Агатирси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антички народи на подручју Баната.

Агатирси или Агатирзи су били народ Скитског или Трачког поријекла. Живјели су почетком историјске ере око данашње ријеке Мориш (Банат, Ердељ), а касније у крајевима јужне Русије. Остаци њихове културе нађени су и у Винчи. За вријеме Даријевих похода на Ските нису учествовали у борбама против Персијанаца. Агатирси су се више пута сукобљавали са Дачанима, а после једног већег окршаја били су потиснути на сјевер. Према античким изворима живјели су раскошно, а посебно су цијенили злато које су посједовали у великим количинама и којим су украшавали тијела. Жене су им биле заједничке.

Агатирси су били први познати становници подручја данашње Војводине. Њима су вероватно били подређени Бачка и Срем. Први подаци о Агатирсима датирају из краја 6. века п. н. е. а последњи спомен се везује за 2. век нове ере. Агатирси су потиснути са подручја данашњег Баната у 4. веку п. н. е.

По једном мишљењу, Агатирси се могу идентификовати са трачким племеном Трауса, док су према другом мишљењу они били Трачани са јаком примесом скитске крви.

Извори[уреди]

  • Херодот их помиње у свом дјелу Историја на више мјеста. О њима између осталог каже:

"Кад су Агатирси видјели да им сусједи у паничном страху бјеже испред Скита, пошаљу, прије него што су Скити упали у њихову земљу, гласнике и забране Скитима да прелазе њихове границе, поручујући им да ће, у случају да покушају да пређу на њихову територију, прво морати са њима да се обрачунају. И Агатирси после те поруке заиста и поседну са војском своје границе са намјером да се одупру нападачима. А Меланхлени, Андрофаги и Неури нису се усудили да се бране приликом упада Скита и Персијанаца и, заборавивши на своје пријетње, јако се уплаше, те побјегну дубоко у пустињу у правцу сјевера. Скити пак не пређу на територију Агатирса, пошто су им ови то забранили, него намаме Персијанце из земље Неура у своју рођену земљу“.

Херодот је наводио мит по ком су Агатирси добили име по легендарном претку Агатирзису, сину Херакла и чудовишта Ехидне.

  • Римски географ Помпоније Мела и историчар Плиније Старији, који пишу о првом вијеку, спомињу их међу степским племенима. Плиније посебно наглашава њихову „плаву косу“.

Литература[уреди]

  • Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.
  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990.

Спољашње везе[уреди]