Агар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кантен се преусмерава овде. За чланак о насељеном месту у Француској, погледајте Кантен (Север).
Хранљиве подлоге на бази агра

Агар је полисахарид састављен од великог броја молекула галактозе.[1] Налази се у ћелијским мембранама многих биљних врста као што су црвене алге и морска трава (посебно род Gelidium).[2][3] Оригинално се назива агар-агар према називу локалне малајске алге из које се првобитно добијао.[4] Осим тога, у употреби су и синоними: кантен, агар-агар и кинеска трава.[5]

Производња агра је започета на Блиском истоку али се данас производи и уз обале Пацифика, односно Калифорније, Аустралије и других приобалних земаља. Он се екстрахује из биљака кувањем, након чега следи хлађење и сушење. На тај начин се добија прашкаста материја беле или светло-жуте боје, у зависности од степена чистоће.[6]

Агар се користи као додатак хранљивим подлогама на којима се у стерилним условима узгајају биљне или бактеријске културе. Осим тога, употребљава се приликом припрема посластица, кремова и лосиона, конзервирања рибе и меса, као средство за текстуризацију или емулзификацију у смрзнутим дезертима, као средство за бистрење у производњи вина и пива итд.[7][8]

Агар-агар се користи и као лек код желудачних обољења. У хлебу који користе дијабетичари, уместо скроба користи се агар-агар. И капсуле лекова се праве од агар-агара.

Референце[уреди]

  1. ^ Agar at lsbu.ac.uk Water Structure and Science
  2. ^ Davidson & Jaine (2006).
  3. ^ Williams & Phillips (2000).
  4. ^ Balfour (1885), стр. 71.
  5. ^ [1] at Botanical.com
  6. ^ Lansing M. Prescott, John P Harley, Donald A. Klein (March 2, 2004). Microbiology (6th ed ed.). McGraw-Hill. ISBN 978-0072951752. 
  7. ^ Alejandro Cabello-Pasini, Nelva Victoria-Cota, Victor Macias-Carranza, Enrique Hernandez-Garibay and Raquel Muñiz-Salazar (2005). „Clarification of Wines Using Polysaccharides Extracted from Seaweeds“. Am. J. Enol. Vitic. 56 (1): 52-59. 
  8. ^ „Clarification of beverages“. 

Литература[уреди]

  • Davidson, Alan; Jaine, Tom (2006). The Oxford companion to food. Oxford University Press. 
  • Williams, Peter W.; Phillips, Glyn O. (2000). Handbook of hydrocolloids. Cambridge University Press. ISBN 978-1-85573-501-9. 
  • Balfour, Edward (1885). The cyclopædia of India and of eastern and southern Asia: commercial, industrial and scientific, products of the mineral, vegetable, and animal kingdoms, useful arts and manufactures. B. Quaritch. 
  • Lansing M. Prescott, John P Harley, Donald A. Klein (March 2, 2004). Microbiology (6th ed ed.). McGraw-Hill. ISBN 978-0072951752. 

Спољашње везе[уреди]