Абд-ел-Кадер
Абд-ел-Кадер (арап. عبد القادر الجزائري ;`Abd al-Qādir al-Jazā'irī; рођен 6. септембра 1808. - умро 26. маја 1883. Дамаск) је био арабљански емир из Маскаре (Алжир). Успешно је водио џихад северноафричког племена Кабила против Француза од 1832 — 1847. године (тзв. Абд-ел-Кадеров устанак), али је на крају био принуђен да се преда. Касније је у Сирији постао пријатељ Француске.
Абд-ел-Кадер је био веома способан војсковођа. Потиче из познате породице алжирских феудралаца. Године 1832. племена западног Алжира су га именовала за султана, а потом је добио звање емира. После пропасти устанка против Француза који су хтели да окупирају Алжир и Мароко заробљен је и у заробљеништву је остао све до 1852. године. После заробљеништва боравио је у Дамаску као емигрант. Ту је 1860. године иступио против погрома хришћана за шта је од Француске добио Велики крст Легије части.
Абд-ел-Кадер је написао једно дело религијско-војне садржине. У Алжиру га сматрају за народног хероја.
[уреди] Литература
- Мала енциклопедија просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће "Просвета", Београд 1959.
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај незавршени чланак Абд-ел-Кадер везан је за ратнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
