Авала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Авала (вишезначна одредница).


Координате: 44° 41′ 26" СГШ, 20° 30′ 51" ИГД

Авала
Planina Avala.JPG
Надморска висина 511 м
Државе Застава Србије Србија
Авала на мапи Србије

Авала је ниска планина, 16,5 km јужно од Београда[1]. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава[1]. Висока је 511m и уздиже се око 200m изнад околног таласастог терена[1]. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.[2]

На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом[1]. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Споменик Незнаном јунаку[уреди]

Споменик Незнаном јунаку.
Хотел "Авала" (са телевизијског торња).
Планинарска кућа "Митровићев дом".
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Споменик Незнаном јунаку

После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скромни споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика Незнаном јунаку одлучио да му се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик. Пројект за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним ношњама из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњовековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.

Србија се разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике Незнаном војнику, а само Србија Незнаном јунаку.

У непосредној близини је и Споменик совјетским ратним ветеранима који су ту погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964.

Авалски торањ[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Авалски торањ

На нижем врху Авале, изграђен је 1965. године Авалски ТВ торањ, по пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, који је срушен у бомбардовању НАТО снага 29. априла 1999. године. Торањ је био највећа грађевина у тадашњој Југославији. Обновљен је 21. априла 2010. године и изгледа скоро идентично као што је био првобитно само је 1 метар виши.

Средњевоковни град Жрнов[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Жрнов

На Авали се налазио и истоимени средњовековни град. Срби су га звали Жрнов, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинабарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра.

Угоститељство, туризам, спорт, екологија и заштита[уреди]

На врху Авале налазе се угоститељски објекти:

На падинама Авале 1929. године одржано је прво такмичење у Србији у смучарском трчању на 8 km. Прво смучарско првенство Србије после Другог светског рата такође је 1946. године одржано на овој планини.

Табор планинара 2006.[уреди]

Традиционални табор планинара који се одржава сваке године у организацији Службе водича излета и похода Планинарског савеза одржао се 2006. године на Авали од 01.07. до 10.07.. У оквиру табора обављен је већи број активности:

  • Пешачке туре са обновом маркација
  • Исхрана у природи
  • Школа водича излета и похода у летњим условима
  • Планинарска предавања

Такмичења у

Као и отворено првенство Србије у планинарској оријентацији.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г grupa autora. 1955. Avala. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. pp. 249.
  2. ^ Авала – предео изузетних одлика, Политика, 29. март 2008.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Планине Србије
Застава Србије