Адорјан
Адорјан (мађ. Adorján) је насеље у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2002. било је 1128 становника (према попису из 1991. било је 1158 становника).
| Адорјан | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Кањижа |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
45° 59′ 30" СГШ 20° 02′ 15" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 19,7 km² |
| Надморска висина | 79 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 1128 |
| густина насељености | 57 ст./km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 24425 |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | KA |
  Адорјан
Адорјан на мапи Србије |
|
Координате: 45° 59′ 30" СГШ, 20° 02′ 15" ИГД Адорјан је један од најстаријих насеља Бачке које се помиње већ 1198. године под називом Adryan.
Садржај |
[уреди] Историја
Адорјан - је један од најстаријих насеља целе Бачке које се по најновијим истраживањима спомиње већ 198. године у једном писаном документу под називом Adryan у Бодрошкој жупанији Поред Тисе. Према томе је славило 800. годишњицу. Ово насеље се састојало у средњем веку од два села: од Горњег и Доњег Адорјана. Из 1271. године имао још једну повељу, а из 1331. године и детаљан опис границе поседа. 1406. године Адорјан добија дозволу за одржавање недељних пијаца. У ово време је имао и више манастира (Свети Мартин), Свети Ђорђе и Свети Никола и манастир Богородице).
Почетком турске владавине се становништво разбежало, али за кратко време је поново настањено. Касније опустошени хатар села је прикључен Кањижи.
Адорјан је аграрно село. Становништво се бави гајењем дувана, паприке, житарица. У целој Војводини је добро познат адорјански дуван. Активно становништво се већином бави са земљорадњом или је запослено у Кањижи, Сенти итд. Село има месну заједницу, школу до 4 разреда основне школе.
Садашње село је старо око сто педесет година. Кањишка црквена управа је 1858. године подигла малу цркву у близини Тисе, где је већ било концентрисано око 60 кућа. Око цркве су се формирале улице које се од централног трга разилазе према западу, југу и истоку. 1884. године већ има осам улица. У овом веку је још изграђено више улица, најкасније улица Арањ Јаноша. [1]
[уреди] Демографија
У насељу Адорјан живи 843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,2 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 408 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 845 | 74,91% | ||
| Румуни | 191 | 16,93% | ||
| Роми | 57 | 5,05% | ||
| Срби | 5 | 0,44% | ||
| Украјинци | 2 | 0,17% | ||
| Муслимани | 1 | 0,08% | ||
| Југословени | 1 | 0,08% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 6 | ||
| 80+ | 6 | 18 | ||
| 75-79 | 10 | 19 | ||
| 70-74 | 22 | 22 | ||
| 65-69 | 36 | 26 | ||
| 60-64 | 30 | 42 | ||
| 55-59 | 28 | 36 | ||
| 50-54 | 35 | 23 | ||
| 45-49 | 32 | 34 | ||
| 40-44 | 44 | 22 | ||
| 35-39 | 56 | 46 | ||
| 30-34 | 38 | 48 | ||
| 25-29 | 29 | 32 | ||
| 20-24 | 40 | 32 | ||
| 15-19 | 44 | 31 | ||
| 10-14 | 39 | 57 | ||
| 5-9 | 41 | 25 | ||
| 0-4 | 40 | 35 | ||
| просек | 36.2 | 38.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 454 | 132 | 283 | 21 | 17 | 1 |
| Женски | 437 | 63 | 288 | 71 | 14 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 289 | 144 | 5 | 11 | 65 | 2 | 10 | 13 | 1 | 5 |
| Женски | 136 | 93 | 1 | - | 14 | - | - | 8 | 4 | - |
| Оба | 425 | 237 | 6 | 11 | 79 | 2 | 10 | 21 | 5 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 1 | 3 | - | 1 | 27 | - | 1 | - | |
| Женски | - | - | 1 | 5 | 10 | - | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 4 | 5 | 11 | 27 | - | 1 | - |
[уреди] Референце
- ^ Банатерра др Пап Ђерђ. (2006)
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Кањижа |
|---|
|
Адорјан • Велебит • Војвода Зимонић • Долине • Кањижа • Мале Пијаце • Мали Песак • Мартонош • Ново Село • Ором • Тотово Село • Трешњевац • Хоргош |
