Џозеф Листер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џозеф Листер

JosephLister.jpg
Џозеф Џексон Листер

Општи подаци
Датум рођења 5. април 1827.
Место рођења Аптон, Есекс (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 10. фебруар 1912.
Место смрти Волмер, Кент (Уједињено Краљевство)
Рад
Познат по Антисептичкој хирургији

Џозеф Џексон Листер (енгл. Sir Joseph Jackson Lister; 5. април 182710. фебруар 1912), је био Британац хирург, истраживач и оснивач антисептичке хирургије. Листерова истраживања примарно су била усмерена на проучавање микроскопских промене у ткивима изазвана запаљењским процесом. Када се упознао са Пастеровим (Луј Пастер) открићем о микроорганизмимима, објављеном 1864. године, Листер је одмах у већ започетим истраживањима применио Пастерова размишљања о клицама, након којих је закључио је да је запаљење у хируршким ранама последица уласка микрооргганизама у рану и њиховог даљег развијања. Како Пастерово решење, убијања клица топлотом, није било могуће применити на живим организмима, Листер је одлучио да истражи примену хемијских средства за уништавање микроорганизама у рани. Након примене карболне киселину (познате као фенол) за стерилизацију хируршких инструмената и чишћење рана, Листер је код своијих болесника постигао значајно смањења постоперативних инфекција и тиме хируршке интервенције учинио безбеднијим по живот болесника, који су до тада масовно умирали због инфекције постоперативне ране.[1]

Живот[уреди]

Џозеф Листер је рођен у Аптону (Есекс, Енглеска) 5 април 1827, као четврто дете Џозефа Листера старијег, трговац вином, студента латинског језика и математике и Изабеле Харис (Isabella Harris). Његов отац који је успео да направи безбојно сочиво за микроскоп, омогућило је младом Листеру, да још док је био дете, види до тада непознати свет микроорганизама.

Млади Џозеф Листер растао је у Квекерској породици посвећеној Богу али и науци. Листерова мајка која је, пре удаје, била управница Школе за читање и писање, била је одлична учитељица своје деце у првим годинама њиховог одрастања. Отац, Листер Старији, у том периоду сматран је оснивачем и извором бројних сазнања из области микроскопије.

Млади Листер је у својим најранијим годинама био фасциниран природом и променама у њој, што је утицало да још пре тинејџерског узраста родитељима саопшти намеру да жели да буде хирург, на велико изненађење породице у којој се нико пре тога није определио за такву професионалну каријеру.

Универзитетски колеџ у Лондону на коме је Листер започео академско школовање 1847.

Одушевљен том Листеровом одлуком отац га је на време упознао са значајем општег образовања за даљи живот, пре него што се отисне у свет науке и каријеру настави у медицини. Након што је са 16 година завршио квекерску школу, Листер се 1847. године уписао на Универзитетски колеџ у Лондону, који је био један од неколико ретких институција које су у то време на школовање примале Квекере.[a][2]

Дошавши на Колеџ са великом жељом да се бави медицином, посебно хирургијом, Листер је био видно разочаран студијама на првој години. У том периоду је оболео од малих богиња, због којих је изгубио доста времена за студирање и похађање наставе​​.

Након неколико месеци „кризе“ и разочарања (праћеног мањим нервним сломом), почетком 1848. Листер је одлучио да направи малу паузу у школовању, и оде на вишемесечни одмор. После краћег пута у Ирску, осетио се способним да настави студије и крајем 1848. вратио се на Колеџ на коме се уписао на зимски семестар.

И поред бројних истраживачких активности, болести и великог додатног рада, Листер је успешно студирао и школовање завршио 1852. године, примањем свог „degree with Honors“.

Џозеф Листер је обавезну лекарску праксу (која би одговарала данашњем лекарском стажу) обавио прво као породични (кућни) лекар, а потом као породични хирург, у наредних 9 месеци. На крају тог периода образовања имао је 27 година. Како је живео у богатој породици Листер није имао потребу нити обавезу да жури са започињањем лекарске праксе.

Током студија Листер је био посебно близак са професором физиологије Вилијамом Шарпијем (William Sharpey), који му је саветовао да посвети извесно време посетама другим клиникама како би проширио своје познавање хирургије. Како је Шарпи био близак пријатељ са Џемсом Сајмом (James Syme), професором клиничке хирургије у Единбургу саветовао је Листеру да прво посети Единбург пре него што обиђе клинике и болнице у Европи.

Листер је послушао професора Шарпија и након доласка у Краљевску амбуланту у Единбургу (Royal Infirmary of Edinburgh),[3] 1853. године, након неколико дана схватио да је у Џемсу Сајмому добио другог оца у лику новог ментора иако њихове природе, па чак и изглед нису могли бити различитији. Листер, је био висок скоро 180 cm и широких плећа, изгледао је много снажније него што је у ствари био.[4]Тако је Листер постао први помоћник и пријатељ хирурга Џемса Сајмома на Универзитету у Единбургу.

У четрдесетој години живота Листер је напустио Квекере, и придружио се шкотској Саборној цркви, да би се оженио Сајмомовом ћерком, Агнесом.[5] Медени месец, у трајању од 3 месеца, провео је са супругом у посети водећим медицинским установама (болницама и универзитетима) у Француској и Немачкој. Како је до удаје, Агнес била „заљубљена“ у медицинска истраживања она је била идеалан партнер Листеру у лабораторији, у којој су заједно провели остатак свог живота.

Листер је умро 10. фебруара 1912. у сеоској кући у Кенту, у 84. години живота. После опела у Вестминстерској опатији, сахрањен је на гробљу у Лондону (West Hampstead Cemetery) на парцели у југоисточном делу од централне капеле.

Дело[уреди]

Савети оца Листера и његов лични пример нису били једини дарови које је он дао свом сину, на почетку његовог школовања. Он је младом Листеру обезбедио и један од најбољих микроскопа тог доба, од кога се Листер више није одвајао и са њим проводио све своје слободно време на посматрању света који се није могао види голим оком. Након тих посматрања Листер је приказао два рада пред Болничким медицинским друштвом (Hospital Medical Society), који су на неки наговестили његово будуће усмерење у професионалној каријери. Један је имао наслов „Гангрена“ и други „Употреба микроскопа у медицини“.[b]

Оригинални допринос хистологији, Листер је дао, након посматрања неких микроскопских структура мишића (као што су нпр мишић дужице ока и мишић подизач длаке).

До половине 19. века, ампутација удова била је праћена смртним исходом у око са 50% случајева током постоперативног лечења. Откриће Луја Пастера да су микроорганизми проузроковачи инфекције, Листер је њихову појаву и ширење у рани довео у везу са високим постоперативним морталитетом после ампутације удова. Након што је започео третирање ампутацијом насталих оперативних рана карболном киселином (фенолом), прање руку у 5% карболној киселини, и прскање оперативног поља истом, Листер је постигао невероватно велико снижавања инциденце сепсе.[6]

Захваљујући Листеру то је био само увод у револуционарна открића у модерној антисепси, и почетак примене антисептичког рада; стерилизације инструмената, употребе хируршких рукавица и припреме пацијената и хирурга и пратећег тима за хируршке процедуре.[7]

Листер је након повратка 1869, у Единбург именован за професора хирургије на Универзитету у Единбургу где је наставио да даље развија и побољшане методе антисепстичке хирургије и едукује велики број хирурга. Његова слава се непрестано ширила у медицинским круговима широм света, тако да је велики број лекара и других посетилаца често долазио да слуша његова предавање. Међу његовим ученицима на Краљевском колеџу у Лондону био је и Роберт Хамилтон Расел, који се касније преселио у Аустралију.

Листер је такође развио метод оперативног лечења колена применом металне жице и побољшао технику мастектомије.[8]

Признања[уреди]

