Аблатив

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аблатив је падеж присутан у различитим језицима који опште узев означава кретање или потицање од дате именске речи. Име падежу потиче од латинске речи ablatus, која значи „однешен". Скраћеница за означавање овог падежа је ABL.

[уреди] Аблатив у латинском језику

У латинском језику, аблатив (ablativus) је шести падеж. Може означавати:

1. место почетка кретања или порекла именице, нпр. ex agrīs — из села
2. раздвајање или раздвојеност, нпр. Cicerō hostēs ab urbe prohibuit — Цицерон је задржао непријатеље ван града
3. начин вршења радње, нпр. cum cūrā — пажљиво
4. инструмент вршења радње (аналогно инструменталу), нпр. oculīs vidēre — видети очима
5. време вршења радње, нпр. aestāte — лети, током лета
6. вршиоца радње у пасивним конструкцијама, нпр. Caesar ā dīs admonētur — Богови су упозорили Цезара (у оригиналу је пасив: „Цезар је упозорен од стране богова")

Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га објаснити