Авдо Карабеговић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Авдо Карабеговић – Хасанбегов

Avdo karabegovic.jpg
Авдо Карабеговић

Информације
Датум рођења 25. август 1875.
Место рођења Модрича (Османско царство)
Датум смрти 18. децембар 1908.
Место смрти Лозница (Краљевина Србија)
Дела
Потпис

Авдо Карабеговић – Хасанбегов (Модрича, 25. август 1875Лозница, 18. децембар 1908) је био српски песник и национални радник из Босне и Херцеговине.[1]

Авдо Карабеговић и Осман Ђикић били су међу носиоцима српске приче у Босни код Срба-мухамеданаца. Године 1898. јавља се Авдо Карабеговић у » Босанској Вили « са песмама Црној Гори и њеном јунаштву; пева Бранку Радичевићу, Марку Краљевићу, В. Караџићу, »Вијенцу«, српском православном певачком друштву у Брчком. А. Карабеговић Хасанбегов јавља се са песмом »Косовкиња« у којој жали за братском неслогом. 1907. Авдо Карабеговић шаље посланицу Шевкији Глухићу у којој га подсећа на некад славну српску историју.

За живота, објавио је две збирке песама: Побратимство (заједно са О. Сулејманпашићем Скопљаком и О. Ђикићем)у Београду 1900, и Пјесме, такође у Београду 1905. године.

Међу песмама нарочито циклус љубавних песама Са источног Парнаса и његове Емире. У изузетне стихове убрајају се песме попут Ђул Бејазо, Ђул мирише, Доћу ти драга, доћи, Месечина.

Писао је у Босанској Вили, Зори, Правди, Београдским новинама, Бранковом колу, Делу. Авдо је припадао нарочитој плејади српских романтичара, занесених лирских и националних песника. Умро је од туберкулозе у Лозници, а сахрањен је у Београду. Посмртни говор одржао је Бранислав Нушић. Постојала су двојица Карабеговића, Хасанбегов и А. К. Србин. Овај други је био учитељ у основној школи у Малом Зворнику (Србија) од 1905. до 1908. Били су рођаци. Обојица су били песници са изразитим српским националним предзнаком.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Хамза Хумо, Национализам у бос.-херц. књижевности, Сарајево, 1929
  • Споменица Авде Карабеговића, Београд 1909.
  • Пјесме, Београд 1905.
  • Побратимство, Београд 1900.
  • Д. Павић, Биографија Авде Карабеговића Србина, М. Зворник, 2009.

Спољашње везе[уреди]