Ћирило Солунски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свети Ћирило
(Константин Филозоф)

Статуа светог Ћирила на Стубу светог тројства у Оломоуцу
Статуа светог Ћирила на Стубу светог тројства у Оломоуцу

Рођен 827., Солун
Умро 14. фебруар 869., Рим
Поштује се у православљу и католичанству
Празник 11. мај
14. фебруар
Gloriole.svg Категорија:Светитељи
Свети Кирило и Методије

Константин Филозоф (грч. Κωνσταντίνος), познатији као свети Ћирило (грч. Κύριλλος, црквенословенски: Кирилъ) (827 - 14. фебруар, 869) је био византијски мисионар који је са својим братом Методијем донео писменост и хришћанство Словенима. Био је један од најбољих лингвиста, теолога и учених људи свог доба, савременик Фотија I (858867, 877886) и творац првог словенског писма глагољице из које се касније развила нова азбука која је у његову част названа Ћирилица. Пре мисије међу Словенима, био је као изасланик византијског цара и свог школског друга Михајла III (842856, самостално 856—867) међу Арапима у Самари на Тигру (око 851) и међу Хазарима заједно са братом.

Током мисије међу Хазарима браћа су на Криму код Херсона нашли мошти папе Климента I (88/9298/101), као и јеванђеље и псалтир писане руским словима на готском језику[1]. Током своје мисије међу Словенима у Великоморавској кнежевини кнеза Растислава (842—870), браћа су се нашла на удару германског свештенства које је на том простору ширило хришћанство на латинском језику, због чега су око 867. године били приморани да оду у Рим и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у Панонској кнежевини кнеза Коцеља (861872), започевши своју мисију и на тим простору. Током боравка у Риму, папа Хадријан II (867—872) им је дао дозволу да наставе богослужење на црквенословенском језику и сам одржао службу на њему у катедрали светог Петра. Константин се у Риму разболео и замонашио у једном грчком манастиру, узевши том приликом монашко име Ћирило(грч. Κύριλλος) што значи Господњи. Педесет дана после тога је умро 14.02.869. Заједно са братом је 1980. године проглашен свецем заштитником Европе, а по њему је назван, око 1.505m нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, али га празнују различитим датумима, православна 11. маја, а католичка 14. фебруара.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Светозар Николић, Старословенски језик I, „Требник“, Београд, 2002.


Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]