Џим Куријер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џим Куријер

Џим Куријер
Џим Куријер


Професионална каријера:
19882000.
Држава: Застава Сједињених Америчких Држава САД
Пребивалиште: Њујорк, САД
Датум рођења: 17. август 1970.
Место рођења: Сенфорд, Флорида, САД
Висина: 1,85 m
Маса:
Игра: десном руком (дворучни бекхенд)
Зарада: 14.034.132 $
Појединачно
Победе–порази: 506-237
Освојени турнири: 23
Изгубљена финала: 13
Најбољи пласман: 1. (20. фебруар 1992)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (1992, 1993)
Француска Ролан Гарос П (1991, 1992)
Уједињено Краљевство Вимблдон Ф (1993)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД Ф (1991)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп Ф (1991, 1992)
Парови
Победе–порази: 124-97
Освојени турнири: 6
Изгубљена финала: 5
Најбољи пласман: 20. (9. октобар 1989)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 1. коло (1990)
Француска Ролан Гарос 2. коло (1989)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4. коло (1989, 1991)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД 1. коло (1989, 1990)

Подаци од дана, 2. октобра 2011.

Портал Portal icon.svg Тенис

Џејмс Спенсер „Џим“ Куријер, млађи (енгл. James Spencer "Jim" Courier, Jr.; 17. август 1970) је бивши амерички тенисер. Током каријере освојио је четири Гренд слем турнира у појединачној конкуренцији и провео је 58 недеља на првом месту АТП листе. Најмлађи је тенисер који је успео да се пласира у финала сва четири Гренд слем турнира.

Каријера[уреди]

Џим Куријер је као јуниор похађао Тениску академију Ника Болетијерија (енгл. Nick Bollettieri Tennis Academy). Освојио је најзначајнији турнир за јуниоре Оринџ Боул 1986. и 1987, као и титулу у игри парова на Ролан Гаросу у јуниорској конкуренцији 1987. Постао је професионалац 1988. а пробој на Гренд Слем турнирима је остварио када је на Ролан Гаросу 1991. поразио Стефан Едберга и Михаела Штиха на путу до финала. У финалу је победио Андреа Агасија. Исте године пласирао се у четвртфинале турнира у Вимблдону где је поражен од Михаела Штиха. На Ју-Ес опену те године, победио је браниоца титуле Пита Сампраса а након њега и Џимија Конорса да би у финалу изгубио од Стефана Едберга.

Наредне године Џим Куријер је победио Стефана Едберга у финалу Аусталијан опена. На Ролан Гаросу је одбранио титулу победивши Томаса Мустера, Горана Иванишевића, Андреа Агасија и Петра Корду. Након освајања титуле Куријер се париској публици обратио на француском језику.[1] Током ове сезоне Џим Куријер је остварио низ од 25 узастопних победа, постао је десети играч на првом месту АТП листе и први Американац након Џона Макенроа, такође је сезону 1992. завршио као број један. На Олимпијским играма у Барселони био је први носилац а испао је у трећем колу од каснијег освајача златне медаље Марка Росеа.[2] Исте године освојио је Дејвис куп са репрезентацијом САД.

Године 1993, Куријер је поново победио Стефана Едберга у финалу Аустралијан опена, док је у финалу Ролан Гароса изгубио од Сержи Бругере. На Вимблдону је стигао до финала али је поражен од Пита Сампраса. Пласманом у финале Вимблдона Куријер је са 22 године постао најмлађи тенисер који се пласирао у сва четири финала Гренд слем турнира, што до данас нико није надмашио. Ова сезона је представљала врхунац каријере Џима Куријера, јер након пораза од Бругере у финалу Ролан Гароса више није успео да оствари доминацију на шљаци а те године је започео период владавине Пита Сампраса, с којим је имао однос победа и пораза на Гренд Слем турнирима 1-6. Као члан репрезентације САД, Џим Куријер је освојио Дејвис куп 1995.

