Абревијатура

Из Википедије, слободне енциклопедије

Абревијатура (фр. abréviation, енгл. abbreviation) [1] потиче из латинског језика (abbreviatio), што значи скраћеница. Често их налазимо на првим странама енциклопедија, лексикона и речника под називом скраћенице[2] или најчешће скраћенице.

Како настају абревијатуре[уреди]

Скраћенице најчешће настају[3] абревијацијом (лат. brevis - кратак) тако што се узиме:

  • почетно слово неке речи: л. - л(итар), или почетна слова неког термина: ФМУ - Ф(акултет) М(узичке) У(метности).
  • неколико почетних слова неке речи: енгл. - енгл(ески).
  • неколико слова неке речи (обично сугласници): Бгд - Б(ео)г(ра)д.

Разлог употребе абревијатура[уреди]

Абревијатуре нам четвороструко помажу:

  1. штеде време (брже се пише скраћена реч или израз),
  2. штеде простор (реч или израз је скраћен),
  3. олакшавају писање (реч или израз садржи само неко/лико слово/а),
  4. визуелно поједностављују текст читаоцу.

Где се све употребљавају абравијатуре[уреди]

Готово је немогуће набројати сва занимања у којима се користе скраћенице:

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Акрономи су исто абревијатуре (скраћенице), само што је то назив грчког порекла (грч. akros - krajnji - ónoma, ime).