Њујорк

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Њујорк (град))
Disambig.svg
Уколико сте тражили савезну државу Њујорк, погледајте чланак Њујорк (држава).
Њујорк
New York City

NYC Montage 8.jpg
Застава
Основни подаци
Држава САД Сједињене Америчке Државе
Савезна држава Њујорк
Основан 1624.
Становништво
Становништво 8.363.710[1]
Агломерација 19.006.798
Густина становништва 10.606 ст./km²
Положај
Координате 40°42′N 74°00′W / 40.7, -74
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Површина 1.214.4 km²
Њујорк на мапи САД
{{{alt}}}
Њујорк
Њујорк на мапи САД
Остали подаци
Градоначелник Мајкл Блумберг
Веб-страна www.nyc.gov

Њујорк (званично име Њујорк Сити; енгл. New York City) је град са највише становника у Сједињеним Америчким Државама, и у центру је међународних финансија, политике, забаве и културе. Првобитно се звао Нови Амстердам, а 1664. године Британци су му дали име Њујорк (Нови Јорк) у част војводе од Јорка. Њујорк је један од највећих градова света, и седиште је великих музеја, галерија, међународних корпорација и берзи. Град је и седиште свих међународних амбасада при Уједињеним нацијама, чије се седиште такође налази у Њујорку.

Данашњи симболи Њујорка су: Вол стрит, Кип Слободе (поклон Француске, подигнута је 1886), Бруклински мост (који спада у највеће и најдуже мостове света и спаја Менхетн и Бруклин), Емпајер стејт билдинг, Крајслер зграда итд. То је био и Светски трговински центар, који је срушен 11. септембра 2001. у терористичком нападу. Позната места су и Пета авенија, Тајмс Сквер, Централ парк, Метрополитен музеј и Бродвеј, булевар који се протеже од југа до севера Менхетна, а у чијем централном делу (Midtown) се налазе многа позоришта.

Град Њујорк се налази у држави Њујорк, и има преко 8 милиона становника на 800 km². Уже градско језгро се састоји из пет градских општина: Бруклин, Бронкс, Менхетн, Квинс, и Стејтен Ајленд — од којих би свака била велеград да се не налази у Њујорку.

Садржај

[уреди] Историја

Острво Менхетн било је насељено Ленапе Индијанцима у време када је откривено. Открио га је Италијан Ђовани Верацано. Тек 1609. године Енглез Хенри Хадсон нацртао је мапу острва. Насељавање Европљана почело је тек са оснивањем холандске трговине крзном. Насеље је 1613. названо Нови Амстердам, а налазило се на југу острва Менхетн. Питер Миниут је 1626. године откупио острва Менхетн и Стејтен Ајленд од Индијанаца за ђинђуве у вредности од 24$. Иако је ова легенда доста оспоравана, ова трансакција сматра се најуспешнијом у области некретнина свих времена. Године 1664. Британци су освојили град и преименовали га у Њујорк (New York), у част енглеског Војводе од Јорка и Олбанија. Холанђани га поново освајају 1673. и граду дају ново име - Нови Оранџ. Годину дана касније, Холађани коначно предају целу колонију Нова Холандија Британцима. У граду је 1712. године дошло до побуне тамнопутих робова у којој су страдала 9, а повређена су још 6 белаца.

Током XIX века, град се трансформише под утицајем прилива емиграната. Визионарски план за развој града, предвиђао је грађење мреже улица које ће се простирати широм Менхетна, што је и остварено 1811. године. Затим је 1819. године отворен и Ири канал који је повезивао атлантску луку са пољопривредним тржиштем САД и Канаде. До 1835. град Њујорк престигао је Филаделфију и постао највећи град САД. Чланови старе трговачке аристократије подржали су планове за изградњу Централ Парка, који је постао први рељефни парк у неком америчком граду. Централ Парк је изграђен 1857. године.

[уреди] Географија

Њујорк се налази у североисточном Сједињеним Државама, на југоистоку савезне државе Њујорк и то отприлике на пола пута између Вашингтона и Бостона. Положај на ушћу реке Хадсон значајно је допринео да град постане значајна трговачка лука . Већи део Њујорка је изграђен на три острва: на Менхетну, Стејтен Ајланду и Лонг Ајленду, што је утицало на то да је град данас има велику густину насељености.

Река Хадсон протиче кроз истоимену долину и улива се у Њујоршки залив, а такође она га раздваја од Њу Џерзија.


