Аднан Чиргић

С Википедије, слободне енциклопедије
Аднан Чиргић
Лични подаци
Датум рођења1980.
Место рођењаТитоград, СФРЈ
Научни рад
ПољеЦрногорски језик

Аднан Чиргић (Подгорица, 1980) црногорски је лингвиста, професор српског језика и књижевност и први професор црногорског језика и књижевности у историји. Директор је Института за црногорски језик и књижевност. Један је од коаутора прве црногорске граматике.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1980. године. Дипломирао је на катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу, гдје је завршио и постдипломске студије. Потом је отишао у Загреб, престоницу Републике Хрватске, и уписао катедру за црногорски језик и књижевност која је отворена у вријеме деведесетих година на Филозофском факултету загребачког универзитета. Докторску тезу Говор подгоричких муслимана (синхрона и дијахрона перспектива) (говор свог народа дуже вријеме проучава) одбранио је на 2007. године на Филозофском факултету Универзитета Ј. Ј. Штросмајера у Осијеку, поставши први професор и доктор црногорскога језика и књижевности.[1]

Предсједник је Одбора за стандардизацију црногорског језика и књижевности (основаном 2008. године као иницијалну тачку стандардизације црногорског језика). Од оба предлога за састављање правописа, а које Влада Црне Горе није прихватила већ подржала 2009. године трећу верзију чији аутор није Одбор, Чиргић је подржао конзервативнију верзију. Заједно са др Јосипом Силићем и Ивом Прањковићем, аутор је Граматике црногорског језика и књижевности која је службено усвојена 2010. године, а која је критикована као промовисање архаизама, који су били предложени и у неусвојеном нацрту за правопис међу чијим ауторима је и Чиргић, и за убацивање кроатизама. На питање због чега су првенствено хрватски стручњаци задужени, Чиргић је одговорио да у Црној Гори нема нити стручности нити интереса да се направи прва црногорска граматика.

Аутор је пет књига и преко шездесет научних и стручних радова из области лингвистике објављених у земљи и иностранству. Приредио је за штампу (са Александром Радоманом) непознати роман Николе I Петровића - Деспа, Историју црногорске књижевности од почетака писмености до XIII вијека Војислава П. Никчевића, те Смрт Смаил-аге Ченгића Ивана Мажуранића. Покретач је и главни и одговорни уредник међународног научног часописа за језикословна, књижевна и културна питања Lingua Montenegrina и аутор радне верзије новоусвојеног Правописа црногорског језика. Члан је Матице црногорске, НВО Црногорског ПЕН центра и Босанског лингвистичког друштва.

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Језички непребол, Цетиње, 2007.
  • Рјечник говора подгоричких муслимана, Подгорица, 2007.
  • Говор подгоричких муслимана, Цетиње, 2007.
  • Био-библиографија Војислава П. Никчевића с освртом на научни допринос (у коауторству са Љиљаном Липовином), Цетиње, 2009.
  • Рјечник његушкога говора, Подгорица 2009.

Референце[уреди | уреди извор]