Абдулах Гегић

Абдулах Гегић
Лични подаци
Пуно име	Абдулах Гегић
Датум рођења	(1924-03-19)19. март 1924.
Место рођења	Нови Пазар, Краљевина СХС
Датум смрти	21. јун 2008.(2008-06-21) (84 год.)
Место смрти	Нови Сад, Србија
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1946—1947	ОФК Београд Мачва	1	(0)
Тренерска каријера
1961—1963 1963 1963—1965 1965 1965—1966 1966—1967 1967—1971 1969 1971—1972 1972—1973 1973—1974 1974—1975 1975—1976 1976 1977—1978 1978—1979 1979 1983	Бор Раднички Ниш Сарајево Југославија Партизан Фенербахче Ескишехирспор Турска Сарајево Бешикташ Адана Демирспор Бурсаспор Фенербахче Аданаспор Ескишехирспор Самсунспор Дијарбакирспор Ескишехирспор

Абдулах Гегић - Дуце (Нови Пазар, 19. март 1924 — Нови Сад, 21. јун 2008) је био истакнути југословенски фудбалски стручњак, тренер и селектор.

Биографија

Гегић је од ране младости од свога оца Ибре новопазарског продавца свећа, наследио свакодневни рад, што је у животу и примењивао. Био је полиглота, лако је комуницирао са околином. Магистрирао је економију, а у фудбалу је радио као теоретичар и педагог називајући себе „тренер истраживач“. Обасипан је признањима најзначајнијих фудбалских институција за стручно-педагошку активност афирмисану током тренерског доказивања у Косовској Митровици, Нишу, Неготину, Бору, Новом Саду, Сарајеву, Београду...

Резултатску кулминацију доживљава 1966. године. У борби за финале Купа европских шампиона Партизан је под његовим вођством елиминисао Нант, Вердер, Спарту Праг и Манчестер јунајтед, али је у финалу Купа европских шампиона у Бриселу заустављен од Реал Мадрида резултатом 1:2. То је био антологијски састав непревазиђених „Партизанових беба“: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Ковачевић, Бајић, Хасанагић, Галић и Пирмајер. У тој незаборавној генерацији Партизана коју је успешно предводио Гегић, били су још и Ћурковић, Виславски, Миладиновић, Давидовић, Вукелић, Б. Милутиновић, Дамјановић итд.

Уз клупске успехе, Гегић је 1965. године био члан четворочлане селекторске комисије са Тирнанићем, Антолковићем и Миљанићем.

Пре скоро пола века трасирао је пут турском фудбалу, остављајући неизбрисув траг у Фенербахчеу, Бешикташу и Бурсаспору, а најдуже се задржао на позицији саветника турског фудбалског савеза и шефа катедре за фудбал на истанбулском Факултету за физичку културу.

Поштовао је колеге и несебично је преносио огромно знање и искуство што је недавно учинио у Дарданелију, на оригиналној промоцији „Фабричког система при стварању фудбалера сутрашњице“ о чему је намеравао да упозна званичнике у Партизану, Војводини, Новом Саду, али га је смрт зауставила.

Преминуо је од последица можданог удара од 4. јуна у Клиничком центру у Новом Саду.

Умро је баш на вече када је његов ученик турски селектор Фатих Терим, постигао највећи успех турског фудбала са Фудбалском репрезентацијом Турске пласирајући се у полуфинале Европског првенства 2008..

Највећи успеси (као тренер)

Партизан

• Куп европских шампиона : финале 1965/66.

Фенербахче

• Спор Тото куп (1) : 1967.

Репрезентација Турске

• РЦД куп (1) : 1969.

Ескишехирспор

• Куп Турске (1) : 1970/71.
• Суперкуп Турске (1) : 1971.

Бешикташ

• ТСЈД куп (1) : 1973.

Спољашње везе

• Текст Есада Кучевића у Спортском журналу од 22. јуна 2008.