Авдика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Авдика
Авдика у цветању
Авдика у цветању
Систематика
царство: Plantae
(некласификован) Eudicots
(некласификован) Asterids
ред: Dipsacales
породица: Adoxaceae
род: Sambucus
врста: S. ebulus
Биномијална номенклатура
Sambucus ebulus
L.
Екологија таксона
Плодови Авдике

Авдика (Sambucus ebulus) је вишегодишња зељаста биљка, која расте уз пругу, путеве и канале у Европи, западној Азији и сјеверној Африци, народни лек. Други називи су јој апта, аптовина, бурјан, смрдљива базга, смрдљива зова.

Опис биљке[уреди]

Стабло Авдике

Авдика расте усправно у висину до 2м, корен је јак бел и пузећи, листови су насупротни дужине 15-30 цм. На петељци нарасте 5-9 листова одбојног мириса. Стабло Авдике завршава с венцем белог и розег цвећа промера 15 цм, који цветају у месецу јулу и августу, цветови излучују неугодан мирис. Плодови су мале црне бобице промера 5-6 мм, слаткастог укуса. Зрео плод даје ружичасти сок.

Хемијски састав биљке[уреди]

Плодови адвике садрже горке твари, етерично уље танин, шећер, јабучну киселину, винску киселину, валеријанску киселину, аутоцијан самбуциан, самбугрин. Корен садржи горке твари, ресин, сапонин, ецим који цепањем одваја цијанову киселину.

Лековита деловања: дијафоретик и диуретик, лаксанс, пургатив, коригенс боје.

Употреба[уреди]

У средњем веку корен Авдике користе се за лечење шећерне болести, измокравање и презнојавање. У вртовима градова и замкова Авдика се обавезно садила. Авдика се употребљава као народни лек за припрему чаја, слатка и мармеладе као средства за чишћење организма. У неки пределима Републике Српске се користи за прављење ракије. Корен се вади у јесен или рано пролеће, лист када је биљка у цветању, плод када је зрео. Одбојан мирис листова одбија мишеве и кртице.

Производи приправљени од Авдике који се конзумирају у већин количинама изазивају мучнину и повраћање, особе које имају желудчане и жучне сметње не би требале да конзумирају производе од Авдике.

Узгој[уреди]

Авдика воли влагу и иловачу. Расад се врши сечењем ставла између семптембра и марта једноставним забијењем у земљу 5 - 10 цм где ће убрзо пустити корење, или расадом зрелих плодова.

Спољашње везе[уреди]