Аеродром Никола Тесла Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Тесла (вишезначна одредница).
Аеродром Никола Тесла Београд

Лого аеродрома

Аеродром Никола Тесла Београд
Аеродром Никола Тесла Београд

Општи подаци
IATA BEG
ICAO LYBE
Тип Међународни
Оператор Аеродром Никола Тесла J. П.
Отворен 1962
Држава Србија
Најближи град Београд
Надморска висина 102 m
Координате 44°49′СГШ 20°18′ИГД
Статистика
Број путника 3.543.194 (+5%)
Авио-операције 46.828 (+4%)
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
12/30 3.400 11.155 Асфалтирана

Међународни аеродром Никола Тесла Београд (IATA: BEG, ICAO: LYBE) је највећа ваздушна лука у Србији. Аеродром Никола Тесла је такође важно чвориште саобраћајне мреже у Београду.

Именован у част Николе Тесле, аеродром се налази 12km западно од центра Београда на територији београдске општине Сурчин. Путници током слетања на аеродром са истока имају поглед на центар Београда, а посебно на општине Чукарица и Нови Београд. Раније, за време лоших временских услова, авиони су били преусмеравани на Аеродром Константин Велики у Нишу, који је удаљен 230 км јужно од Београда. Међутим, крајем 2005. године, CAT IIIb навигациони систем је уведен, тако да су авиони у могућности да полећу и слећу на аеродром и током најмагловитијих дана у години.

Аеродром Никола Тесла Београд је матично чвориште Ер Србија, националног авио-превозника Републике Србије, чартер компаније Авиогенекс и нискотарифног авио-превозника Виз ер. Авио-такси компаније Ер Пинк, Јат ервејз АВИО такси, Пеликан ервејз и Принц авијација сматрају Аеродром Београд за матични, баш као и карго ваздушна компанија Јунајтед интернешенал ерлајнс. Кроз аеродром је 2011. прошло 3.124.633 путника[1].

Географски подаци аеродрома[уреди]

  • Координате географског положаја: WGS-84
  • место на AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1500 m од THR 12
  • Правац и удаљеност од града: 275 ° GEO, 18 km од главне железничке станице у Београду
  • Надморска висина: 98 m
  • Просечна температура: 27°C
  • Годишња промена: 3°Е (2000) /+4.7`
  • Тип дозвољеног саобраћаја: IFR / VFR

Временска референца: лето (март—септ.) UTC+2, зима (окт.—феб.) UTC+1

Радно време аеродрома: 05:00 - 23:00 LT

Историја[уреди]

Аеродром у Београду настао је 1910. године. Од тада до данас, летилиште је мењало локацију, расло и развијало се. Прво летилиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном вежбалишту у предграђу Бањица. Овде су летење авионом приказивали пионири авијације — Симон, Маслеников, Видмар и Чермак.

Почетком 1912. године, на Бањици је подигнут први дрвени хангар за авионе намењен ратовању са Турском. Две године касније на Бањици је стационирана српска аеропланска ескадрила и балонска чета. Бањички аеродром коришћен је и после Првог светског рата за потребе поштанског саобраћаја на релацији СкопљеНиш — Београд — Нови Сад и Београд — СарајевоМостар. У близини места где се налазио овај аеродром данас је Војно-медицинска академија (ВМА).

Аеродром Калемегдан - Доњи град се налазио на потезу од турског амама (данас Планетаријума) према ушћу Саве у Дунав. Са овог места први авион полетео је у јануару 1911. године. У новије доба тај простор је коришћен за скокове падобранаца и летење параглајдера. Данас се на овом месту редовно одржавају аеро-митинзи спортске и ултралаке авијације. Аеродром у близини Панчева почео је са радом 1923. године, када је ваздухопловна компанија „Франко—Румен“ покренула међународну линију ПаризЦариград. Исте године, са овог аеродрома, успостављен је и поштански саобраћај. Аеродром је коришћен и за обуку питомаца ваздухопловне академије ратног ваздухопловства Краљевине Југославије. После ослобођења, панчевачки аеродром коришћен је као „Ваздухопловно-војно училиште“. На месту старог панчевачког аеродрома данас се налазе хале фабрике авиона УТВА, као и травната писта која се користи за пробне, спортске и тренажне летове.

