Аеродром Никола Тесла Београд
-
- За остале употребе, погледајте Тесла (вишезначна одредница).
| Аеродром Никола Тесла Београд | |||
|---|---|---|---|
|
|
|||
|
|
|||
| Општи подаци | |||
| IATA | BEG | ||
| ICAO | LYBE | ||
| Тип | Међународни | ||
| Оператор | Аеродром Никола Тесла J. П. | ||
| Отворен | 1962 | ||
| Држава | Србија | ||
| Најближи град | Београд | ||
| Надморска висина | 102 m | ||
| Координате | |||
| Статистика | |||
| Број путника | 3.124.633 | ||
| Авио-операције | 44.923 | ||
| Писте | |||
| Смер | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 12/30 | 3.400 | 11.155 | Асфалтирана |
Међународни аеродром Никола Тесла Београд (IATA: BEG, ICAO: LYBE) је највећа ваздушна лука у Србији.
Именован у част Николе Тесле, аеродром се налази 12км западно од центра Београда на територији београдске општине Сурчин. Путници током слетања на аеродром са истока имају поглед на центар Београда, а посебно на општине Чукарица и Нови Београд. Раније, за време лоших временских услова, авиони су били преусмеравани на Аеродром Константин Велики у Нишу, који је удаљен 230 км јужно од Београда. Међутим, крајем 2005. године, CAT IIIb навигациони систем је уведен, тако да су авиони у могућности да полећу и слећу на аеродром и током најмагловитијих дана у години.
Аеродром Никола Тесла Београд је матично чвориште Јат ервејза, националног авиопревозника Републике Србије, чартер компаније Авиогенекс и нискотарифног авиопревозника Виз ер. Авио-такси компаније Ер Пинк, Јат ервејз АВИО такси, Пеликан Ервејз и Принц Авијација сматрају Аеродром Београд за матични, баш као и карго ваздушна компанија Јунајтед интернешенал ерлајнс. Кроз аеродром је 2011. прошло 3.124.633 путника[1].
Садржај |
[уреди] Географски подаци аеродрома
- Координате географског положаја: WGS-84
- место на AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1500 m од THR 12
- Правац и удаљеност од града: 275 ° GEO, 18 km од главне железничке станице у Београду
- Надморска висина: 98 m
- Просечна температура: 27°C
- Годишња промена: 3°Е (2000) /+4.7`
- Тип дозвољеног саобраћаја: IFR / VFR
Временска референца: лето (март—септ.) UTC+2, зима (окт.—феб.) UTC+1
Радно време аеродрома: 05:00 - 23:00 LT
[уреди] Историја
Аеродром у Београду настао је 1910. године. Од тада до данас, летилиште је мењало локацију, расло и развијало се. Прво летилиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном вежбалишту у предграђу Бањица. Овде су летење авионом приказивали пионири авијације — Симон, Маслеников, Видмар и Чермак.
Почетком 1912. године, на Бањици је подигнут први дрвени хангар за авионе намењен ратовању са Турском. Две године касније на Бањици је стационирана српска аеропланска ескадрила и балонска чета. Бањички аеродром коришћен је и после Првог светског рата за потребе поштанског саобраћаја на релацији Скопље — Ниш — Београд — Нови Сад и Београд — Сарајево — Мостар. У близини места где се налазио овај аеродром данас је Војно-медицинска академија (ВМА).
Аеродром Калемегдан - Доњи град се налазио на потезу од турског амама (данас Планетаријума) према ушћу Саве у Дунав. Са овог места први авион полетео је у јануару 1911. године. У новије доба тај простор је коришћен за скокове падобранаца и летење параглајдера. Данас се на овом месту редовно одржавају аеромитинзи спортске и ултралаке авијације. Аеродром у близини Панчева почео је са радом 1923. године, када је ваздухопловна компанија „Франко—Румен“ покренула међународну линију Париз — Цариград. Исте године, са овог аеродрома, успостављен је и поштански саобраћај. Аеродром је коришћен и за обуку питомаца ваздухопловне академије ратног ваздухопловства Краљевине Југославије. После ослобођења, панчевачки аеродром коришћен је као "Ваздухопловно-војно училиште". На месту старог панчевачког аеродрома данас се налазе хале фабрике авиона УТВА, као и травната писта која се користи за пробне, спортске и тренажне летове.
Међународни аеродром „Београд“ изграђен је на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра јужно од Земуна. Аеродром је отворен за саобраћај у марту 1927. године. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио компаније, "Аеропута". Аеродром је располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На њему је 1931. године изграђена модерна пристанишна зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости.
Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда. За локацију новог међународног аеродрома изабран је простор у близини Сурчина, 18 километара западно од Београда.
