Авала
-
- За друго значење, погледајте чланак Авала (вишезначна одредница).
Координате: 44° 41′ 26" СГШ, 20° 30′ 51" ИГД
| Авала | |
|---|---|
 |
|
|
[[Слика:{{{топографска_мапа}}}|288п|Авала]]
|
|
| Надморска висина | 511 m м |
| Државе |  Србија |
 |
|
Авала је ниска планина, 16,5 km јужно од Београда[1]. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава[1]. Висока је 511m и уздиже се око 200m изнад околног таласастог терена[1]. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.
Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.[2]
На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом[1]. Једно је од омиљених излетишта Београђана.
Садржај |
[уреди] Споменик Незнаном јунаку
 |
За више информација погледајте чланак Споменик Незнаном јунаку |
После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скромни споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика Незнаном јунаку одлучио да му се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик. Пројект за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним ношњама из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњевековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.
Србија се разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике Незнаном војнику, а само Србија Незнаном јунаку.
У непосредној близини је и Споменик совјетским ратним ветеранима који су ту погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964.
[уреди] Авалски торањ
|
За више информација погледајте чланак Авалски торањ |
На нижем врху Авале, изграђен је 1965. године Авалски ТВ торањ, по пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, који је срушен у бомбардовању НАТО снага 29. априла 1999. године. Торањ је био највећа грађевина у тадашњој Југославији. Обновљен је 21. априла 2010. године и изгледа скоро идентично као што је био првобитно само је 1 метар виши.
[уреди] Средњевоковни град Жрнов
|
За више информација погледајте чланак Жрнов |
На Авали се налазио и истоимени средњовековни град. Срби су га звали Жрнов, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинабарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра.
[уреди] Угоститељство, туризам, спорт, екологија и заштита
На врху Авале налазе се угоститељски објекти:
- хотел „Авала“,
- планинарска кућа „Митровићев дом“,
- планинарско одмаралиште „Чарапићев брест“
- планинарски дом „Чарапићев брест“
На падинама Авале 1929. године одржано је прво такмичење у Србији у смучарском трчању на 8 km. Прво смучарско првенство Србије после Другог светског рата такође је 1946. године одржано на овој планини.
[уреди] Табор планинара 2006.
Традиционални табор планинара који се одржава сваке године у организацији Службе водича излета и похода Планинарског савеза одржао се 2006. године на Авали од 01.07. до 10.07.. У оквиру табора обављен је већи број активности:
- Пешачке туре са обновом маркација
- Исхрана у природи
- Школа водича излета и похода у летњим условима
- Планинарска предавања
Такмичења у
- Спортском (слободном) пењању
- Планинском бициклизму
- Планинском трчању
- Оријентирингу
Као и отворено првенство Србије у планинарској оријентацији.
[уреди] Извори
[уреди] Спољашње везе
- Авала на сајту Туристичке организације Београда
- Авала на сајту skijanje.co.rs
- Виртуелна шетња кроз Авалски торањ и Споменик незнаном јунаку
| Планине Србије | |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Миљевска планина | Варденик | Чемерник | Острозуб | Грамада | Руј-планина | Крушевица | Бабичка гора | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Пасјача | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине Карпатске : Шомрда | Лишковац | Велики Гребен | Мали Крш | Велики Крш | Голи Крш | Малиник | Јавориште | Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Проклетије | Хајла | Стреочка планина | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора |
||
