Аблатив

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аблатив је падеж присутан у различитим језицима који опште узев означава кретање или подстицање од дате именске речи. Име падежу потиче од латинске речи ablatus, која значи „однесен“. Скраћеница за означавање овог падежа је ABL.

Аблатив у латинском језику[уреди]

У латинском језику, аблатив (ablativus) је шести падеж. Може означавати:

  1. место почетка кретања или порекла именице, на пример ex agrīs — из села
  2. раздвајање или раздвојеност, на пример Cicerō hostēs ab urbe prohibuit — Цицерон је задржао непријатеље ван града
  3. начин вршења радње, на пример cum cūrā — пажљиво
  4. инструмент вршења радње (аналогно инструменталу), на пример oculīs vidēre — видети очима
  5. време вршења радње, на пример aestāteлети, током лета
  6. вршиоца радње у пасивним конструкцијама, на пример Caesar ā dīs admonētur — Богови су упозорили Цезара (у оригиналу је пасив: „Цезар је упозорен од стране богова")


VLC icon (vista-inspirate icon theme).svg Овај текст је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га Wiki letter w.svg