да су брзине бесконачно мале спрам брзине светлости.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Browne Michael E. (1999-07) (Series: Schaum's Outline Series). Schaum's outline of theory and problems of physics for engineering and science. McGraw-Hill Companies. стр. 58. ISBN 978-0-07-008498-8. 
  2. ^ Holzner Steven (2005-12). Physics for Dummies. Wiley, John & Sons, Incorporated. стр. 64. ISBN 978-0-7645-5433-9. 
  3. ^ Principia, Andrew Motte Translation

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]