Клима Њујорка
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 22 24 30 36 37 38 41 40 39 34 29 24 41
Средњи максимум, °C 3 5 10 16 22 26 29 28 24 18 12 6 16,6
Средња температура, °C 0 1 6 11 17 22 25 24 20 14 8 3 12,6
Средњи минимум, °C −3 −2 2 7 12 17 21 20 16 10 5 0 8,8
Апсолутни минимум, °C −21 −26 −16 −11 0 7 11 10 4 −2 −14 −25 −26
Количина падавина, mm 105 80 111 109 119 98 117 107 107 98 110 100 1.261
Извор: Average Weather for New York, NY


[уреди] Изглед града

[уреди] Архитектура

Изглед Њујорка је један од најпрепознатљивијих у свету. Он, заправо, има три одвојена, подједнако позната, изгледа: Средњи Менхетн, Доњи Менхетн и центар Бруклина. Њујорк поседује архитектонски значајне зграде, изграђене у различитим стиловима: стил другог француског царства (The Kings County Savings Bank Building), готички (Вулворт билдинг), Арт Деко (Емпајер стејт и Крајслер билдинг), интернационални стил (Њу скул и Левер хаус) и пост-модерну (AT&T Building).

Стамбени делови града имају препознатљив изглед и разликују се од солитера и пословних четврти. Чине их елегантне куће од опеке и стамбене зграде грађене током наглог проширења града од 1870. до 1930. Камење и цигле су постале главни грађевински материјал пошто су дрвене конструкције забрањене након Великог пожара 1835. године. За разлику од Париза, који је вековима користио сопствену камену подлогу, Њујорк је увек морао да довлачи грађевински материјал са великих удаљености. Захваљујући томе, њујоршке стамбене зграде обилују различитим текстурама камена.

[уреди] Градске области

Преглед градских области Њујорка
Надлежност Становништво Површина
Градска област Округ Попис
1. април 2010.		 km²
Менхетн Њујорк 1.585.873 59
Бронкс Бронкс 1.385.108 109
Бруклин Кингс 2.504.700 183
Квинс Квинс 2.230.722 283
Статен Ајленд Ричмонд 468.730 151
Град Њујорк 8.175.133 786
Држава Њујорк 19.378.102 122.284
Извор: Завод за статистику САД[2][3][4]
Пет њујоршких општина: 1: Менхетн 2: Бруклин 3: Квинс 4: Бронкс 5: Стејтен Ајленд

Њујорк се састоји од пет градских општинама.[5] Свака општина припада одговарајућем округу државе Њујорк као на слици испод. У самим општинама постоје на стотине градских четврти и многе од њих поседују значајну историју. Ако би општине Бруклин, Квинс, Менхетн и Бронкс биле независни градови, свака од њих би могла бити међу десет најмногољуднијих градова у Сједињеним Државама.

  • Бруклин (Округ Кингс; стан: 2 567 098) се налази на на западном рту Лонг Ајленда и представља најмногољуднију општину Њујорка. Био је независан град до 1898. године. Бруклин је познат по својој културној, социјалној и етничкој разноликости, независној уметничкој сцени, четвртима и препознатљивом архитектонском наслеђу. Ово је такође и једина општина ван Менхетна која има свој центар. Општина има дугу обалу и Кони Ајленд који је основана 1870-их као једно од првих места за забаву у земљи.
  • Квинс (Округ Квинс; стан: 2 306 712) је највећа општина Њујорка по површини и представља округ САД-а који је етнички најразноврснији. Предвиђа се да би Квинс могао да престигне Бруклин по броју становника и тако постане најмногољуднија градска општина. Историјски гледано, Квинс је настао спајањем малих градова и села које су основали холандски досељеници а данас је то стамбени део Њујорка где живи средња класа. Ово је једини већи округ у САД, где је просечан приход међу афроамериканцима, око $ 52 000 годишње, већи него међу белцима. Овде се налази Сити филд, дом Њујорк Метса, као и терен на коме се одржава Ју ес опен. Поред тога, овде су и два од три главна њујоршка аеродрома: Ла Гвардиа и Аеродром Џон Ф. Кенеди (трећи је аеродром се налази у Њу Џерзију).

[уреди] Становништво

Поглед на горњи град и Емпајер стејт билдинг
Година Бр. становника
1790. 33131
1800. 60515
1810. 96373
1820. 123706
1830. 202589
1840. 312710
1850. 515547
1860. 813669
1870. 942292
1880. 1206299
1890. 1515301
1900. 3437202
1910. 4766883
1920. 5620048
1930. 6930446
1940. 7454995
1950. 7891957
1960. 7781984
1970. 7894862
1980. 7071639
1990. 7322564
2000. 8008288
2008. 8363710

[уреди] Туризам

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Туризам у Њујорку

Туризам је једна од најважнијих индустријских грана у Њујорку са више од 40 милиона домаћих и страних туриста који посете град сваке године (овај статистички податак важи за претходних пет година).[6] Главне туристичке атракције су Емпајер стејт билдинг, Кип слободе, Острво Елис; Бродвејска позоришта, музеји као што је Метрополитен, зелене површине као што су Централ Парк и Вашингтон Сквер парк, Рокфелер центар, Тајмс Сквер, луксузни шопинг центри дуж Пете и Медисон авеније и догађајима као што су парада за Ноћ вештица у Гринвич Вилиџу, Мејси парада за Дан захвалности и парада на дан Светог Патрика. Ту су још и сезонске активности попут клизања у Централ парку, зими на Трајбека филмском фестивалу, као и низ бесплатних представа. Поред главних туристичких подручја, посетиоце привлаче још и зоолошки врт у Бронксу, Кони Ајленд и Њујоршка ботаничка башта.

У 2010. години, Њујорк је посетило скоро 49 милиона туриста,[7][8] а тај број је превазиђен са рекордних 50 милиона туриста у 2011. години.[9][10]

[уреди] Медији

Њујорк је центар телевизијске, маркетиншке, музичке, и издавачке (новине и књиге) индустрије , а такође је највеће медијско тржиште у Северној Америци ( после њега следе Лос Анђелес, Чикаго и Торонто).[11] Неки од градских медијских конгломерата укључују Тајм Ворнер, Томсон Ројтерс корпорацију, Њуз корпорацију, компанију Њујорк тајмс, НБС јуниверзал, Херст корпорација и Виаком. Седам од осам највећих светских агенција за рекламирање имају своја седишта у граду. Две музичке издавачке куће из Велике четворке се налазе у Њујорку, Sony Music Entertainment и Warner Music Group. Universal Music Group и EMI такође имају велике канцеларије овде. Једна трећина свих независних америчких филмова је произведена у Њујорку.[12]

Више од 200 дневних и недељних листова, као и 350 часописа имају своја представништва у граду.[12] Издавачи књига запошљавају 25000 људи.[13] Две од три националне дневне новине у Сједињеним Државама су из Њујорка: The Wall Street Journal и Њујорк тајмс, који је освојио највише Пулицерових награда за новинарство. Главни таблоиди у граду су: Њујорк дејли њуз и Њујорк пост. У граду се издаје 270 новина и часописа на више од 40 језика, што је резултат велике етничке измешаности.

Телевизијска индустрија која је веома развијена у Њујорку запошљава значајан број радника. Четири главне америчке телевизијске мреже имају седиште у Њујорку: АБС, СБС, Фокс и НБС . Многи кабловски канали се такође налазе у овом граду, укључујући МТВ, Фокс Њуз, ХБО и Комеди Централ. Године 2005., више од 100 телевизијских емисија се снимало у Њујорку.[14] Департман за информациону технологију и телекомуникације града Њујорка управља јавним радиодифузним сервисом nyctv,[15] који је произвео неколико емисија који су освојили Еми награду.

Њујорк је и главни центар у некомерцијалних образовних медија. Најстарији телевизијски канал са јавним приступом у Сједињеним Државама је Manhattan Neighborhood Network, основан 1971. године.[16] WNYC је јавна радио станица која је била у власништву града до 1997. године и она има највећу слушаност међу јавним станицама у САД.[17]

[уреди] Привреда

Њујоршка берза

Њујорк је глобални центар међународног бизниса и трговине, и заједно са Лондоном и Токијом, најзначајнији је центар светске привреде.[18] Средиште је банкарства и финансија, трговине, саобраћаја, туризма, некретнина, нових и традиционалних медија, оглашавања, правних услуга, рачуноводства, осигурања, позоришта, моде, и уметности у Сједињеним Државама. Њујоршка градска област је у 2010.-тој години имала бруто друштвени производ од 1.28 билиона долара,[19] што представља највећу регионалну економију у САД и, према IT Week, другу по величини јачину градске привреде иза јапанске престонице. [20] Према Cinco Dias, Њујорк је контролисао 40 % светских финансија, чинећи га највећим финансијским центром у свету.[21][22][23]

Многе велике корпорације имају седиште у Њујорку, укључујући и њих са 45 листе Fortune 500.[24] Њујорк је такође, јединствен међу америчким градовима по великој броју страних корпорација. Једно од десет радних места у приватном сектору града је у иностраној компанији.[25] Менхетн је у 2001. години имао 32 860 000 м² пословног простора.[26] Средњи Менхетн је највећи централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама. Доњи Менхетн је трећи по величини централни пословни дистрикт у Сједињеним Државама и дом Њујоршке берзе, која се налази на Волстриту, а Наздак, представља прву и другу берзу по величини у свету, када се мери просечан обим дневног трговања укупна тржишна капитализација.[27] Финансијске услуге доносе више од 35% прихода запосленима у граду.[28]

Некретнине чине главну ставку у градској привреди, јер је укупна вредност све имовине у Њујорку била 802,4 милијарди долара 2006. године.[29] Тајм Ворнер центар је имао највећу тржишну вредност у граду и она је износила 1,1 милијарду америчких долара.[29] Њујорк је место где се налазе неке од највреднијих некретнина у САД, али и у читавом свету. У улици Парк авенија број 450, налази се пословна зграда која је продата за 510 милиона долара или $17 104/m² у јулу 2007. године.[30]

Телевизија и филмска индустрија града је друга по величини у земљи, после Холивуда.[31] Креативне индустрије попут нових медија, оглашавања, моде, дизајна и архитектуре рачунају на запошљавање нових радника, јер је велика конкуренција у овим привредним гранама у Њујорку.[32]

Индустрије високе технологије попут биотехнологије, развоја софтвера, дизајна видео игара и интернет услуга су такође у порасту, захваљујући и томе што је град полазна/завршна тачка неколико трансатлантских магистралних линија оптичких каблова.[33] Друге значајни сектори укључују медицинска истраживања и технологију, непрофитне организације и универзитете. Текстил, хемикалије, производи од метала, обрађена храна и намештај су неки од главних производа.[34] Прехрамбена индустрија је од већих индустрија, најстабилнији производни сектор у граду.[35] Индустрија хране има вредност од око 5 милијарди долара и запошљава више од 19 000 становника. Чоколада је водећи прехрамбени извозни производ, са 234 милиона долара прихода сваке године.[35]

[уреди] Извори

  1. ^ Vintage 2008 Population Estimates: Incorporated Places and Minor Civil Divisions over 100,000. United States Census Bureau, Population Division. Приступљено на дан 2. 7. 2009.
  2. ^ http://2010.census.gov/news/releases/operations/cb11-cn122.html
  3. ^ http://factfinder.census.gov/servlet/GCTTable?_bm=y&-ds_name=DEC_2000_SF1_U&-CONTEXT=gct&-mt_name=DEC_2000_SF1_U_GCTPH1_US9&-redoLog=false&-_caller=geoselect&-geo_id=&-format=US-25%7CUS-25S&-_lang=en
  4. ^ http://factfinder.census.gov/servlet/GCTTable?_bm=y&-context=gct&-ds_name=DEC_2000_SF1_U&-CONTEXT=gct&-mt_name=DEC_2000_SF1_U_GCTPH1_US9&-tree_id=4001&-redoLog=true&-_caller=geoselect&-geo_id=04000US36&-format=ST-2%7CST-2S&-_lang=en
  5. ^ Benjamin, Gerald, Richard P. Nathan (1990). Regionalism and realism: A Study of Government in the New York Metropolitan Area. Brookings Institute.
  6. ^ Статистика Њујорка, приступ 03. март 2012.
  7. ^ . „Њујорк је привука 48,7 милиона туриста у 2010“, © 2012 Cable News Network. Turner Broadcasting System, Inc. All Rights Reserved Приступљено дана 3.март 2012
  8. ^ Званични водич града Њујорка. © 2006–2011 NYC & Company, Inc. All rights reserved. Приступљено на дан 3.март 2012
  9. ^ Patrick McGeehan. „As City Closes In on 50 Millionth Visitor, British Couple to Be Feted“, © 2011 The New York Times Company Приступљено дана 3.март 2012
  10. ^ NYC reaches goal of 50 million tourists. © 2011 North Jersey Media Group. Приступљено на дан 3.март 2012
  11. ^ Tampa Bay Partnership (26. 8. 2006.). "Tampa Bay 12th largest media market now". Press release. Добављено дана 3.март 2012. 
  12. ^ а б Request for Expressions of Interest (PDF). The Governors Island Preservation & Education Corporation (2005). Добављено из оригинала на дан 2.август 2008 Приступљено на дан accessdate = 3.март 2012
  13. ^ Media and Entertainment. New York City Economic Development Corporation. Добављено из оригинала на дан 28. 1. 2008. Приступљено на дан 4.март 2012
  14. ^ The City of New York Mayor's Office of Film, Theater and Broadcasting (28. 12. 2005.). "2005 is banner year for production in New York". Press release. Добављено дана 4.март 2012. 
  15. ^ NYCTV Official Home Page http://www.nyc.gov/html/media/html/home/home.shtml
  16. ^ Community Celebrates Public Access TV's 35th Anniversary. Mnn.org. Приступљено на дан 4.март 2012[мртва веза]
  17. ^ Top 30 Public Radio Subscribers: Spring 2006 Arbitron (PDF). Radio Research Consortium (28. 8. 2006.). Приступљено на дан 4.март 2012
  18. ^ Sassen, Saskia (2001). The Global City: New York, London, Tokyo, 2nd, Princeton University Press. ISBN 0-691-07063-6.
  19. ^ Gross Metropolitan Product. Greyhill Advisors. Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  20. ^ London ranked as world's six largest economy. ITWeek. Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  21. ^ London vs. New York, 2005–06 (PDF). Cinco Dias. Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  22. ^ London may have the IPOs .... Marketwatch. Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  23. ^ Dubner, Stephen J.. „Is New York Still the Financial Capital of the World?“, New York Times, 5. 3. 2012. Приступљено дана 30. 8. 2009.
  24. ^ Fortune 500 web site (cities), retrieved July 21, 2011; Fortune, Vol. 163, no. 7 (May 23, 2011), page F-45
  25. ^ Wylde, Kathryn. „Keeping the Economy Growing“, Gotham Gazette, 5. 3. 2012. Приступљено дана 5. 3. 2012.
  26. ^ Four Percent of Manhattan's Total Office Space Was Destroyed in the World Trade Center Attack. Allbusiness (25. 9. 2001.). Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  27. ^ Claessens, Stjin (September 2000). Electronic Finance: Reshaping the Financial Landscape Around the World (PDF). The World Bank. Добављено из оригинала на дан 4. 8. 2008. Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  28. ^ Orr, James and Giorgio Topa (Volume 12, Number 1, January 2006). Challenges Facing the New York Metropolitan Area Economy (PDF). Current Issues in Economics and Finance – Second District Highlights. New York Federal Reserve. Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  29. ^ а б Tentative Assessment Roll: Fiscal Year 2008 (PDF). New York City Department of Finance (15. 1. 2007.). Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  30. ^ Quirk, James. Bergen offices have plenty of space. Добављено из оригинала на дан 22. 12. 2007., The Record (Bergen County), July 5, 2007. Accessed July 5, 2007. "On Monday, a 26-year-old, 33-story office building at 450 Park Ave. sold for a stunning $1,589 per square foot, or about $510 million. The price is believed to be the most ever paid for a U.S. office building on a per-square-foot basis. That broke the previous record—set four weeks earlier—when 660 Madison Ave. sold for $1,476 a square foot."
  31. ^ NYC Film Statistics. Mayor's Office of Film, Theatre, and Broadcasting. Добављено из оригинала на дан 14. 2. 2008. Приступљено на дан 5. 3. 2012.
  32. ^ Currid, Elizabeth (2006). "New York as a Global Creative Hub: A Competitive Analysis of Four Theories on World Cities". Economic Development Quarterly 20 (4): 330–350. DOI:10.1177/0891242406292708.
  33. ^ Telecommunications and Economic Development in New York City: A Plan for Action (PDF). New York City Economic Development Corporation (March 2005). Добављено из оригинала на дан 7. 3. 2008. Приступљено на дан 19. 7. 2006.
  34. ^ Protecting and Growing New York City's Industrial Job Base (PDF). The Mayor's Office for Industrial and Manufacturing Business (January 2005). Приступљено на дан 1. 9. 2008.[мртва веза]
  35. ^ а б More Than a Link in the Food Chain (PDF). The Mayor's Office for Industrial and Manufacturing Business (February 2007). Приступљено на дан 5. 3. 2012.[мртва веза]

[уреди] Спољашње везе

Flag of the United States.svg Портал САД

Са других Викимедијиних пројеката :

Википутовања
Википутовања имају више информација на вези:


Координате: 40° 42' СГ Ш, 74° 00' ЗГД


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Њујорк&oldid=5579337“
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици