Џисабуро Озава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џисабуро Озава
Део {{{део}}}
Ozawa11.jpg
Вицеадмирал Џисабуро Озава
Рођен: 2. октобар 1886.
Префектура Мијазаки, Јапан
Преминуо: 9. новембар 1966.
Јапан
Служба: Naval Ensign of Japan.svg Јапанска царска морнарица
Године службе: 19091945.
Чин: Вицеадмирал
Командовао: Разарачи: Таке, Шимаказе и Асаказе
Маја
Харуна
Поморска академија
Јужна експедициона флота
3. флота
Комбинована флота
Битке/Ратови: Други светски рат
*Индијско океански препад
*Битка у Филипинском мору
*Битка у заливу Лејте
Одликовања:

Џисабуро Озава (јап. 小沢治三郎; 2. октобар 1886. - † 9. новембар 1966.)[1] је био вицеадмирал у јапанској морнарици за време Другог светског рата, и био је последњи командант Комбиноване флоте. Многи војни аналитичари и историчари сматрају Озаву за једног од најспособнијих Јапанских адмирала у Другом светском рату.

Рани период[уреди]

Озава је рођен у пољопривредној области Коју, префектура Мијазаки на јапанском острву Кјушу. Он је дипломорао у 37. класи на јапанској поморској академији 1909. године, и био је на 45. месту ранг листе од 179 кадета. Као подофицир служи на крстарици Соја, па на оклопном крсташу Касуга, а затим на бојном броду Микаса.

Након што је унапређен у чин Ensign (еквивалент: Потпоручник), Озава служи на разарачу Араре, бојном крсташу Хиеи и крстарици Читоше, а као Lieutenant (еквивалент: Поручник Фрегате), на бојном броду Кавачи и разарачу Хиноки. Он је био специјалиста за торпедно ратаовање и његово анализирање, а након дипломирања на поморском ратном колеџу у Јапану 1919. године и након унапређења у чин Lieutenant commander (еквивалент: Поручник Бојног Брода), постаје командант разарача Таке. Касније командује разарачима Шимаказе и Асаказе. Озава прелази 1925. године на бојни крсташ Конго, где служи као главни торпедни официр.

Озава се налазио на разним штабним местима у периоду од 1925. до 1933. године, осим 1930. године, када је прикључен јапанској делегацији која је посетила Сједињене Америчке Државе и Европу. Дана, 15. новембра 1934. године, он постаје командант крстарице Маја, а следеће године командант бојног крсташа Харуна.

Озава је 1. децембра 1936. године унапређен у чин Контраадмирала. Он је наставио да служи на разним штабним местима, укључујући и место начелника штаба Комбиноване флоте 1937. године, као и место команданта јапанске поморске академије, а 15. новембра 1940. године је унапређен у чин Вицеадмирала.

Други светски рат[уреди]

Након напада на Перл Харбор, Озава постаје одговоран за јапанске поморске операције унутар Јужнокинеског мора, као главни командант јужне експедиционе флоте, која је покривала инвазију Малаје. Почетком 1942. године (јануар-март), његова флота је ангажована у инвазији на острва Јава и Суматра.

Озава је био један од водећих официра који су подржавали морнаричко ваздухопловство у јапанској морнарици. Он је први високо рангирани официр који је предложио да се снаге јапанских носача авиона организују у ваздушне флоте, тако да могу заједно да вежбају, и да се боре.

Дана, 11. новембра 1942. године, Озава је постављен за команданта 3. флоте јапанске морнарице, смењујући адмирала Нагума са места команданта снага јапанских носача авиона. Он се показује као енергичан и спретан командант, али је био поражен од бројнијих и технолошки супериорнијих снага Сједињених Америчких Држава у бици у Филипинском мору. Након битке, Озава се повлачи ка Окинави, где подноси своју оставку, која није прихваћена.

Остатак Озавине флоте се борио у бици у заливу Лејте против снага адмирала Хелсија. Иако је Озава био старији адмирал у бици у заливу Лејте, њему није дато главно командно место, пошто је јапански план предвиђао жртвовање његових снага као мамац, како би Куритине централне снаге могле проћи кроз теснац Сан Бернандино и напале Макартурове снаге на плажама острва Лејте. И поред тога, Озава је одиграо своју улогу интелегентно и професионално до краја, премда је његова флота носача авиона уништена код Филипина, користећи је као мамац, са празним полетним палубама, због несташице авиона и обучених пилота.

Након битке, он је постављен на положају у јапанском Адмираштабу, и постаје последњи комндант Комбиноване флоте јапанске морнарице од 29. маја 1945. године. Он одбија унапређење у чин Адмирала, и остаје са чином Вицеадмирала све до крајњег распада јапанске царске морнарице.

Озава је имао од својих људи надимак „Гаргојл“ (Онигавара), био је озузетно висок за јапанца и важио је у морнарици за једног од три најружнија адмирала. Он је такође имао репутацију храброг официра и сажаљивог према својим људима.[2]

Озава умире 1966. године у 80 године живота.

Напомене[уреди]

  1. ^ Нишида, Imperial Japanese Navy
  2. ^ Combinedfleet.com

Литература[уреди]

  • Костело, Френк (2001). The Second World War. Harper Perennial. ISBN 0-688-01620-0. 
  • D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 0-8159-5302-X. 
  • Дул, Пол С. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 0-87021-097-1. 
  • Фијлд, Џејмс A. (1947). The Japanese at Leyte Gulf;: The Sho operation. Princeton University Press. ASIN B0006AR6LA. 
  • Френк, Ричард (2001). Downfall: The End of the Imperial Japanese Empire. Penguin. ISBN 0-14-100146-1. 
  • Жилберт, Мартин (2004). The Second World War: A Complete History. Holt. ISBN 0-8050-7623-9. 
  • Киген, Џон (2005). The Second World War. Penguin. ISBN 0-14-303573-8. 
  • Спектор, Роналд (1985). Eagle Against the Sun: The American War With Japan. Vintage. ISBN 0-394-74101-3. 

Спољашње везе[уреди]