Џејмс Макнил Вислер

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Џејмс Мекнил Вислер)
Џејмс Макнил Вислер

{{{опис_слике}}}

Информације
Датум рођења 11. јул 1834.
Место рођења Лоуел (САД)
Датум смрти 17. јул 1903..
Место смрти Лондон (Велика Британија)
Дела
Правац/традиција тонализам
Значајна дела аспоред у сивом и црном, бр.1: уметникова мајка
Утицао на тоналисте, америчке импресионисте

Џејмс Абот Макнил Вислер (енгл. James Abbot McNeill Whistler, 18341903) био је британски сликар, рођен у САД, који се бавио и графиком и литографијом.

Биографија[уреди]

Џејмс Вислер је похађао војну школу Вест Поинт, али је убрзо напустио војску и посветио се уметности. 1855. дошао је у Париз да студира сликарство и прихватио је боемски начин живота. Излагао је са Манеом у Салону одбачених 1863.

Године 1863. прешао је у Лондон, где је постигао знатан успех и постао познат широм земље због своје духовитости и сјајног јавног наступа.

Током 60-их и 70-их година 19. века почео је да користи музичке термине за наслове својих слика, као што су „Симфонија“ или „Хармонија“, јер је веровао у прожимање уметности. Током овог периода, почео је да слика своје ноћне сцене Лондона, нарочито Челзија, које су имале снажан поетски набој. Због њих је развио специјалну технику којом је боју, веома разређену, набацивао на платно брзим потезима четке, донекле у стилу јапанске калиграфије.

Од 70-их година 19. века био је заокупљен проблемима портретног сликарства, и створио је неколико ремек-дела, као што је „Распоред у сивом и црном, бр.1: уметникова мајка“(18711872), познат као Вислерова мајка. Он је ускратио чак и наговештај сентименталности. Брижљива уравнотежеост једноставних облика слици даје одлику спокојности, а њени пригушени тонови „сивог и црног”, почев од старичине косе и хаљине, до зидова и одаје, појачавају израз помирене усамљености која слику и чини привлачном. Слика је данас у париском Лувру.

Тужба против Раскина[уреди]

Његова навика да сликама даје називе који су запањивали људе као настрани, његово занемаривање академских конвенција, навукли су гнев Џона Раскина, великог критичара који је уздизао Тернера и прерафаелисте. Године 1877. Вислер је поднео тужбу због клевете и увреде његових слика ноћних призора у јапанском стилу које је назвао „Ноктурна“. Вислер је добио парницу, али је одштета била минимална, а цена парнице огромна, па је привремено банкротирао. Иако је спадао у водеће сликаре свога времена, након смрти слава му је опала. Тек пред крај 20. века започиње поновно признавање вредности Вислеровог дела.

Спољашње везе[уреди]