Међународни аеродром „Београд“ изграђен је на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале Саве, око два километра јужно од Земуна. Аеродром је отворен за саобраћај у марту 1927. године. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио-компаније, "Аеропута“. Аеродром је располагао са четири травнате полетно-слетне стазе. На њему је 1931. године изграђена модерна пристанишна зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости.

Током Другог светског рата аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда.[2] За локацију новог међународног аеродрома изабран је простор у близини Сурчина, 18 километара западно од Београда.

Аеродром је пуштен у саобраћај 1962. године. Имао је једну писту дужине 3000 метара, рулну стазу дужине 3350 метара, пристанишну зграду за пријем путника, контролни торањ, велику платформу за опслуживање летелица и другу савремену опрему. Касније је изграђена и нова зграда за пријем путника, проширена је платформа за пријем авиона, продужена је писта, а 1997. године уграђена је опрема за Категорију II и тиме омогућена употреба аеродрома по лошијим временским условима.

На Аеродрому Београд „Никола Тесла“ смештене су техничке базе Јат ервејза и Авиогенекса, Обласна контрола летења, Царина, Музеј ваздухопловства и школски центри ЈАТ-а, хеликоптерска јединица МУП-а и др.

Од 2000. године до данас[уреди]

Унутрашњост Терминала 2
Аеродром Никола Тесла из ваздуха

Дана 14. маја 2006. године отворен је, после вишегодишњег реновирања, Терминал 2 аеродрома „Никола Тесла“ у Београду. Реновирани терминал 2 обухвата три етаже, односно сутерен (међународни доласци), приземље и спрат (међународни одласци и транзит). Вредност радова се процењује на 17 милиона евра.

У приземљу се налази 33 шалтера за пријем путника, што омогућава опслуживање 1000 путника на сат, док се на спрату налази 10 шалтера пасошке контроле (5 кабина по 2 шалтера). Аеродром „Никола Тесла“ после ових радова је у стању да опслужи 10 авиона на сат. Такође повећан је и број седећих места, тако да терминал 2 располаже са 270 седећих места на 3 етаже. Терминал је способан да прими највеће авионе света, па и највећи – Ербас А380.

Годишњи капацитет пријема и отпреме путника са теминала 2 је 5 милиона.

Сутерен терминала 2 са међународним доласцима пуштен је у рад крајем децембра 2005.

У марту 2007. године, Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против 12 особа због малверзација приликом реконструкције и опремања аеродрома 2003., укључујући и тадашњег министра за саобраћај и телекомуникације Марију Рашету-Вукосављевић. УБПОК им је у истрази из 2004. на терет стављао увећавање рачуна за радове, неких по 6 до 10 пута, штећење аеродрома за 200 милиона динара и противправна корист за себе од 60 милиона.[3]

Име аеродрома[уреди]

Влада Републике Србије је 2. фебруара 2006. године одобрила Јавном предузећу Аеродром „Београд“ да промени име у Аеродром „Никола Тесла“. Предлог да београдски аеродром промени име Управни одбор тог аеродома озваничио је на седници од 27. јануара.

Иницијатор идеје и покретач широке јавне акције да се београдском аеродрому додели име Никола Тесла је Миладин Суботић, у то време пословни секретар у Институту за дерматовенерологију КЦС-а.

Вођење авиона и опрема за сигурно летење[уреди]

Аеродром „Никола Тесла“ идеално је лоциран у односу на друге аеродроме у окружењу, јер нема навигационих ограничења и налази се на раскрсници највећих ваздушних рута. Ваздушне руте и прилази опремљени су модерном радио‑навигационом опремом.

