Џон Пол Стивенс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џон Пол Стивенс

Џон Пол Стивенс
Џон Пол Стивенс

Биографија
Име при рођењу Џон Пол Стивенс
Датум рођења 20. април 1920.
Место рођења Flag of the United States.svg Чикаго (Илиноис (САД))
Политичка партија Републиканска странка
Диплома са Универзитет Чикага
Северозападна универзитетска правна школа
Професија судија
Потпис John Paul Stevens Signature.svg
Мандат(и)
Придружени судија Врховног суда САД
19. децембар 1975 — 29. јун 2010.
Претходник Вилијам О. Даглас
Наследник Елена Кејган
Судија Апелационог суда САД за седму област
2. новембар 1970 — 19. децембар 1975.
Претходник Елмер Џејкоб Шнакенберг
Наследник Харлингтон Вуд

Џон Пол Стивенс (енгл. John Paul Stevens, Чикаго, Илиноис, САД, 17. септембар 1939) је амерички правник и судија који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Стивенс је трећи судија по дужини мандата у историји Суда. Именовао га је Џералд Форд 1975, како би заменио Вилијама О. Дагласа, судију са најдужим мандатом у историји Суда. Именовање Стивенса је потврђено у Сенату гласовима 98 сенатора, нико није гласао против. Суд је, за време Стивенсовог мандата, променио три председника (Ворен Е. Бергер, Вилијам Ренквист и Џон Робертс).

Стивенс је, како се широко сматра, припадао либералном крилу Суда.[1] Стивенсов либерализам није био толико видљив у почетку његовог мандата. У том периоду је гласао за поновно увођење смртне казне у САД, а противио се програмима запошљавања заснованим на афирмативној акцији. Међутим, у све конзервативнијем Ренквистовом суду, Стивенс се придружио либералним судијама по питањима као што су абортус, геј права и федерализам. Једна статистичка анализа гласања у Суду из 2003, оценила је Стивенса као најлибералнијег члана Суда.[2][3]

Након његовог повлачења 2010, Барак Обама је на његово место именовао Елену Кејган.

Референце[уреди]

  1. ^ Jeffrey Rosen}-, The Dissenter, The New York Times Magazine (23. септембар 2007)
  2. ^ The Unidimensional Supreme Court, 10. јул 2003.
  3. ^ Lawrence Sirovich, A Pattern Analysis of the Second Rehnquist Court, -{United States National Academy of Sciences

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court (3rd ed.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506557-2. 
  • Barnhart, Bill; Schlickman, Gene (2010). John Paul Stevens: An Independent Life. DeKalb: Northern Illinois University Press. ISBN 9780875804194. 
  • Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–1995 (2nd ed.). (Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3. 
  • Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L.. eds. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9. 
  • Hall, Kermit L., ed. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2. 
  • Manaster, Kenneth A. (2001). Illinois Justice: The Scandal of 1969 and the Rise of John Paul Stevens. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-50243-4. 
  • Martin, Fenton S.; Goehlert, Robert U. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Washington, D.C.: Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9. 
  • Stevens, John Paul (2011). Five Chiefs. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-19980-3. 
  • Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. ISBN 978-0-8153-1176-8. 

Спољашње везе[уреди]