Џонатан Свифт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џонатан Свифт

Jonathan swift.jpg
Џонатан Свифт

Информације
Датум рођења 30. новембар 1667.
Место рођења Даблин (Ирска)
Датум смрти 19. октобар 1745.
Место смрти Даблин (Ирска)
Дела
Потпис

Џонатан Свифт (енгл. Jonathan Swift; Даблин, 30. новембар 1667Даблин, 19. октобар 1745) је био ирски књижевник, сатиричар, писац памфлета. Чувен је по делу "Гуливерова путовања". Сва своја дела је објављивао под псеудонимима или анонимно. Познат је и као мајстор два облика сатире.

Биографија[уреди]

Младост[уреди]

Рођен је у Даблину као друго дете Џонатана и Абигеил Ерик Свифт. Отац му је рођен у Ирској, а мајка у Енглеској. Отац му је умро седам месеци пре његова рођења. О његовом детињству се мало зна, а чињенице о њему су често контрадикторне. Верује се да му се мајка вратила у Енглеску још док је Џонатан био јако млад. Оставила је Џонатана код фамилије свога оца. О младом Јонатану се највише бринуо његов ујак Годвин. Годвин је послао Џонатана у Килкени гимназију заједно са рођацима. Била је то гимназија коју је похађао и филозоф Џорџ Беркли.

Од 1682 студирао је на Тринити колеџу у Даблину, на коме је дипломирао 1686. Док је спремао магистратуру политички немири у Ирској присилили су га да оде у Енглеску. Мајка му је помогла да добије положај секретара и личног помоћника Сер Вилијама Темпла на Мур Парку. Вилијама Темпл је био дипломат, који је био заслужан за Тројну Алијансу 1668. Темпл је отишао у пензију и на свом имању је гајио башту и писао мемоаре. Свифт је задобио Темплово поверењее па је био упознат са стварима великога значаја. Након три године службе Темпл је Свифта представио краљу Вилијаму III од Енглеске. Слао га је у Лондон да ургира код краља да прихвати закон за тројни парламент.

Током боравка код Темпла упознао је Естер Џонсон, тада осмогодишњу девојчицу, која је била ћерка једнога од слугу. Била је без оца, а Свифт је био њен тутор и ментор. дао јој је надимак Стела, а њих двоје су читав живот били у блиским односима.

Свифт је 1690. напустио Темпла и отишао је у Ирску због здравља. након годину дана вратио се у Мур Парк. Свифт је цели живот патио од Менијерове болести. За време другога боравка код Темпла магистрирао је 1692. у Хертфорд колеџу на универзитету Оксфорд. Очајнички је покушавао да нађе бољи посао, па је уз Темплову помоћ постао свештеник Ирске цркве, а 1694. добио је парохију у диоценози Конор у Килруту. Изгледа да је Свифт ту био изолован у малој удаљеној заједници, далеко од центара моћи и утицаја. Док је био у Килруту био је у романтичној вези са Џејн Варинг. У једном писму нудио јој је брак и рекао је да ће напустити Ирску, ако га одбије. Изгледа да га је одбила, јер се Свифт вратио у Енглеску и поново је био у служби код Темпла 1696. Ту је остао до Темплове смрти. Темплу је припремао мемоаре. током тога времена написао је сатиру, која је била критика Темпловога есеја. Сатиру је публиковао тек 1704.

Темпл је умро 1699. Свифт је остао кратко у Енглеској да заврши Темплове мемоаре можда се надајући да ће неко признати његов рад и понудити му одговарајуће запослење у Енглеској. Међутим поједини Темплови пријатељи и родбина су замрзили Свифта, јер се у мемоарима нашло индискретних детаља, који су им сметали. Неуспешно је покушао да нађе запослење код краља. Добио је понуду да буде секретар и и капелан ерла од Берклија, једнога од врховних судија Ирске. Када је допутавао до Ирске то место је већ било попуњено. Међутим радио је као капелан у ларакору, агеру и Даблину. Као капелан ерла Берклија већину времена је провео у Даблину и често је путовао у Лондон. Написао је 1701 политички памфлет.

Писац[уреди]

Свифт је 1702. докторирао на Тринити колеџу у Даблину. За време посета Лондону Свифт је објавио две књиге "A tale of a Tub" "The Battle of the Books" и почео је стицати углед као писац. Упознао се тада и постао пријатељ са Александром Попом, Џоном Гејом и Џоном Арбутнотом.

Свифт је тих година постао политички активан. Од 1707. до 1709, а опет 1710. Свифт је био у Лондону. Неуспешно се тада залагао код виговске администрације у име ирскога клера око једнога власничкога проблема. Торијевци, који су били у опозицији показали су више разумевања за његове захтеве. Торијевци су кад су дошли на власт 1710. Свифта регрутовали да буде уредник Егзамајнера. Свифт је 1711. објавио политички памфлет „Понашање савезника“, у коме је напао виговску власт због њихове неспособности да заврши дуги рат са Француском. Торијевци су водили тајне разговоре са Французима и ти разговори су довели до Утрешког мира 1713, којим је завршен Рат за шпанско наслеђе.