Непосредно окружење аеродрома има четири прецизна система за вођење ваздухоплова (VOR, DME). Оба прилаза полетно-слетној стази опремљена су прецизном радио-навигационом опремом ILS. Полетно-слетна стаза 12 је опремљена опремом за слетање ILS категорије IIIb (CAT 3B) док је ПСС 30 опремљена опремом за слетанје ILS категорије CAT II (CAT 2)

Оба смера прилаза полетно-слетној стази имају прилазна навигациона светла CAT-II и раван понирања визуелног прилаза типа PAPI за праг 12, и типа VASIS за праг 30. Прилазна светла на оба краја PSS-а (која је опремљена за услове категорије II), светла PSS-а, светла рулне стазе, прикључница и платформе омогућују такозвани ноћни старт — летење ноћу.

Сва светла за усмеравање авиона прикључена су на резервни систем генератора чији капацитет и оперативне карактеристике омогућују континуирано снабдевање електричном енергијом.

„FOLLOW ME“ возило води авионе до њихових позиција на платформи.

Терминали[уреди]

Спољашњост Терминала 1

Аеродром Никола Тесла Београд има два терминала. Реконструисани Терминал 2 отворен је 14. маја 2006. године.

Терминал 1[уреди]

Терминал 1 (Т1) је био једини терминал на аеродрому после отварање 1962. године. Терминал је реконструисан током 1980-их година, када су додати и авиомостови који повезују путнике са својим авионима. Мања реновирања извршена су 2002. године. Иако Терминали 1 и 2 се налазе један поред другог, повезани су ходником.

Од 1. јануара 2010. године, Терминал 1 је потпуно оперативан и користи углавном нискотарифне и чартер авио-компаније. Терминал 1 има 10 излаза, А1-А10, ресторане „Авиатор“, „Боинг“ и „Бизнис Клаб Ланџ“, као и продавнице.

Терминал 2[уреди]

Терминал 2 (Т2) је изграђен током 1980-их година због раста саобраћаја на аеродрому. После две године реконструкције, Терминал 2 је отворен маја 2006. године са 33 чек-ин шалтера и са годишњим капацитетом од 5 милиона путника. На терминалу који има шест излаза Ц1-Ц6, се налази канцеларије авио-компанија, трансфер шалтери и разне продавнице.


Редовне линије[уреди]

Следеће редовне путничке авио-компаније користе Аеродром Никола Тесла (од Јул2014): [4]

Авио-компанија Одредишта Терминал
Адрија ервејз Љубљана 2
Аерофлот Москва-Шереметјево 2
Алиталија Рим-Леонардо да Винчи 2
Б&Х ерлајнс Сарајево 2
Белавија Будимпешта, Минск 2
Виз ер Ајндховен, Базел-Милуз-Фрајбург, Гетеборг-Градски аеродром, Дортмунд, Ларнака, Лондон-Лутон, Малме, Меминген, Париз-Бове Тиле, Стокхолм-Скавста 1
Вуелинг Сезонски: Барселона 1
Изиџет Милано-Малпенса, Рим-Леонардо да Винчи 1
Изиџет Швајцарска Женева 1
Итихад ервејз Абу Даби 2
Иџијан ерлајнс Атина 2
Ер Каиро Хургада 1
Ер Србија Абу Даби, Амстердам, Атина, Бањалука, Бејрут, Беч, Берлин-Тегел, Брисел, Будимпешта, Букурешт, Варна, Варшава, Диселдорф, Гетеборг-Ландветер, Истанбул-Сабиха Гокчен, Копенхаген, Ларнака, Лондон-Хитроу, Љубљана, Милано-Малпенса, Москва-Шереметјево, Париз-Шарл де Гол, Подгорица, Праг, Рим-Леонардо да Винчи, Сарајево, Скопље, Солун, Софија, Стокхолм-Арланда, Тел Авив, Тиват, Франкфурт, Цирих, Штутгарт
Сезонски: Дубровник, Малта, Монастир, Пула, Сoчи, Сплит
2
Катар ервејз Доха 2
Кроација ерлајнс Сезонски: Сплит 2
ЛОТ Полиш ерлајнс Варшава 2
Луфтханза Сезонски: Франкфурт 2
Луфтханза Риџенал летове обавља Луфтханза СитиЛајн Минхен, Франкфурт 2
Монтенегро ерлајнс Подгорица, Тиват 2
Норвиџн ер шатл Осло-Гардермоен,
Сезонски: Копенхаген, Стокхолм-Арланда
2
Остријан ерлајнс летове обавља Тајролин ервејз Беч 2
Пегазус ерлајнс Истанбул-Сабиха Гокчен 2
Свис интернешнал ер лајнс Женева, Цирих 2
ТАП Португал Лисабон 2
ТАРОМ Букурешт-Хенри Коанда 2
Тунисер Тунис 2
Теркиш ерлајнс Истанбул-Ататурк 2
Флајдубаи Дубаи 2
Џерманвингс Штутгарт 2