Након тениске каријере[уреди]

Након повлачења Куријер је радио као спортски коментатор за Ју-Ес-Еј Нетворк, Ен-Би-Си Спортс и Ти-Ен-Ти. Џим Куријер се 21. августа 2010. венчао са Сузаном Лингман. Тренутно обавља дужност селектора америчке Дејвис куп репрезентације

Гренд Слем финала[уреди]

Појединачно: 7 финала (4 победе)[уреди]

Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Победник 1991. Ролан Гарос шљака Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 3–6, 6–4, 2–6, 6–1, 6–4
Финалиста 1991. Ју-Ес опен бетон Шведска Стефан Едберг 6–2, 6–4, 6–0
Победник 1992. Аустралијан опен бетон Шведска Стефан Едберг 6–3, 3–6, 6–4, 6–2
Победник 1992. Ролан Гарос(2) шљака Чехословачка Петр Корда 7–5, 6–2, 6–1
Победник 1993. Аустралијан опен(2) бетон Шведска Стефан Едберг 6–2, 6–1, 2–6, 7–5
Финалиста 1993. Ролан Гарос шљака Шпанија Сержи Бругера 6–4, 2–6, 6–2, 3–6, 6–3
Финалиста 1993 Вимблдон трава Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 7–6(3), 7–6(6), 3–6, 6–3

Тенис мастерс куп[уреди]

Исход Година Такмичење Подлога Противник у финалу Резултат
Финалиста 1991. Франкфурт Тврда Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 3–6, 7–6(5), 6–3, 6–4
Финалиста 1992. Франкфурт Тврда Немачка Борис Бекер 6–4, 6–3, 7–5

Мастерс турнири[уреди]

Појединачно: 5 финала (5 титула)[уреди]

Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Победник 1991 Индијан Велс бетон Француска Ги Форже 4–6, 6–3, 4–6, 6–3, 7–6(4)
Победник 1991 Ки Бискејн бетон Сједињене Америчке Државе Дејвид Витон 4–6, 6–3, 6–4
Победник 1992. Рим шљака Шпанија Карлос Коста 7–6(3), 6–0, 6–4
Победник 1993. Индијан Велс (2) бетон Јужноафричка Република Вејн Фереира 6–3, 6–3, 6–1
Победник 1993. Рим (2) шљака Хрватска Горан Иванишевић 6–1, 6–2, 6–2

Резултати у појединачној конкуренцији[уреди]

Подлога
бетон (17–6)
трава (0–1)
шљака (5–2)
тепих (1–4)
Исход Број Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Победник 1. 9. октобар 1989. Базел, Швајцарска бетон Шведска Стефан Едберг 7–6(6), 3–6, 2–6, 6–0, 7–5
Победник 2. 11. март 1991. Индијан Велс, САД бетон Француска Ги Форже 4–6, 6–3, 4–6, 6–3, 7–6(4)
Победник 3. 25. март 1991. Ки Бискејн, САД бетон Сједињене Америчке Државе Дејвид Витон 4–6, 6–3, 6–4
Победник 4. 10. јун 1991. Ролан Гарос шљака Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 3–6, 6–4, 2–6, 6–1, 6–4
Финалиста 1. 9. септембар 1991. Ју-Ес опен бетон Шведска Стефан Едберг 2–6, 4–6, 0–6
Финалиста 2. 18. новембар 1991. Тенис мастерс куп, Франкфурт tepih Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 6–3, 6–7(5), 3–6, 4–6
Победник 5. 27. јануар 1992. Аустралијан опен бетон Шведска Стефан Едберг 6–3, 3–6, 6–4, 6–2
Финалиста 3. 10. фебруар 1992. Сан Франциско, САД бетон Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 3–6, 3–6
Финалиста 4. 17. фебруар 1992. Брисел, Белгија Carpet Немачка Борис Бекер 7–6(5), 6–2, 6–7(10), 6–7(5), 5–7
Победник 6. 13. април 1992. Токио, Јапан бетон Flag of the Netherlands Рихард Крајичек 6–4, 6–4, 7–6(3)
Победник 7. 20. април 1992. Хонг Конг бетон Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 7–5, 6–3
Победник 8. 18. мај 1992. Рим, Италија шљака Шпанија Карлос Коста 7–6(3), 6–0, 6–4
Победник 9. 8. јун 1992. Ролан Гарос шљака Чехословачка Петр Корда 7–5, 6–2, 6–1
Финалиста 5. 24. август 1992. Индијанаполис, САД бетон Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 4–6, 4–6
Финалиста 6. 23. новембар 1992. Тенис мастерс куп, Франкфурт тепих Немачка Борис Бекер 4–6, 3–6, 5–7
Победник 10. 1. фебруар 1993. Аустралијан опен бетон Шведска Стефан Едберг 6–2, 6–1, 2–6, 7–5
Победник 11. 14. фебруар 1993. Мемфис, САД бетон Сједињене Америчке Државе Тод Мартин 5–7, 7–6(4), 7–6(4)
Победник 12. 8. март 1993. Индијан Велс, САД бетон Јужноафричка Република Вејн Фереира 6–3, 6–3, 6–1
Финалиста 7. 19. април 1993. Хонг Конг бетон Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 3–6, 7–6(1), 6–7(2)
Победник 13. 17. мај 1993. Рим, Италија шљака Хрватска Горан Иванишевић 6–1, 6–2, 6–2
Финалиста 8. 7. јун 1993. Ролан Гарос шљака Шпанија Сержи Бругера 4–6, 6–2, 2–6, 6–3, 3–6
Финалиста 9. 5. јул 1993. Вимблдон трава Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 6–7(3), 6–7(6), 6–3, 3–6
Победник 14. 23. август 1993 Индијанаполис, САД бетон Немачка Борис Бекер 7–5, 6–3
Финалиста 10. 18. април 1994. Ница, Француска шљака Шпанија Алберто Берасатеги 4–6, 2–6
Финалиста 11. 24. октобар 1994. Лион, Француска Carpet Швајцарска Марк Росе 4–6, 6–7(2)
Победник 15. 9. јануар 1995. Аделејд, Аустралија бетон Француска Арно Боетш 6–2, 7–5
Победник 16. 6. март 1995. Скотсдејл, САД бетон Аустралија Марк Филипусис 7–6(2), 6–4
Победник 17. 17. април 1995. Токио, Јапан бетон Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–4, 6–3
Победник 18. 2. октобар 1995. Базел, Швајцарска бетон Flag of the Netherlands Јан Симеринк 6–7(2), 7–6(5), 5–7, 6–2, 7–5
Финалиста 12. 9. октобар 1995. Тулуз, Француска бетон Француска Арно Боетш 4–6, 7–6(5), 0–6
Победник 19. 4. март 1996. Филаделфија, САД тепих Сједињене Америчке Државе Крис Вудраф 6–4, 6–3
Победник 20. 6. јануар 1997. Доха, Катар бетон Уједињено Краљевство Тим Хенман 7–5, 6–7(5), 6–2
Победник 21. 28. јул 1997. Лос Анђелес, САД бетон Шведска Томас Енквист 6–4, 6–4
Победник 22. 6. октобар 1997. Пекинг бетон Шведска Магнус Густафсон 7–6(10), 3–6, 6–3
Победник 23. 28. април 1998. Хјустон, САД шљака Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 7–5, 3–6, 7–5
Финалиста 13. 26. фебруар 1999. Мемфис, САД бетон Немачка Томи Хас 4–6, 1–6

Извори[уреди]

  1. ^ Topics of The Times; An American in Paris - New York Times, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ David Wallechinsky and Jaime Louky, The Complete Book of the Olympics, 2008 edition. (London: Aurum, 2008), pp. 1022.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :