АК-47

Из Википедије, слободне енциклопедије

АК-47

АК-47 је јуришна пушка коју је дизајнирао Михаил Калашњиков и која је коришћена у многим државама Источног блока током Хладног рата. У поређењу са пушкама из Другог светског рата, АК-47 је лакши, компактнији, мањег домета, развијен око метка калибра 7.62 × 39 mm, и има могућност одабира паљбе. Ово је једна од првих правих јуришних пушака, и још увек је најраспрострањенија. АК-47 и његове бројне варијанте су произвођене и још увек се производе у великом броју у односу на друге јуришне пушке.

Модификована верзија под називом Застава М70 је произвођена у СФР Југославији.

Садржај

[уреди] Развој

Током Другог светског рата, Немачка је развила концепт јуришне пушке. Овај концепт је заснован на претпоставци да се највише борби у модерном рату одвија на кратким растојањима, од којих је већина на мање од 100 метара. Снага и домет пушака је просто угушена јер је већина окршаја била са мањим оружјем. Резултат тога је био да су магацини и ватрена моћ пушака комбиновани са особинама аутомата (магацини великог капацитета и пуна аутоматска паљба) и таква оружје би било ефективно на растојању од 300 метара. Развијен је нови метак, скраћивањем Маузеровог метка 7.92x57 mm, ком је чаура смањена са 57 mm на 33 mm и коришћењем лакшег зрна, чиме је настао нови метак 7,92 mm Kurtz. Резултујући Штурмгевер 44 није био прва пушка која је имала ове особине; оне су представљене раније ранијим италијанским и руским конструкцијама. Немци су ипак били који су успели да произведу и испоруче довољан број овог типа да га на прави начин искористе. Они су користили ово оружје у великом броју на крају рата. Ово искуство је дубоко утицало на совјетску доктрину у годинама после рата.

Према једној причи, тенковски наредник Михаил Калашњиков је почео да замишља ово оружје још док је био у болници, након што је повређен у бици за Бријанск. Он је обавештен да је ново оружје захтевано за муницију 7.62 × 39 mm које су развили Јелисаров и Семин 1943. Сидајев ППС43 аутомат је имао предност над Калашњиковљевим дизајном. Калашњиков је преправио свој поражени дизајн наком прегледања немачког Штурмгевера 44 1946. Предложено је да Калашњиков буде изабран за вођу дизајнерског тима. Упркос очигледној сличности, Михаил Калашњиков пориче да је његов дизајн заснован на немачкој јуришној пушци.

Генијалност у дизајну АК-47 једноставност и прилагођавање масовној производњи. АК-47 се може гледати као фузија најбољег што пружа М1 Гаранд комбиновано са најбољим аспектима Штурмгевера 44 урађен најбољим процесом који је био доступан у Совјетском Савезу у то време.

Било је много потешкоћа током почетне фазе производње. Први произведени модели су имали глодане делове, што је био скупљи и спорији начин производње. Уместо заустављања производње, уведени су пресовани сандуци. Ово је убрзало производњу пошто су опрема и радници који су производили делове за Мосин-Нагат пушке брзо прилагодили. Делимично због ових проблема, Совјети нису били у стању да дистрибуирају велик број ових нових пушки до 1956. Током овог периода, производња слабијих СКС Симонов пушака је настављена.

Када су производни проблеми превазиђени, редизајнирана верзија означена као АКМ (М за "модернизовано" или "унапређено") је представљена 1959. Нова верзија је користила штампани (пресовани) сандук и имала је нагибљен помоћни део на крају цеви да би се компезовало трзање. Такође је било нешто лакша од претходног АК-47. АКМ је извожен широм света да би се помогло ширење комунизма. АКМ верзија је надаље скоро искључиво произвођена, без обзира да ли је била лиценцирана или не; овај модел се најчешће среће. Упркос овој чињеници, пушке овог типа су се најчешће означаване као АК-47 на западу. У већини земаља Источног блока ово оружје је познато просто као Калашњиков.

1978, Совјетски Савез је почео да замењује своје АК-47 и АКМ пушке новијим моделом АК-74, развијеним око метка 5,45x39 mm. Нова пушка и магацини су почели да се извозе у источноевропске државе тек када се Совјетски Савез распао, драстично смањивши производњу овог и другог малог оружја.

[уреди] Значајне особине

АК-47 је прост и јефтин за производљу и лак за чишћење и одржавање. Његова снага и моћ су легендарне. Велики гасни клип, значајни зазори између покретних делова и закривљен дизајн магацина су омогућили пушци да поднесе велике количине прљавштине и функционисање без застоја.

Задњи степени нишан је подесив, где сваки положај обележава стотине метара. Предњи нишан је за подесив ради пројекције на терену. Подешавање протока гаса је урађено у фабрици пре предаје. Подешавања усмеравају метке неколико центиметара изнад или испод тачке нишањења у домету од приближно 250 метара. Ово блиско подешавање омогућава кориснику да пуца на блиске мете без подешавања нишана. Дужа подешавања су намењена за чишћење терена. Ова подешавања одражавају Мосин-Нагат и СКС Симонов пушке које је АК-47 заменио. Ово је олакшало прелаз и упростило тренинг.

  • Калибар [mm] 7.62
  • Метак 7.62x39
  • Дужина цеви [mm] 415
  • Дужина жлебљеног дела цеви[mm] 378
  • Број жлебова 4
  • Дужина нишанске линије [mm] 378
  • Дужина оружја [mm] 870
  • Капацитет оквира 30
  • Брзина паљбе [метака/мин] 600
  • Маса са празним оквиром [g] 4300
  • Маса са пуним оквиром [g] 4876
  • Највећа нишанска даљина [m] 800
  • Почетна брзина зрна [m/s] 700
  • Смртоносни домет [m] 1500

Цев и комора, као и гасни клип и унутрашњи гасни цилиндар, су углавном хромирани. Ова облога је драстично продужила век трајања ових делова чинећи их отпорним на корозију и хабање. Хромирање делова је сада уобичајено у већини модерних војних оружја.

[уреди] Балистика

Стандардни АК-47 испаљује 7.62 × 39 mm муницију са излазном брзином од 710 метара у секунди. Излазна енергија је 1.990 џула. Дужина чауре је 38,6 милиметара, а маса зрна око 8 грама. АК-47 и АКМ имају ефикасан домет од око 400 метара. Ради поређења метак 7.62 × 54Р mm зрно масе 12 грама са брзином од 818 метара у секунди са приближно 4.000 џула енергије.

[уреди] Оперативни циклус

Да би пуцао, руковаоц прво убацује напуњен оквир, помера полугу селектора паљбе на најнижу позицију, ручицу за пуњење повуче назад и пусти и онда притисне окидач. У оваквом положају полуге селектора паљбе, пушка пуца појединачно захтевајући да се окидач отпусти и и притисне опет за следећи хитац све док се оквир не испразни. У средњем положају полуге селектора паљбе, пушка наставља да пуца, аутоматски убацујући нове метке у лежиште метка, све док се оквир не испразни или док се не отпусти окидач.

[уреди] Културни утицај

АК-47 и његовим изведбама су биле наклоњене многе незападне силе због његове лакоће коришћења, робусности, једноставности и ниске цене производње. Процене производње премашују 100 милиона комада. Током већег дела Хладног рата, Совјетски Савез и Кина су спроводили програм војне помоћи, обезбеђујући своје наоружање и техничко знање бројним државама. Такође, оружјем су снабдевани прокомунистички покрети као што су Сандинисти и Вијет Конг. (Ова политика се примењивала и на Западу, пошто су Сједињене Државе обезбеђивале оружје групама као што су авганистански Муџахедини.)

Јасан утицај овог оружја се не показује само бројкама. АК-47 се налази на застави и грб Мозамбика (некада и на грбу Буркине Фасо) и на застави Хезболаха. Калаш, скраћено од Калашњиков се користи као име за дечаке у неким афричким државама. Штавише, творци филмова који наоружавају филмске терористе, чланове банди и генерално све лоше момке са АК-47 дају оружју још већу културну мистичност. Бројне видео игре у себи имају АК-47. Ово оружје је коришћено као позадина за репортере током вести о тероризму. Писци су такође брзи на наоружавању њихових ликова са овим оружјем.

Широка распрострањеност АК-47, његова иконографија, чињеница да га поседују већина различитих скица за оружје и његово спајање са оружаним конфликтима ће обезбедити значајан и видљив утицај на друштво.

[уреди] Верзије

[уреди] Остале верзије

АК-47 и његови наследници се праве или су се правили у следећим земљама: Египту, Кини, Северној Кореји, Источној Немачкој, Пољској, Југославији (као М-70 или М-80 серија), Румунији, Мађарској (као АМД-63 и АМД-65), Ираку и Бугарској.

Основни дизајн АК-47 се користио као основе за друге успешне пушке као што су фински Валмет 62/76, израелски Галил, индијски ИНСАС и југословенску Заставу М76, M77 и М77/82.

[уреди] Спољашње везе



- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%9A-47“
Направи књигу