Чартери[уреди]

Већина чартер и пословних авио-компаније које се налазе на аеродрому Никола Тесла користе Терминал 1.

Авио-компанија Одредишта
Авиолет Алмерија, Анталија, Бодрум, Даламан, Ђирона, Закинтос, Ираклион, Катанија, Кефалонија, Кос, Крф, Митилини, Палермо, Палма де Мајорка, Санторини, Скијатос, Родос, Ханија, Шарм ел Шеик
Несма ерлајнс Хургада
Фрибирд ерлајнс Анталија
Теркиш ерлајнс Анталија
Иџијан ерлајнс Ираклион, Родос
Онур ер Анталија, Бодрум

Карго[уреди]

Авио-компанија Одредишта
Луфтханза Беч
Солинер Љубљана, Сарајево
Ситилајн Ханжери Будимпешта
Туркиш Карго Истанбул, Мадрид

Статистике[уреди]

Подаци о промету на Аеродрому Никола Тесла Београд
Година Путници Промена Карго (т) Промена Авио операције Промена
2002. 1.621.798 6.827 28.872
2003. 1.849.148 14% 6.532 4% 32.484 13%
2004. 2.045.282 11% 8.946 37% 36.416 12%
2005. 2.032.357 1% 7.728 14% 37.614 3%
2006. 2.222.445 9% 8.200 6% 42.360 13%
2007. 2.512.890 13% 7.926 3% 43.448 3%
2008. 2.650.048 5% 8.129 3% 44.454 2%
2009. 2.384.077 10% 6.690 18% 40.664 8%
2010. 2.698.730 13% 7.427 11% 44.160 9%
2011. 3.124.633 16% 8.025 8% 44.923 2%
2012. 3.363.919 8% 7.253 10% 44.990 0%
2013. 3.543.194 5% 7.679 6% 46.828 4%
2014. (01.01.-30.06.) 1.988.564 32% 4.550 35% 27.312 34%


Најфреквентије дестинације са Аеродрома Никола Тесла Београд [5]
Град Аеродром(и) Број недељних полазака
(Jул 2014)
Авио-компаније
Flag of Austria.svg Беч Аеродром Швехат
36
Јат ервејз, Остријан ерлајнс
Flag of Montenegro.svg Подгорица Аеродром Подгорица
30
Јат ервејз, Монтенегро ерлајнс
Flag of Russia.svg Москва Аеродром Шереметјево
28
Јат ервејз, Аерофлот
Flag of Turkey.svg Истанбул Аеродром Ататурк, Истанбул-Сабиха Гокчен
28
Јат ервејз, Туркиш ерлајнс, Пегазус ерлајнс
Flag of Montenegro.svg Тиват Аеродром Тиват
27
Јат ервејз, Монтенегро ерлајнс
Flag of Switzerland.svg Цирих Аеродром Цирих
27
Јат ервејз, Свис интернешонал ерлајнс
Flag of Germany.svg Франкфурт Аеродром Франкфурт
21
Јат ервејз, Луфтханза
Flag of Italy.svg Рим Аеродром Леонардо да Винчи - Фјумићино
20
Јат ервејз, Алиталија
Flag of France.svg Париз Аеродром Шарл де Гол, Париз-Беауваис Тиле аеродром
17
Јат ервејз, Виз ер
Flag of Germany.svg Минхен Аеродром Франц Јозеф Штраус, Мемингем Аеродром
16
Луфтханза Риџенал
Flag of Greece.svg Атина Аеродром Елефтериос Венизелос Атина
15
Јат ервејз, Олимпик ер
Flag of Bosnia and Herzegovina.svg Сарајево Аеродром Сарајево
14
Јат ервејз, B&H Airlines
Flag of the United Arab Emirates.svg Абу Даби Аеродром Абу Даби
14
Јат ервејз, Итихад ервејз
Flag of Macedonia.svg Скопље Аеродром Александар Велики Скопље
14
Јат ервејз

