Адонис

Из Википедије, слободне енциклопедије

Адонис је син кипарског краља Кинире и његове кћери Мире. Он је и бог вегетације и свега што брзо расте и умире.

Статуа Адониса у Лувру

Нико му није био раван по лепоти, па се у њега заљубила богиња лепоте и љубави Афродита. Силазила је ка Адонису на земљу, па је и из љубави према њему почела се занимати за лов, што је Адонис јако волео. Чак му је и сама Афродита помагала у лову. Увек му напомињала да не лови дивље звери, говорећи како је довољно бити одважан према плашљивима, а према храбрима опасно је бити храбар. Адонису је његова мужевност бранила да слуша такве савете. Када га је једном приликом Афродита оставила самог, Адонис је отишао у лов на вепрове, али је то за њега било судбоносно: рањена звер га је напала и усмртила огромним очњацима. Када је Афродита сазнала за смрт свог вољеног, обузела је огромна туга. Проклела је судбину, моћнију од богова, и плачући пала на колена пред највишим богом Зевсом. Молила га је да јој драгог врати, па макар на кратко. Зевс се сажалио над њом, па је наредио Хаду, богу подземља да у пролеће пусти Адониса из свог мрачног царства на земљу, тако да Адонис само пола године остане у подземном царству, а пола године проводи са Афродитом на земљи. Природа се тада радује, облачи у зелено и цвеће, јер се Адонис враћа, а обузима је туга када се у јесен враћа у царство сена.

Инцест који је претходио Адонисовом рођењу је изазвала Афродита, која је била љубоморна на Мирнину лепоту и утицала да се отац и ћерка споје. Кад је краљ Кинира схватио превару хтео је да убије ћерку и нерођено дете. Афродита се у међувремену покајала због свог недела и претворила девојку у стабло мирте, мач је преполовио дрво и из њега је изишло прелепо дете Адонис. Афродита је дете сакрила и предала краљици смрти Персефони да га чува. Кад је Адонис одрастао са Персефоном у подземљу, Афродита је затражила да јој се врати али је Персефона то одбила. Замолиле су Зевса да донесе одлуку и он је одлучио да свакој припадне по пола године, код Персефоне Адонис је проводио зиму а пролеће и лето са Афродитом.

Адонисово рађање и смрт симболизују смену годишњих доба.

Спољашње везе[уреди]