Аеродром је пуштен у саобраћај 1962. године. Имао је једну писту дужине 3000 метара, рулну стазу дужине 3350 метара, пристанишну зграду за пријем путника, контролни торањ, велику платформу за опслуживање летелица и другу савремену опрему. Касније је изграђена и нова зграда за пријем путника, проширена је платформа за пријем авиона, продужена је писта, а 1997. године уграђена је опрема за Категорију II и тиме омогућена употреба аеродрома по лошијим временским условима.
На Аеродрому Београд „Никола Тесла“ смештене су техничке базе Јат ервејза и Авиогенекса, Обласна контрола летења, Царина, Музеј ваздухопловства и школски центри ЈАТ-а, хеликоптерска јединица МУП-а и др.
[уреди] Од 2000. године до данас
Дана 14. маја 2006. године отворен је, после вишегодишњег реновирања, Терминал 2 аеродрома "Никола Тесла" у Београду. Реновирани терминал 2 обухвата три етаже, односно сутерен (међународни доласци), приземље и спрат (међународни одласци и транзит). Вредност радова се процењује на 17 милиона евра.
У приземљу се налази 33 шалтера за пријем путника, што омогућава опслуживање 1000 путника на сат, док се на спрату налази 10 шалтера пасошке контроле (5 кабина по 2 шалтера). Аеродром "Никола Тесла" после ових радова је у стању да опслужи 10 авиона на сат. Такође повећан је и број седећих места, тако да терминал 2 располаже са 270 седећих места на 3 етаже. Терминал је способан да прими највеће авионе света, па и највећи – Ербас А380.
Годишњи капацитет пријема и отпреме путника са теминала 2 је 5 милиона.
Сутерен терминала 2 са међународним доласцима пуштен је у рад крајем децембра 2005.
У марту 2007. године, Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против 12 особа због малверзација приликом реконструкције и опремања аеродрома 2003., укључујући и тадашњег министра за саобраћај и телекомуникације Марију Рашету-Вукосављевић. УБПОК им је у истрази из 2004. на терет стављао увећавање рачуна за радове, неких по 6 до 10 пута, штећење аеродрома за 200 милиона динара и противправна корист за себе од 60 милиона.[2]
[уреди] Име аеродрома
Влада Републике Србије је 2. фебруара 2006. године одобрила Јавном предузећу Аеродром „Београд“ да промени име у Аеродром „Никола Тесла“. Предлог да београдски аеродром промени име Управни одбор тог аеродома озваничио је на седници од 27. јануара.
Иницијатор идеје и покретач широке јавне акције да се београдском аеродрому додели име Никола Тесла је Миладин Суботић, у то време пословни секретар у Институту за дерматовенерологију КЦС-а.
[уреди] Вођење авиона и опрема за сигурно летење
Аеродром ”Никола Тесла” идеално је лоциран у односу на друге аеродроме у окружењу, јер нема навигационих ограничења и налази се на раскрсници највећих ваздушних рута. Ваздушне руте и прилази опремљени су модерном радио‑навигационом опремом.
Непосредно окружење аеродрома има четири прецизна система за вођење ваздухоплова (VOR, DME). Оба прилаза полетно-слетној стази опремљена су прецизном радио-навигационом опремом ILS. Полетно-слетна стаза 12 је опремљена опремом за слетање ILS категорије IIIb (CAT 3B) док је ПСС 30 опремљена опремом за слетанје ILS категорије CAT II (CAT 2)
Оба смера прилаза полетно-слетној стази имају прилазна навигациона светла CAT-II и раван понирања визуелног прилаза типа PAPI за праг 12, и типа VASIS за праг 30. Прилазна светла на оба краја PSS-а (која је опремљена за услове категорије II), светла PSS-а, светла рулне стазе, прикључница и платформе омогућују такозвани ноћни старт — летење ноћу.
Сва светла за усмеравање авиона прикључена су на резервни систем генератора чији капацитет и оперативне карактеристике омогућују континуирано снабдевање електричном енергијом.
„FOLLOW ME” возило води авионе до њихових позиција на платформи.
[уреди] Терминали
Аеродром Никола Тесла Београд има два терминала. Реконструисани Терминал 2 отворен је 14. маја 2006. године.
[уреди] Терминал 1
Терминал 1 (Т1) је био једини терминал на аеродрому после отварање 1962. године. Терминал је реконструисан током 1980-тих година, када су додати и авиомостови који повезују путнике са својим авионима. Мања реновирања извршена су 2002. године. Иако Терминали 1 и 2 се налазе један поред другог, повезани су ходником.
Од 1. јануара 2010. године, Терминал 1 је потпуно оперативан и користи углавном нискотарифне и чартер авиокомпаније. Терминал 1 има 8 излаза, А1-А8, ресторане "Авиатор", "Боинг" и "Бизнис Клаб Ланџ", као и продавнице.
[уреди] Терминал 2
Терминал 2 (Т2) је изграђен током 1980-тих година због раста саобраћаја на аеродрому. После две године реконструкције, Терминал 2 је отворен маја 2006. године са 33 чек-ин шалтера и са годишњи капацитет од 5 милиона путника. На терминалу који има шест излаза Ц1-Ц6, се налази канцеларије авио-компанија, трансфер шалтери и разне продавнице.
[уреди] Авиокомпаније и дестинације
[уреди] Редовне линије
Следеће редовне путничке авиокомпаније користе Аеродром Никола Тесла (од марта 2012.): [3]
| Авиокомпанија | Одредишта | Терминал |
|---|---|---|
| Адрија ервејз | Љубљана, Торино | 2 |
| Аерофлот | Москва-Шереметјево | 2 |
| Алиталија | Рим-Леонардо да Винчи | 2 |
| Виз ер | Брисел-Шарлроа, Гетеборг-Градски аеродром, Дортмунд, Лондон-Лутон, Малме, Рим-Леонардо да Винчи, Ајндховен, Меминген-Минхен Запад, Стокхолм-Скавста | 1 |
| Ер ван | Милано-Малпенса [од 18. септембра] | 2 |
| Ер Франс | Париз-Шарл де Гол | 2 |
| Јат ервејз | Амстердам, Атина, Беч, Берлин-Тегел [до 1. јуна], Берлин-Бранденбург [од 3. јуна], Брисел, Диселдорф, Гетеборг-Ландветер, Истанбул-Ататурк, Копенхаген, Ларнака, Лондон-Хитроу, Милано-Малпенса, Монастир, Москва-Шереметјево, Париз-Шарл де Гол, Подгорица, Рим-Леонардо да Винчи, Сарајево, Скопље, Солун, Стокхолм-Арланда, Тел Авив, Тиват, Франкфурт, Цирих, Штутгарт Сезонски: Дубровник [од 15. јуна], Ђирона [од 5. јуна], Лондон-Гетвик [од 15. јуна], Охрид [од 15. јуна], Пула [од 16. јуна], Сплит [од 2. јула] |
2 |
| Кроација ерлајнс | Сезонски: Сплит [од 1. јуна] | 2 |
| ЛОТ Полиш ерлајнс | Варшава | 2 |
| Луфтханза | Франкфурт | 2 |
| Луфтханза Риџенал летове обавља Луфтханза СитиЛајн | Минхен | 2 |
| Монтенегро ерлајнс | Подгорица, Тиват | 2 |
| Ники | Беч | 2 |
| Норвиџн ер шатл | Копенхаген [од 25. јуна], Осло-Гардермоен, Стокхолм-Арланда | 2 |
| Олимпик ер | Атина | 2 |
| Остријан ерлајнс | Беч | 2 |
| Остријан ерлајнс летове обавља Тајролин ервејз | Беч | 2 |
| Свис интернешнал ер лајнс | Цирих | 2 |
| Скај ворк ерлајнс | Берн | 2 |
| ТАРОМ | Букурешт-Хенри Коанда | 2 |
| Тунисер | Тунис Сезонски: Енфида, Монастир | 2 |
| Туркиш ерлајнс | Истанбул-Ататурк | 2 |
| Флајдубаи | Дубаи | 2 |
| Џерманвингс | Штутгарт | 2 |
[уреди] Чартери
Већина чартер и пословних авио компаније које се налазе на аеродрому Никола Тесла користе Терминал 1.
