Авдо Карабеговић
| Авдо Карабеговић – Хасанбегов | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 25. август 1875. |
| Место рођења | Модрича (Османско царство) |
| Датум смрти | 18. децембар 1908. |
| Место смрти | Лозница (Краљевина Србија) |
| Дела | |
| Потпис | |
Авдо Карабеговић – Хасанбегов (Модрича, 25. август 1875 — Лозница, 18. децембар 1908) је био српски песник и национални радник из Босне и Херцеговине.[1]
Авдо Карабеговић и Осман Ђикић били су међу носиоцима српске приче у Босни код Срба-мухамеданаца. Године 1898. јавља се Авдо Карабеговић у » Босанској Вили « са песмама Црној Гори и њеном јунаштву; пева Бранку Радичевићу, Марку Краљевићу, В. Караџићу, »Вијенцу«, српском православном певачком друштву у Брчком. А. Карабеговић Хасанбегов јавља се са песмом »Косовкиња« у којој жали за братском неслогом. 1907. Авдо Карабеговић шаље посланицу Шевкији Глухићу у којој га подсећа на некад славну српску историју.
За живота, објавио је две збирке песама: Побратимство (заједно са О. Сулејманпашићем Скопљаком и О. Ђикићем)у Београду 1900, и Пјесме, такође у Београду 1905. године.
Међу песмама нарочито циклус љубавних песама Са источног Парнаса и његове Емире. У изузетне стихове убрајају се песме попут Ђул Бејазо, Ђул мирише, Доћу ти драга, доћи, Месечина.
Писао је у Босанској Вили, Зори, Правди, Београдским новинама, Бранковом колу, Делу. Авдо је припадао нарочитој плејади српских романтичара, занесених лирских и националних песника. Умро је од туберкулозе у Лозници, а сахрањен је у Београду. Посмртни говор одржао је Бранислав Нушић. Постојала су двојица Карабеговића, Хасанбегов и А. К. Србин. Овај други је био учитељ у основној школи у Малом Зворнику (Србија) од 1905. до 1908. Били су рођаци. Обојица су били песници са изразитим српским националним предзнаком.
Референце[уреди]
Литература[уреди]
- Хамза Хумо, Национализам у бос.-херц. књижевности, Сарајево, 1929
- Споменица Авде Карабеговића, Београд 1909.
- Пјесме, Београд 1905.
- Побратимство, Београд 1900.
- Д. Павић, Биографија Авде Карабеговића Србина, М. Зворник, 2009.
