Џибути

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 10° 54' - 12° 42' СГШ, 41° 47' - 43° 24' ИГД

Република Џибути
جمهورية جيبوتي
Jumhūriyyat Jībūtī
Jamhuuriyadda Jabuuti
République de Djibouti
Застава Џибутија Грб Џибутија
Застава Грб
крилатица: Џибути избором
Химна
Песма застави
Положај Џибутија
Главни град Џибути
Службени језик арапски и француски
Председник: Исмаил Омар Геле
Премијер: Абдулкадер Камил Мохамед
Независност: од Француске
27. јуна 1977.
Површина  
 — укупно 23.000 km² (147)
 — вода (%) 0,09%
Становништво  
 — 2005. 793.000 (160)
 — густина 21/km² 
Валута џибутијски франак (DJF)
Временска зона UTC +3
Интернет домен .dj
Позивни број +253

Џибути, званично Република Џибути (арап. ججمهورية جيبوتي , Ǧumhūriyyah Ǧībūtī; фр. République de Djibouti) је мала држава у источној Африци[1], на рогу Африке. Џибути се граничи са Еритрејом на северу, Етиопијом на западу и југу, и Сомалијом на југоистоку.

Џибути је муслиманска земља, чланица Арапске лиге и Афричке уније.

Географија[уреди]

Џибути се налази на обали Аденског залива и јужном улазу у Црвено море. Са друге стране Црвеног мора налази се Арапско полуострво, а 20 км од обале Џибутија је Јемен. У централни део земље усечен је залив Тађура. Дужина обале је 314 километара.

Земља је углавном камена полупустиња са раштрканим висоравнима. У Џибутију не постоји обрадиво земљиште, нити се користи наводњавање. Најнижа тачка је на −155 метара, а највиша на 2.028 метара (врх Муса Али). Око 9% површина се користи за пашњаке.

Џибути има стратешки важан положај близу најважнијих светских поморско-трговачких путева и арапских изворишта нафте.

Историја[уреди]

Територија данашњег Џибутија је била насељена разним племенима кроз историју, данас овде живе племена Афар и Сомали Иса. Ова племена су трговали са Арапима, тако да су прихватили ислам као религију.

Средином 19. века територија око залива Тађура била је позната под именом Обок. Француски гувернер Леонс Лагард (Léonce Lagarde) је уговорима са сомалијским султанима 1886. преузео власт над њом. Колонија је заокружена споразумом са Великом Британијом 1888. Тада је створен град Џибути са око 5000 становника, који је од 1896. главни град колоније „Француска обала Сомалије“ (Côte française des Somalis). Железничка пруга Адис Абеба-Џибути изграђена је почетком 20. века.

На референдуму из 1958. одлучивало се да ли да се територија уједини са Сомалијом. Референдум није успео због француског мешања. Да би донекле уважили тежњу становништва за аутономијом, име колоније је 1967. референдумом промењено у „Француска територија Афар и Иса“ (Territoire français des Afars et des Issas). Колонија је 27. јуна 1977. године прогласила независност под именом Република Џибути. Први председник, Хасан Гулеб Аптидон (Hassan Gouled Aptidon) владао је до 1991.

Грађански рат су изазвали афарски побуњеници раних 1990их, али је заустављен мировним споразумом из 1994. године.

Административна подела[уреди]

Региони Џибутија

Џибути је подељен на 5 регија и један град.

Економија[уреди]

Главна грана привреде Џибутија су услужне делатности због своје стратегијске локације, као и статус слободне зоне у северној Африци. Две трећине становника живи у главном граду, док остало становништво чине номадска племена. Због малих падавина увози се већина свежег поћа и поврћа, као и остале хране.

Џибути нуди услуге транзита за регионалне и транзитне бродове. Држава има мало природних ресурса и малу индуструју.

Демографија[уреди]

Становништво је подељено у две главне групе: Иса и Сомалијце, који чине око 60% житеља. Афари представљају око 35%. Остатак становништва чине Европљани (већина Французи и Италијани), Арапи и Етиопљани.

Скоро све становништво су исламске религије, док је мали проценат хришћана (углавном Европљани). Иако су службени језици француски и арапски, већина становништва говори сомалијски и афарски.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :