Џон Ди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џон Ди

Портрет Џона Диа из 16. века, аутор непознат.
Портрет Џона Диа из 16. века, аутор непознат.

Општи подаци
Датум рођења 13. јул 1527.
Место рођења Лондон
Датум смрти децембар 1608. или март 1609.
Место смрти Мортлејк
Рад
Поље математика

Џон Ди (енгл. John Dee; Лондон, 13. јул 1527Мортлејк, децембар 1608. или март 1609) је био уважени енглески математичар, астроном, астролог, алхемичар, географ, окултиста и саветник краљице Елизабете I. Такође, велики део свога живота посветио је алхемији, девинацији и Херметичкој филозофији.

Ди се сматра зачетником идеје о Британском царству, а значајно је и његово заговарање оснивања сталне британске морнарице.

За свога живота сакупио је највећу библиотеку у Енглеској и једну од навећих у Еуропи тога времена.

Биографија[уреди]

Школовање[уреди]

Мало се зна о његовом детињству. Родио се у породици велшког порекла као син оца Роланда Дија, племића у служби краља Хенрика Осмог и мајке Јане Вајлд. Од 1537. до 1542. године школовао се у црквеној школи у Шелмсфорду у Есексу. Године 1542. почео је похађати колеџ Св. Џона у Кембриџу, где је учио грчки и математику. Током студија развио је интерес за механику, картографију и навигацију. Године 1546. студирао је математику уз стипендију на Тринитy Колеџу у Кембриџу код чувеног хуманисте сер Џона Чекеа.

У мају 1547. године отпутовао је у иностранство, где је скупљао рукописе и књиге и упознао се с неким од најсвестранијих људи тога доба. Срео је великог Жерарда Меркатора, познатог картографа, Гему Фрисиуса, великог космографа и саветника Карла Петог, Педра Нунеса, португалског краљевског космографа и професора математике у Куамбри, као и Оронцеа Финеа, професора математике на Краљевском Колеџу.

Године 1548. вратио се из Холандије где је студирао навигацију. У периоду 1548.-1551. године похађао је колеџ у Лоуену у данашњој Белгији.

Служба на двору[уреди]

По повратку у Енглеску, Ди је одлучио савладати све што се тада знало о астрономији, астрологији, математици, алгебри, географији, навигацији, алхемији и кабали.

Неко време био је приватни учитељ у дому грофа од Пемброкеа да би потом прихватио службу на двору краља Едварда. У лето 1555. нашао се у затвору због израде хороскопа за краљицу Марију под оптужбом за велеиздају, но ослобођен је и пуштен на слободу.

Ди је био страствени библиофил. У Мортлејку је за то време створио огромну библиотеку која је садржала књиге о религији, филозофији, анатомији, медицини, музици, архитектури, географији, навигацији, књижевности, историји и окултизму. И сам је објавио књигу о астрологији Propaedeumata aphoristica, алхемијски рад Monas hieroglyphia и астрономско дело Parallacticae commentationis praxosque у коме обрађује тригонометријске теореме о утврђивању паралакса нове звезде, што потврђује његову склоност Коперникову раду.

Од 1558. године делује на двору краљице Елизабете I која га узима под своју заштиту. У то време слободно се бави окултним истраживањима.

Године 1576. уложио је новац у поморска истраживања и кренуо на пловидбу Атлантиком у потрагу за северозападним пролазом ка истоку. То га је путовање инспирисало да напише књигу "Опште и појединачне успомене о савршеној уметности Навигације" (General and Rare Memorials pertaining to the Perfect Arte of Navigation), која је објављена 1577. године.

Окултизам и путовање по Европи[уреди]

Године 1581. Ди је упознао самопроглашеног медија Едварда Талбота (касније Едвард Кели) који ће му помоћи израдити нови магијски алфабет. Од тог времена Ди у потпуности занемарује остала подручја занимања и посвећује се искључиво алхемијским и окултним наукама.

Медиј Кели је уз Дијеву асистенцију помоћу разних кристала наводно комуницирао с оностраном интелигенцијом. Кели је, наиме, тврдио да у Дијеву кристалу види арханђела Уриела с којим је, наводно, започео комуникацију. Ди је записивао те "разговоре" и створио тзв. енохијански магијски систем. Слова енохијанског алфабета записивана су на велике плоче у редовима и колонама. Магијски печати и талисмани су прецизно исцртавани заједно с енохијанским словима на њима.

Због недостатка потпоре краљице Елизабете I, Ди је 1583. године напустио Енглеску и отишао на двор пољског принца Ласкyја. Заједно с Келијем пропутовао је Европу представљајући свој нови магијски систем. До 1584. боравио је у Прагу, под патронатом цара Рудолфа Другог., који је такође био заинтересован за херметизам.

Због оптужбе за бављење враџбинама које је поднела Католичка Црква, Ди и Кели су, у периоду 1586.-1588. године живели под патронатом чешког грофа Розенберга. Ту се Ди наставио бавити алхемијом и прорицањем будућност из кристала, а заједно с Келијем покушавао је призивати духове и потчињавати их својој вољи. Због таквих мрачних радњи, а на притисак римског папе, цар Рудолф Други. прогнао га је из Прага те се 1589. године, на позив краљице, вратио натраг у Енглеску.

Задње године[уреди]

Пре повратка у Енглеску, Ди је раскинуо пријатељство с Келиyјем. По доласку у домовину дочекала га је опљачкана кућа из које је однесен и добар део литературе, као и новца. Због тога је затражио помоћ од краљице која му је у новембру 1595. године доделила скромни положај директора Христовог Колеџа у Манчестеру.

Године 1605. нови краљ Јаков I отерао га је с тог положаја те се Ди вратио у породични дом у Мортлејку где је умро у сиромаштву 1608. године.

Приватни живот[уреди]

Џон Ди се женио три пута. С трећом женом Џејн Фромонд, с којом се венчао 1578. године имао је деветеро деце. Најстарији син Артур Ди био је такође алхемичар, астролог и херметички аутор.

Литература[уреди]

  • Baigent, Michael i Leigh, Richard, Eliksir i kamen, Naslijeđe magije i alkemije, Stari Grad, Zagreb, 2000. ISBN 953-6716-11-9
  • Black, Jonathan, Tajna povijest svijeta, Mozaik knjiga Čakovec, 2009.. ISBN 978-953-14-0502-7.
  • Bobrick, Benson, Sudbonosno nebo, povjest astrologije, Naklada Ljevak, Zagreb, 2007.. ISBN 978-953-178-819-7.
  • Faust, Viktoria i Knight, Thomas H., Sotonizam, Zagrebačka naklada, Zagreb, 2003. ISBN 953-7127-03-6

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Џон Ди