Дзержинск
| Дзержинск рус. Дзержинск | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Поволшки |
| Област | Нижегородска област |
| Основан | 1606. |
| Статус града | 1930. |
| Стара имена | Растјапино |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 240.762 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 14′ 00″ С; 43° 28′ 00″ И / 56.233333° С; 43.466667° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 90 m |
| Површина | 421,53[1][2][3](городского округа) km2 |
.svg)  Дзержинск Дзержинск на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 606000–606039 |
| Позивни број | 8313 |
| ОКАТО код | 22421 |
| Веб-сајт | |
| www.adm.dzr.nnov.ru | |
.svg)
Дзержинск (рус. Дзержинск) град је у Русији у Нижегородској области. Налази се на обалама реке Оке, 400 km источно од Москве, и неколико километара западно од Нижњег Новгорода. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 240.762 становника. Прву пут се помиње 1606. године, али под именом Расјапино. Садашње име је добио 1929. по Феликсу Дзержинском, бољшевику и оснивачу ЧЕКА-е, бољшевичке тајне полиције.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 240.762 становника, 20.572 (7,87%) мање него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 103.407 | 164.337 | 221.291 | 257.119 | 285.071 | 261.334[4] | 240.742 |
Привреда[уреди | уреди извор]
Данашњи Дзержинск је велико средиште руске хемијске индустрије. У прошлости, град је био познат по индустријском хемијском гиганту као средиште производње хемијског оружја. Због своје стратешке важности, град је све донедавно био затворен страним посетиоцима. Производња хемијског оружја је започела 1941. године. Посебно је била усресређена на производњу луизита, хемикалије која своје отровне учинке дугује свом састојку арсеновом триоксиду, и ипериту. Фабрика која их је производила се звала Капролацтам фабрика органског стакла, а поред оружја базираних на арсену, такође је производила цијановодоник („пруску киселину“) и фозген. Производња хемијских оружја је у Дзержинску престала 1945. године. Неки материјали су премештени у складишта, док су велике количине отпадног материјала, који је често поседовао високе концентрације арсена - биле закопане на одлагалиштима у фабричком кругу. Потпуно уклањање погона за производњу иперита почело је 1994. године. Године 1998. јединица за производњу луизита још није потпуно демонтирана.
Капролацтам је претворен у произвођача хемикалија, соне киселине, етилен оксида, полимера, и пластичних производа и удружена је са НОРСИ-јем (Нижњи Новгород Оргсинтес) Orgsteclo group. Западно улагање у удружени пројекат погон су предузели немачки улагачи у вредности од више од 15 милиона долара.
Град је један од најзагађенијих у Русији.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ БД ПМО Нижегородской области. Город Дзержинск
- ^ Федеральная служба государственной регистрации, кадастра и картографии. Доклад О состоянии и использовании земель Нижегородской области в 2010 году[мртва веза]. Приложение 10. pp. 136
- ^ Генеральный план Дзержинска
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