| Авиокомпанија | Одредишта |
|---|---|
| Авиогенекс | Анталија, Бодрум, Ђирона, Енфида, Закинтос, Ираклион, Кефалонија, Палма де Мајорка, Напуљ, Родос, Таба, Хургада, Шарм ел Шеик |
| Атласџет | Анталија [сезонски] |
| Ер Мемфис | Хургада, Шарм ел-Шеик [сезонски] |
| Јат ервејз | Александрија, Анталија, Асуан, Бодрум, Бургас, Варна, Даламан, Ђирона, Закинтос, Ираклион, Кавала, Каиро, Катања, Кефалонија, Кос, Крф, Лефкада, Лисабон, Луксор, Мадеира-Фуншал, Марса Алам, Монпеље, Палма де Мајорка, Родос, Санторини, Скијатос, Таба, Хургада, Шарм ел Шеик |
| Несма ерлајнс | Хургада [сезонски] |
| Нувелер | Монастир |
| Пегазус ерлајнс | Анталија |
| Скај ерлајнс | Анталија, Бодрум, Даламан [сезонски] |
[уреди] Карго
| Авиокомпанија | Одредишта |
|---|---|
| Солинер | Љубљана, Сарајево |
| Ситилајн Ханжери | Будимпешта |
| ТНТ ервејз | Темишвар |
[уреди] Статистике
| Година | Путници | Промена | Карго (т) | Промена | Авио операције | Промена |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 2002 | 1.621.798 | 6.827 | 28.872 | |||
| 2003 | 1.849.148 | ▲14% | 6.532 | ▼4% | 32.484 | ▲13% |
| 2004 | 2.045.282 | ▲11% | 8.946 | ▲37% | 36.416 | ▲12% |
| 2005 | 2.032.357 | ▼1% | 7.728 | ▼14% | 37.614 | ▲3% |
| 2006 | 2.222.445 | ▲9% | 8.200 | ▲6% | 42.360 | ▲13% |
| 2007 | 2.512.890 | ▲13% | 7.926 | ▼3% | 43.448 | ▲3% |
| 2008 | 2.650.048 | ▲5% | 8.129 | ▲3% | 44.454 | ▲2% |
| 2009 | 2.384.077 | ▼10% | 6.690 | ▼18% | 40.664 | ▼8% |
| 2010 | 2.698.730 | ▲14% | 7.427 | ▲7% | 44.160 | ▲7% |
| 2011 | 3.124.633 | ▲16% | 8.025 | ▲8% | 44.923 | ▲2% |
| 2012(01.01.-30.04.) | 871.564 | ▲13% | 2.182 | ▼4% | 13.376 | ▲3% |
[уреди] Службе аеродрома
[уреди] Техничка база
У оквиру техничког комплекса ЈП Аеродром „Никола Тесла” Београд налази се и техничка база површине 3200 квадратних метара. Техничка база Аеродрома „Никола Тесла” Београд, сервисира и одржава
- аеродромску опрему и возила,
- возила и опрему за зимско и летње одржавање маневарских површина,
- ватрогасна и возила хитне помоћи.
[уреди] Превенција пожара
Ватрогасна служба Аеродрома „Никола Тесла” Београд располаже ватрогасном опремом и возилима одговарајућег капацитета, перформанси и типа.
У складу са међународним стандардима, ватрогасна служба Аеродрома „Никола Тесла” Београд располаже резервоаром брзог пуњења водом за хитне ситуације и довољном количином хемикалија за гашење и највећих пожара. Служба има ефикасну радио-мрежу, а ватрогасци су у сталном контакту са базом, саобраћајним центром и аеродромском контролом летења. Ватрогасна служба Аеродрома „Никола Тесла” Београд на основу ICAO (International Civil Aviation Organization) и сопствене класификације припада осмој категорији.
У циљу обезбеђивања максималне безбедности путника, посаде и авиона, ватрогасна служба ЈП Аеродром „Никола Тесла” Београд унапредила је своје пословање и већ задовољава критеријуме за девету — највишу категорију.
[уреди] Структура аеродромских услуга
Јавно предузеће Аеродром „Никола Тесла” Београд регистровано је за:
- прихват/отпрему авиона, путника, робе и поште у домаћем и међународном саобраћају;
- одржавање полетно-слетне стазе, маневарских површина, платформи и стајанки, опреме и инсталација које омогућују ваздухопловне активности;
- закуп рекламног простора и излагање рекламног и пропагандног материјала, заступање страних фирми;
- шпедицију;
- одржавање аеродрома и комуналне и енергетске инфраструктуре;
- истраживање тржишта, пројектовање и инжењеринг;
- вођење царинског складишта, складиштење и руковање робом;
- заједничко коришћење опреме и инсталација;
- најам моторних и других возила и машина;
- транспорт, чишћење и уклањање отпада;
- закуп земљишта;
- аеродромску службу безбедности и др.
[уреди] Возни парк за зимско и летње одржавање
Возни парк за зимско и летње одржавање обезбеђује ефикасно и континуирано одвијање ваздушног саобраћаја у различитим временским условима.
Возни парк за зимско и летње одржавање маневарских и других површина опремљен је возилима за чишћење снега, бацачима снега, распршивачима, вучним возилима за мерење клизавости коловозних површина, возилима за чишћење путева, итд.
[уреди] Извори
- ^ Аеродром "Никола Тесла" Београд, "Статистика"
- ^ 12 optužnica za Aerodrom
- ^ http://www.beg.aero/putnici/letovi/sezonski_red_letenja.53.html Званични сајт Аеродрома Никола Тесла Београд - Сезонски ред летења
- ^ http://http://www.beg.aero/putnici/letovi/sezonski_red_letenja.53
[уреди] Спољашње везе
- Интернет страница Аеродрома Београд - Никола Тесла
- Слике Аеродрома Никола Тесла
- Алиталија Авион МД-80 на београдском аеродрому 'Никола Тесла'
- Слике авионског музеја
|
|||||||||||
