Аденозин-трифосфат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Adenosine triphosphate
IUPAC име
Други називи adenozin 5'-(tetrahidrogen trifosfat)
Идентификација
CAS регистарски број 56-65-5 YesY
PubChem[1][2] 5957
ChemSpider[3] 5742
MeSH Adenosine+triphosphate
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C10H16N5O13P3
Моларна маса 507.18 g mol−1
pKa 6.5

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Аденозин трифосфат (АТП; по лат. Adenosinum triphosphatum) је нуклеотид познат у биохемији као „молекулска валута“ за унутарћелијски трансфер енергије; то јест, АТП је у стању да ускладишти и транспортује енергију унутар ћелија. АТП такође игра важну улогу у синтези нуклеинских киселина. Молекули АТП-а се такође користе за складиштење корисне енергије коју биљке конвертују у ћелијској респирацији.[4][5]

Хемијска својства[уреди]

Хемијски, АТП се састоји од аденозина и три фосфатне групе (трифосфат). Његова емпиријска формула је C10H16N5O13P3, а рационална формула C10H8N4O2NH2(OH)2(PO3H)3H, са молекулском масом од 507.184 u. Фосфорилне групе почевши од оне на АМП се називају алфа (α), бета (ß), и гама (γ) фосфати. Биохемијска имена за АТП су 9-ß-D-рибофуранозиладенин-5'-трифосфат, и еквивалентно, 9-ß-D-рибофуранозил-6-амино-пурин-5'-трифосфат.

Синтеза[уреди]

АТП може бити произведен у разним ћелијским процесима, али најчешће у митохондријама оксидативном фосфорилацијом под каталитичким утицајем АТП синтазе или у случају биљака у хлоропластима, фотосинтезом. Главно гориво за синтезу АТП-а су глукоза и масне киселине. Прво се глукоза раздвоји у пируват и цитозол. Два молекула АТП-а се генеришу из сваког молекула глукозе. Завршне етапе у синтези АТП-а се изводе у митохондрији, и могу да генеришу до 36 АТП.

АТП у људском телу[уреди]

Укупна количина АТП-а у људском телу износи око 0,1 мола. Енергија коју користе људске ћелије захтева хидролизу 200 до 300 молова АТП-а дневно. Ово значи да се сваки молекул АТП-а рециклира 2000 до 3000 пута сваког дана. АТП не може бити ускладиштен, па стога његова потрошња мора да следи убрзо након синтезе.[6]

Остали трифосфати[уреди]

Живе ћелије имају и друге „високоенергетске“ нуклеозид трифосфате, попут гуанозин трифосфата. Између њих и АТП-а, енергија лако може да се преноси реакцијама као што су оне које катализује нуклеозид дифосфокиназа: енергија се ослобађа када се изведе хидролиза фосфат-фосфат веза. Ова енергија могу користити разни ензими, моторни протеини, и транспортни протеини за извршавање рада у ћелији. Процесом хидролизе ослобађају се неоргански фосфат и аденозин дифосфат, који може бити даље разложен у још један фосфатни јон и аденозин монофосфат. АТП може бити разложен у аденозин монофосфат и директно, уз стварање пирофосфата. Ова задња реакција има предност у томе што је ефективно неповратан процес у воденом раствору.

Реакција АДП са ГТП[уреди]

АДП + ГТП ↔ АТП + ГДП

Постоји идеја да се користи АТП као енергетски извор у нанотехнологији и имплантима. Вештачки пејсмејкери би могли да постану независни од батерија.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  5. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  6. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 

Литература[уреди]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]