Службе аеродрома[уреди]

Техничка база[уреди]

У оквиру техничког комплекса ЈП Аеродром „Никола Тесла“ Београд налази се и техничка база површине 3200 m². Техничка база Аеродрома „Никола Тесла“ Београд, сервисира и одржава

  • аеродромску опрему и возила,
  • возила и опрему за зимско и летње одржавање маневарских површина,
  • ватрогасна и возила хитне помоћи.

Превенција пожара[уреди]

Ватрогасна служба Аеродрома „Никола Тесла“ Београд располаже ватрогасном опремом и возилима одговарајућег капацитета, перформанси и типа.

У складу са међународним стандардима, ватрогасна служба Аеродрома „Никола Тесла“ Београд располаже резервоаром брзог пуњења водом за хитне ситуације и довољном количином хемикалија за гашење и највећих пожара. Служба има ефикасну радио-мрежу, а ватрогасци су у сталном контакту са базом, саобраћајним центром и аеродромском контролом летења. Ватрогасна служба Аеродрома „Никола Тесла“ Београд на основу ICAO (International Civil Aviation Organization) и сопствене класификације припада осмој категорији.

У циљу обезбеђивања максималне безбедности путника, посаде и авиона, ватрогасна служба ЈП Аеродром „Никола Тесла“ Београд унапредила је своје пословање и већ задовољава критеријуме за девету — највишу категорију.

Структура аеродромских услуга[уреди]

Јавно предузеће Аеродром „Никола Тесла“ Београд регистровано је за:

  • прихват/отпрему авиона, путника, робе и поште у домаћем и међународном саобраћају;
  • одржавање полетно-слетне стазе, маневарских површина, платформи и стајанки, опреме и инсталација које омогућују ваздухопловне активности;
  • закуп рекламног простора и излагање рекламног и пропагандног материјала, заступање страних фирми;
  • шпедицију;
  • одржавање аеродрома и комуналне и енергетске инфраструктуре;
  • истраживање тржишта, пројектовање и инжењеринг;
  • вођење царинског складишта, складиштење и руковање робом;
  • заједничко коришћење опреме и инсталација;
  • најам моторних и других возила и машина;
  • транспорт, чишћење и уклањање отпада;
  • закуп земљишта;
  • аеродромску службу безбедности и др.

Возни парк за зимско и летње одржавање[уреди]

Возни парк за зимско и летње одржавање обезбеђује ефикасно и континуирано одвијање ваздушног саобраћаја у различитим временским условима.

Возни парк за зимско и летње одржавање маневарских и других површина опремљен је возилима за чишћење снега, бацачима снега, распршивачима, вучним возилима за мерење клизавости коловозних површина, возилима за чишћење путева, итд.

Приступ аеродруму[уреди]

До аеродрома се може доћи аутобуским линијама 72 (Зелени венац - Аеродром Никола Тесла) и А1 (Трг Славија - Аеродром Никола Тесла).

Види још[уреди]

Референце[уреди]


Спољашње везе[уреди]