Адрани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Адрани

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Рашки
Град Краљево
Становништво
Становништво (2011) 2198
Положај
Координате 43°45′02″N 20°38′03″E / 43.7505, 20.634166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 180 m
Адрани на мапи Србије
{{{alt}}}
Адрани
Адрани на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 36203
Позивни број 036
Регистарска ознака KV


Координате: 43° 45′ 02" СГШ, 20° 38′ 03" ИГД
Адрани је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2002. било је 2198 становника (према попису из 1991. било је 2065 становника).

Налази се на четири километара од Краљева, на левој обали Западне Мораве, на надморској висини од 108 метара. Укупна површина насеља износи 1236 хектара.

Село је добило назив на веома занимљив начин. Сељаци су овде живели углавном од земљорадње, а своје њиве називали „аде“ па је позната њихова свакодневна мисао „ада нас лебом рани“. Од те синтагме настао је назив Адрани.

Историја[уреди]

И поред тога што је насеље веома старо његов први помен у писаним документима потиче из новијег доба, тј. 1783. године, када су га аустријски картографи унели у своје војне карте. Пошто се у турским пописима не помиње, а ни у ранијим аустријским картама из 1718. могло би се претпоставити да је насеље основано половином 18. века. Међутим, антропоним (Јадран) из кога је име насеља настало ипак је старо. То потврђује и сачувани топоним Црквина као споменик далеке прошлости јер народно памћење не зна да је у насељу црква постојала. Нема сумње, цркву су Турци порушили у време великих пустошења крајем 16. и почетком 17. века када је насеље потпуно напуштено. После пожаревачког мира 1718. године граница између турског и аустријског царства ишла је долином Западне Мораве, па је из граничне зоне и онако малобројно становништво било исељено. Тек када је Београдским миром 1739. године граница померена према северу, насеље је поново обновљено.

Демографија[уреди]

У насељу Адрани живи 1778 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 677 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1291 [1]
1953. 1370
1961. 1537
1971. 1709
1981. 1899
1991. 2065 2029
2002. 2257 2198
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.179 99,13%
Црногорци
  
10 0,45%
Хрвати
  
3 0,13%
непознато
  
3 0,13%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]