Аблатив
Из Википедије, слободне енциклопедије
Аблатив је падеж присутан у различитим језицима који опште узев означава кретање или потицање од дате именске речи. Име падежу потиче од латинске речи ablatus, која значи „однешен". Скраћеница за означавање овог падежа је ABL.
[уреди] Аблатив у латинском језику
У латинском језику, аблатив (ablativus) је шести падеж. Може означавати:
- место почетка кретања или порекла именице, нпр. ex agrīs — из села
- раздвајање или раздвојеност, нпр. Cicerō hostēs ab urbe prohibuit — Цицерон је задржао непријатеље ван града
- начин вршења радње, нпр. cum cūrā — пажљиво
- инструмент вршења радње (аналогно инструменталу), нпр. oculīs vidēre — видети очима
- време вршења радње, нпр. aestāte — лети, током лета
- вршиоца радње у пасивним конструкцијама, нпр. Caesar ā dīs admonētur — Богови су упозорили Цезара (у оригиналу је пасив: „Цезар је упозорен од стране богова")
| Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га |