Једна од објеката у Краљевској амбуланти у Глазгову, носи Листерово име
Један од планинских врхова на Антарктику носи Листерово име
„Листерова болница“ у Хертфордширу.
  • 1895. Листер је именован за председник Енглеског краљевског друштва хирурга (Royal College of Surgeons of England). Ту дужност Листер је обављао од 1895. до 1900.
  • После Листерове смрти, основан је Меморијални фонд Енглеског краљевског друштва хирурга за доделу Листерове медаље, као награде која би се додељивала најпрестижнијим хирурзима.[9]
  • 1883. Листер је именован за Барона, од парка полумесеца у парохији светог Марилебоне у округу Мидлсекс.
  • 1897. Листер је почаствован племићком титулом, Baron Lister, of Lyme Regis in the County of Dorset.[10][11][12]
  • 1902. Листер је постао (један од дванаест) носилаца Ордена за заслуге и члан Крунског одбора.
  • Носилац је иностраног признања, Прусије „Pour le Mérite, Civil class“, у области науке или уметности.
  • Листер је један од два хирурга у Великој Британији који је имао част да два споменика у Лондону и Глазгову буду изграђена њему у част.
  • 1903. британски Институт за превентивну медицину, преименован је њему у част у Листеров институт за превентивну медицину.
  • Једна од објеката у Краљевској амбуланти у Глазгову (Glasgow Royal Infirmary), у чијем саставу су одељења за цитопатологију, микробиологији и патологију, назван је његовим именом, у занак признања за Листеров рад у овој болници.
  • Универзитетска болница у Хертфордширу, (University of Hertfordshire) у Енглеској носи назив „Листерова болница“ у знак признања Џозефу Листеру, за његов допринос науци.
  • Један од врхова, на величанственом планинском венацу на Антарктику у области Royal Society Range (78°10′S 162°40′E / -78.167, 162.667), који је открила Експедиција спроведене од 1901. до 1904., висок 4.025 m, назван је у част Џозефа Листера, Листеров врх (Mount Lister).
  • 1879, Листерин, антисептик за испирање устију, добио је име по Џозефу Листеру, у знак признања за његов рад у области асепсе и антисепсе.[13]
  • Један род микроорганизама под називом Лисатериа, назван је по Листеру. Бактерију Листерију моноцитогенес (лат. Listeria monocytogenes први је описао Едуард Адолф Вилхелм (Eduard Adolf Wilhelm Jahn) 1906. године.
  • 1965. издате су две поштанске марке у част Џозефа Листера, за његов допринос антисептичкој хирургији.

Напомене[уреди]

  1. ^ Универзитетски колеџ у Лондону основан је са циљем да омогући школовање свакоме и свима без обзира на друштвени статус и религиозна убеђења.
  2. ^ Листеров рад „Употреба микроскопа у медицини“ изазвао је посебно интересовање у круговима његових колега и савременика пошто у том периоду у програму школе није постојао посебан предмет који се бавио микроскопијом.

Извори[уреди]

  1. ^ John Bankston (2004). Joseph Lister and the Story of Antiseptics (Uncharted, Unexplored, and Unexplained). Bear, Del: Mitchell Lane Publishers. ISBN 978-1-58415-262-0.
  2. ^ "Sketch of Sir Joseph Lister". Popular science monthly. Mar 1898. Retrieved 14 May 2013.
  3. ^ John Smith, The Origin, Progress and Present Position of the Royal College of Surgeons of Edinburgh 1505-1905. Edinburgh: 1905
  4. ^ Iz istorije medicine;Antiseptička hirurgija Džozefa Listera Medicinski glasnik pp. 44-47
  5. ^ Ann Lamont (March 1992). Joseph Lister: father of modern surgery. Creation 14 (2): 48–51. "Lister married Syme's daughter Agnes and became a member of the Episcopal church"
  6. ^ Dennis G. and Maki MD. Lister Revisited: Surgical Antisepsis and Asepsis. N England J Med 1976;294:1286-7.
  7. ^ Petkovic S. Bukurov S. Hirurgija. Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb 1987:2-16
  8. ^ Timio M. : Lister fondatore della Chirurgia moderna. La Scuola Ed., Brescia 1981
  9. ^ Memorial Lecture 'On Lister's Great Achievement' (report published in The Lancet, in the issue of 16 May 1925). This was followed by the more substantial publication of the lecture in book form.
  10. ^ The London Gazette: no. 25300. p. 6687. 28. 12. 1883..
  11. ^ The London Gazette: no. 26821. p. 758. 9. 2. 1897..
  12. ^ The Times, Friday, 1 Jan 1897; Issue 35089; p. 8; col A
  13. ^ Mount Lister. Geographic Names Information System, U.S. Geological Survey. Retrieved 2010-02-09.[1]

Спољашње везе[уреди]