Ћилим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пиротски ћилим

Ћилим је врста тепиха рађена на ткачком разбоју најчешће од вуне. Ћилим се највише ради на подручју Блиског истока и Балкана. Реч потиче од турске речи "килим" што у преводу значи простирач или покривач. Иако је основна намена ћилима покривање подова због своје лепоте се могу наћи на зидовима као таписерије. Такође због мекоће могу лако заменити и класичне прекриваче нарочито у зимским месецима.

Карактеристике[уреди]

Подни ћилими се најчешће раде на разбоју помоћу две технике ткања: поступком провлачења вунених нити одозго и одоздо и уметањем петљице којом се оставља чупав изглед на површини. Ћилими се најчешће праве од квалитетне вуне мада се могу користити и конопља, свила или лан.

Врсте[уреди]

Класичан Персијски ћилим

Постоје велики број врста и подврста ћилима и углавном се разликују по географским локалитетима на кјима се праве ћилими са одређеним особеностима.

Персијски ћилим[уреди]

Најпознатија врста ћилима је персијски ћилим. Најдрагоценији примерци персијских ћилима настали су од XV до XVII у Персији, Сирији, Туркменистану и другим провнцијама Мале Азије. Касније радионице се везују за многе локалитете као што су Шираз, Ширван или Табриз[1] Персијски ћилим/тепих је изузетно цењен на западу и на аукцијама достиже огромне цене. На једној аукцији 2011. године један "персијанац" је достигао цену од 7.2 милиона евра [2], и он се сматра најскупљим тепихом/ћилимом на свету.

Пиротски ћилим[уреди]

Код нас је најпознатија врта пиротски ћилим. Разликује се од Персијског по томе што има изражену геометрију на шарама са изразитим контрастима боја[3]. Пиротски ћилим се од 2012. године налази на листи српског културног наслеђа [4].

Остале врсте[уреди]

Међу осталим врстама најзначајнији је турски ћилим а у региону и босански ћилим. Поред ових постоје и: Украјински ћилим, Пољски народни ћилим, Чипровски ћилим у Бугарској и други.

Референце[уреди]