Џемал Биједић

Из Википедије, слободне енциклопедије
ЏЕМАЛ БИЈЕДИЋ
Џемал Биједић
Џемал Биједић
Датум рођења 22. април 1917.
Место рођења Мостар, Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти 18. јануар 1977. (60 год.)
Место смрти Крешево, СР БиХ,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославије
Супруга Разија Биједић
Професија правник

Члан КПЈ од децембра 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Функција Председник Народне скупштине
Социјалистичке Републике БиХ
Мандат 19671971.
Претходник Ратко Дугоњић
Наследник Хамдија Поздерац
Функција друга Председник
Савезног извршног већа
Мандат 19711977.
Претходник Митја Рибичич
Наследник Веселин Ђурановић
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден Републике
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Џемал Биједић (Мостар, 22. април 1917Крешево, 18. јануар 1977), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ и јунак социјалистичког рада. Од 1971. до 1977. године обављао је функцију председника Савезног извршног већа.

Биографија[уреди]

Рођен је 22. април 1917. године у Мостару. Потиче из угледне трговачке породице Бајрамаге Биједића, која се 1915. године доселила из Гацка у Мостар. Било му је тек нешто више од годину дана, када му је 1919. године отац Адем умро од шпанског грипа. Тада је сву бригу о породици преузела његова мајка Зафира и стриц Бећир. Основну школу и гимназију завршио је у родном месту, а Правни факултет у Београду.

Као гимназијалац био је члан муслиманског друштва „Гајрет“ и постао је симпатизер револуционарног омладинског покрета, коме се прикључио током студија у Београду. Октобра 1938. године у Београду је примљен је у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије, а децембра 1939. у Мостару у чланство Комунистичке партије Југославије. У периоду од 1940. до 1941. године био је секратар Обласног комитета СКОЈ-а за Херцеговину. Као члан КПЈ у Мостару је хапшен четири пута.

Народноослободилачка борба[уреди]

За време Другог светског рата, као члан Партије активно је учествовао у Народноослободилачком покрету. На почетку Народноослободилачког рата обављао је дужност секретара Месног комитета КПЈ за Сарајево. Пошто је деловао илегално, после открића полиције његовог индентитета морао је да пређе у другу област, а дужност секретара предао је Владимиру Перићу Валтеру, народном хероју. Потом је прешао у источну Босну где је преузео дужност секретара Окружног комитета КПЈ за Семберију и Посавину, а потом секретара Месног комитета КПЈ за Тузлу. Као борац Шесте пролетерске источнобосанске пролетерске ударне бригаде учествовао је у борбама током битке на Сутјесци, у периоду од маја до јуна 1943. године. Своју будућу супругу Разију Ферхатбеговић, упознао је 1942. године у ослобођеној Фочи. Џемал и Разија имали су троје деце - Драгана, Азру и Миленка.

Политичка каријера у СФРЈ[уреди]

После ослобођења Југославије, 1945. године, постао је генерални секретар Владе Народне Републике Босне и Херцеговине и помоћник министра унутрашњих послова. Године 1948. године прелази на функцију начелника Управе за агитацију и пропаганду Централног комитета Комунистичке партије Босне и Херцеговине. Потом се враћа у Мостар где преузима дужност секретара Обласног комитета КПЈ за Херцеговину и председника мостарског среза. Године 1957. поново одлази у Сарајево и постаје члан Извршног већа НР Босне и Херцеговине и председник Универзитетског савета.

Почетком шесдесетих година одлази у Београд где постаје члан Савезног извршног већа, којим је тада председавао Јосип Броз Тито. Најпре је преузео ресор законодавства и организације власти, а потом секретара Савезног секретеријата за рад. Истовремено је био и секретар Уставне комисије Савезне скупштине, којом је председавао Едвард Кардељ, и која је припремала нови Устав усвојен 1963. године. После сукоба са Александром Ранковићем, смењен је са свих функција и вратио се у Сарајево. После „Брионског пленума“, изабран је за председника Републичког већа Народне скупштине, од 1967. до 1971. године обављао је дужност председника Народне Скупштине СР БиХ (тада највиша функција у Републици). Године 1971. постао је председник Савезног извршног већа СФРЈ (савезни премијер) и на тој функцији остао све до своје смрти.

Као председник Савезног извршног већа учествовао је у око 50 иностарних државних посета у име СФР Југославије, а његово прво државно путовање било је сахрана данског краља Фредерика, јануара 1972. године (било је то свега пар дана после усташког терористичког напада на ЈАТ-ов авион изнад Чехословечке и он је тамо долетео специјалним совјетским авионом марке „Иљушин“). У току 1974. године Џемал Биједић се сусрео са тројицом најутицајнијих светских лидера - Џералдом Фордом, председником САД, Леонидом Брежњевим, председником Врховног совјета Совјетског Савеза и Мао Цедунгом, председником Комунистичке партије Кине.

Погибија[уреди]

Трагично је настрадао у авионској несрећи 18. јануара 1977. године. Тог дана присуствовао је у Београду, на батајничком аеродрому, испраћају председника СФРЈ Јосипа Броза Тита у Либију. По повратку за Сарајево његов авион ударио је у брдо Инац у близини градића Крешево. Поред Џемала том приликом погинули су: његова супруга Разија, сарадници Зијо Аликалфић и Смајо Хрла, како и пилоти Стеван Лека и Мурат Ханић. Одмах по сазнању за трагедију председник Тито се вратио у земљу и присуствовао његовој сахрани у Сарајеву. Исте године, када је погинуо, у Мостару је основан Универзитет који је понео његово име.

Одликовања[уреди]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су - Орден јунака социјалистичког рада, Орден народног ослобођења и Орден републике са златним венцем.

Литература[уреди]

  • Текст др Николе Бабића, председника Комисије за историју ЦК СК БиХ, у Енцикопедији Југославије, ЈЛЗ Загреб, 1980. година

Спољашње везе[уреди]