Џонатан Свифт је био део унутрашњег круга торијевске власти и често је био посредник у унутрашњим споровима између министра вањских послова и министра финансија и премијера. Свађа двојице кључних торијевских вођа резултовала је оставком премијера Роберта Харлија. Када је умрло краљица Ана, а на власт дошао краљ Џорџ I воговци су се вратили на власт, а вођама торијеваца је суђено јер су водили тајне преговоре са Французима.

Зрелост[уреди]

Пред пад торијевске власти Свифт се надао да ће га наградити уносним црквеним положајем у Енглеској. Међутим краљица Ана није обожавала Свифта, па је спречила те намере. Најбоље што су му могли осигурати био је положај декана Сент Патрика у Даблину. Када су се виговци вратили на власт за Свифта није било друге него да оде у Ирску. Када се вратио у Ирску искористио је своју склоност памфлетима и подржао је ирску ствар, тако да је добио статус ирскога патриоте.

Тих година започео је и своје ремек-дело „Гуливерова путовања“. Велики део материјала осликавао је политичка искуства. Епизода када Гуливер гаси пожар на палати Лилипутанаца уринирајући на палату представља метафору торијевскога незаконитога мировнога уговора, којим су направили добро дело на несретан начин. Дуго је одлагао пут у Лондон и коначно је 1726. отпутовао у Лондон са својим делом „Гуливерова путовања“. Одсео је код пријатеља Александра Попа. Џон Геј и Џон Арбутнот су му помогли да анонимно штампа дело. Прво је одштампано 1726. и одмах је постгло велики успех. Штампано је још два пута те године и још једном почетком 1727. Француски, немачки и холандски преводи су се појавили 1727. Илегално је штампано на ирском 1727.

Свифт се 1727. вратио у Енглеску и одсео је поново код Александра Попа. Посета је била кратка, јер је добио поруку да Eстер Џонсон умире, па се због тога вратио кући. Умрла је јануара 1728. Свифт је умро 19. октобра 1745. Сахрањен је поред Естер Џонсон.

Есеји, тракти, памфлети, чланци[уреди]

  • "A Critical Essay upon the Faculties of the Mind" (17071711)
  • "On the Conduct of the Allies" (1713)
  • "A Letter to a Young Gentleman, Lately Entered into Holy Orders" (1720)
  • "Bon Mots de Stella" (1726): a curiously irrelevant appendix to "Gulliver's Travels"
  • "An Essay on the Fates of Clergymen": Full text: JaffeBros
  • "A Treatise on Good Manners and Good Breeding": Full text: Bartleby.com
  • "An Essay On Modern Education": Full text: JaffeBros

Поеме[уреди]

Илустрација из 1850.
  • "Ode to the Athenian Society" 1692 (first published work)
  • "A Satirical Elegy on the Death of a Late Famous General" (1722): Full text: U of Toronto
  • "To Quilca, a Country House not in Good Repair" (1725): Full text: U of Toronto
  • "The Furniture of a Woman's Mind" (1727)
  • "The Grand Question debated Whether Hamilton's Bawn should be turned into a Barrack or a Malt House" (1729): Full text: Gosford.co.uk
  • "On Stephen Duck, the Thresher and Favourite Poet" (1730): Full text: U of Toronto
  • "Cassinus and Peter: A Tragical Elegy" (1731): Full annotated text: Jack Lynch
  • "The Beasts' Confession to the Priest" (1732): Full annotated text: U of Toronto
  • "On Poetry: A Rhapsody" (1733)

Писма, личне белешке[уреди]

  • "When I Come to Be Old" — Swift's resolutions. (1699): Full text: JaffeBros

Молитве[уреди]

  • Three Sermons: I. on mutual subjection. II. on conscience. III. on the trinity. Text: Project Gutenberg

Разно[уреди]

Биографски извори[уреди]

  • Samuel Johnson's Life of Swift: JaffeBros. From his Lives of the Poets.
  • William Makepeace Thackeray's influential vitriolic biography: JaffeBros. From his English Humourists of The Eighteenth Century.
  • Bullitt, John M. Jonathan Swift and the Anatomy of Satire: A Study of Satiric Technique. Cambridge: Harvard U P, 1953.
  • Jae Num Lee "Swift and Scatological Satire" UNIVERSITY OF NEW MEXICO PRESS 1971 ISBN 0-8263-0196-7 jstor review
  • Lee, Jae Num. "Scatology in Continental Satirical Writings from Aristophanes to Rabelais" and "English Scatological Writings from Skelton to Pope." Swift and Scatological Satire. Albuquerque: U of New Mexico P, 1971. 7-22; 23-53.
  • Susan Gubar "The Female Monster in Augustan Satire" Signs, Vol. 3, No. 2 (Winter, 1977), pp. 380-394
  • Many other sources are listed here.


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :