Аеродром Хитроу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аеродром Хитроу

Аеродром Хитроу
Аеродром Хитроу

Општи подаци
IATA LHR
ICAO EGLL
Тип Јавни, међународни
Оператор BAA (British Airports Authority)
Отворен 1946
Држава Уједињено Краљевство
Најближи град Лондон
Надморска висина 24 m
Координате 51°28′39″N, 0°27′41″W
Број писта 2
Статистика
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
09L/27R 3.902 12.801 Асфалтирана
09R/27L 3.658 12.001 Асфалтирана

Аеродром Хитроу (енгл. Heathrow Airport/London Heathrow Airport) је један од највећих светских аеродрома. Налази се у лондонској општини Хилингдон и од центра Лондона га дели 24 km. Кроз Хитроу је 2005. прошло 67,7 милиона путника.

Историја[уреди]

Хитроу има релативно дугу историју. На његовом садашњем месту 30-их година 20. века изграђен је мањи приватни аеродром у власништву авионске компаније која га је користила за тестирања. У том периоду Хитроу се није користио за комерцијалне летове а главни аеродром који је опслуживао Лондон био је, сада затворени, Кројдонски аеродром.

Хитроу 1960-их

Прекретницу у развитку аеродрома означила је одлука о преузимању аеродрома из 1944. којом је у посед аеродрома дошло тадашње Министарство ваздухопловства. Одлуку је донео Харолд Белфор са образложењем да је неопходан аеродром за авионе дугог домета који би били ангажовани у рату са Јапаном. Међутим, Белфор ће касније признати у својим мемоарима како је он заправо желео да Хитроу постане комерцијални цивилни аеродром а да га је под датим изговорима преузео како би избегао дугу јавну расправу. У складу са оваквим мотивима Краљевско ваздухопловство никад и није користило аеродром и он је 1. јануара 1946. предат у надлежност тадашњег Министарства цивилне авијације. Тај датум је уједно и датум првог цивилног лета са Хитроа, био је то лет за Буенос Ајрес.

Аеродром је званично отворен 31. маја 1946. и од тада се само увећавао да би данас поред Гетвика био главни лондонски аеродром. Прву модерну бетонску писту (1953.) и терминал (1955. - данашњи Терминал 2) отворила је краљица Елизабета II. Нешто касније отворен је и данашњи Терминал 3 и Терминал 1, отворен 1968. Најмлађи је Терминал 4, отворен 1986, док је тренутно у изградњи Терминал 5.

Хитроу је у власништву компаније BAA која је настала приватизацијом Британске управе аеродрома (енгл. British Airports Authority). У власништву исте компаније је још 7 других аеродрома широм Уједињеног Краљевства.

Тероризам[уреди]

Као и већина великих међународних аеродрома, Хитроу је под сталном претњом од терористичких напада што умногоме утиче на безбедносне процедуре на аеродорму. Неки од догађаја су:

  • 17. априла 1986. у торби једне путнице ирског порекла нађена је велика количина семтекс експлозива које је намеравала да унесе на лет израелског авио-превозника Ел Ал. Експлозив је обезбедио њен јордански дечко који је касније ухапшен и осуђен на 45 година затвора.
  • ИРА је 1994. у три наврата напала аеродром на њега испаливши укупно 12 пројектила из минобацача. Ови напади су проузроковали велике сметње у функционисању аеродрома са економским последицама по све кориснике услуга аеродрома. Криза је достигла врхунац када је у том периоду краљица морала да слети на аеродром у пратњи РАФ.
  • након оперативних информација неколико сигурносних агенција да је могуће да ће Ал Каидини терористи са британских и америчких аеродрома покушати да земља-ваздух ракетама нападну авионе, на Хитроу је распоређено 1.000 додатних полицијаца као и Британска армија.

Последња претња по сигурност аеродрома одиграла се 10. августа 2006. Након што је МИ5 подигнуо ниво опасности на највиши могући - “критична” опасност, на свим британским аеродромима а посебно Хитроу уведене су посебне сигурносне мере. Наиме, одлука је уследила након хапшења 21 британског грађанина муслиманског порекла (мада се у почетку одбијало да су ухапшени припадници било које специфичне заједнице) под сумњом да су планирали да разнесу између 8 и 10 авиона који из Лондона крећу ка САД. Њихов план је наводно био да на летове у пластичним боцама минералне воде унесу течне експлозиве кућне производње које би активирали или у британском ваздушном простору или изнад океана или непосредно пре слетање на неки од америчких аеродрома.

На Хитроу је дошло до потпуног колапса авионског саобраћаја. Већина авио компанија је отказала своје летове а они који нису отказани каснили су по неколико сати а саобраћај је поновно релативно нормално успостављен тек неколико дана касније. На аеродром су распоређене додатне снаге Метрополитан полиције. Донета је мера којом се забрањује уношење било какве течности на лет која је ускоро проширена на ручни пртљаг уопште. Њом се путницима који полећу или слећу на Хитроу дозвољава да у кабину авиона унесу путну исправу, новчаник џепног формата, наочаре, сочива, неопходне лекове у чврстом облику, класичне кључеве и уколико путују са малим дететом млеко или сок који су претходно пред службеним лицем пробали. Очекује се да ће ова мера попримити сталан карактер јер се употребом састојака (као нпр. хидроген-пероксид) доступних у слободној продаји могу направити изузетно јефтини и разорни течни експлозиви. Тренутна сигурносна опрема на аеродромима широм света може да детектује нитро групу везану за органско једињење која је присутна у готово свим постојећим војним експлозивима. Експлозиве какве су терористи наводно планирали да унесу није могуће детектовати.


Међутим, неколико дана после почетне узбуне, 14. августа 2006., степен опасности је спуштен за један ниже а забрана уношења свог ручног пртљага је привремено укинута. Дозвољено је уношење једног комада ручног пртљага малих димензија док је строга забрана уношења течности остала на снази.

Хитроу данас[уреди]

Хитроу је данас један од најпрометнијих светских аеродрома. Од приватизације 1986. њиме управља компанија BAA међутим, због тржишног положаја који BAA ужива, као власник 8 британских аеродрома, цене аеродромских услуга (у циљу спречавања монопола) мора да одобри британска Управа цивилне авијације. Хитроу ужива известан углед међу лондонским аеродромима тако да Управа, по одлуци из 2003. дозвољава извесне повластице што чини Хитроу скупљим у односу на Гетвик и Лутон. Ипак, већина авио компанија се одлучује управо за Хитроу, док клијентелу преостала два (не рачунајући London City аеродром) претежно чине јефтине авио-компаније.

Хитроу је изузетно прометан и гужве нису реткост

Хитроу је велики међународни центар авио саобраћаја. Поред четири путничка постоји и један теретни терминал. Упркос многобројним маркетиншким тврдњама, по годишњем броју путника, Хитроу се налази на трећем месту, после аеродрома у Атланти и чикашког О'Хер аеродрома.

Што се тиче европских статистика, Хитроу је по броју путника на првом месту са преко 30% више путника од другопласираног Шарл де Гола. Ипак, по броју полетања и слетања као и по количини терета која на годишњем нивоу прође кроз аеродром, Хитроу се налази на трећем месту, после паришког Шарл де Гола и Франкфуртског аеродрома.

На Хитроу се у бројним навратима апеловало да ратификује споразуме о слободним тржишту као што је споразум о слободном небу изнад аеродрома. Овај проблем је посебно изражен у летовима ка САД где само 4 авио-компаније имају право на слетање и саобраћај из/ка САД.

У 2005. години кроз аеродром је прошло 67,7 милиона путника што је скромних 0,9% више него претходне, 2004. године. Ипак, очекује се да ће завршетком Терминала 5 ова цифра значајније порасти. У склопу припрема за увођење редовних линија које ће опслуживати Ербас А380, неопходне измене су направљене на Терминалу 3 док ће Терминал 5 имати засебан део резервисан за највећи светски путнички авион.

Терминали и дестинације[уреди]

Аеродром тренутно има 4 терминала са петим у изградњи. Терминали 1,2 и 3 налазе се централно лоцирани у аеродромском комплексу што представља својеврстан проблем за обезбеђивање адекватног броја паркинг места у непосредној близини ових терминала. Бројне аутобуске линије повезују терминале и паркинге али је дугорочније решење у реконструкцији старијих терминала. Насупрот њима, Терминал 4 је изолован од прва 3 и постављен периферније.

Свака авио-компанија функционише у склопу додељеног терминала. Постоје предлози да се ова прерасподела реформише обраћајући пажњу на партнерске односе између компанија. Ипак, ово се не очекује пре завршетка Терминала 5.

Терминал 1[уреди]

Чекаоница у Терминалу 1
  • Азиана ерлајнс (Сеул)
  • БМИ (Абердин, Амстердам, Белфаст, Брисел, Венеција, Глазгов, Даблин, Дарам Тиз Вели, Единбург, Инвернес, Лидс, Лион, Манчестер, Москва-Домодедово, Мумбај, Напуљ, Ница, Палма де Мајорка, Париз, Палма де Мајорка, Ријад, Тенерифе, Хановер, Џедах)
    • операција управља БМЕД (Адис Абаба, Александриа, Алепо, Алмати, Аман, Анкара, Баку, Бејрут, Бишкек, Дакар, Дамаск, Екатеринбург, Јереван, Картум, Тбилиси, Техран, Фритаун) [од 28. октобра 2007]
  • Бритиш ервејз (Абердин, Атина, Барцелона, Берлин-Тегел, Будимпешт, Букарешт-Отопени, Ванкувер, Варшава, Диселдорф, Единбург, Глазгов, Истанбул-Ататурк, Јоханесбург, Кијев-Бориспил, Ларнака, Лисабон, Лос Анђелес, Мадрид, Манчестер, Милано-Линате, Милано-Малпенса, Минхен, Москва-Домодедово, Њукасл, Ница, Праг, Рим-Фијумичино, Санкт Петербург, Сан Франциско, Софија, Стокхолм-Арланда, Токио-Нарита, Триполи, Франкфурт, Хамбург, Хелсинки, Хонгконг, Штутгарт)
  • Ел Ал (Овда [сезонски], Тел Авив)
  • Ер Лингус (Даблин, Корк, Шенон)
  • Исландер (Рејкјавик)
  • ЛОТ Полиш ерлајнс (Варшава)
  • Сајпрус ервејз (Ларнака, Пафос)
  • Сан д'Ор (Тел Авив)
  • Саут Африкан ервејз (Кејптаун, Јоханесбург)
  • Трансаеро (Москва-Домодедово)
  • Финер (Хелсинки)

Терминал 2[уреди]

Терминал 3[уреди]

Чекаоница у Терминалу 3

Терминал 4[уреди]

Писте и узлетно-слетни режим[уреди]

Авион на Хитроу

Хитроу је у прошлости располагао са шест кратких писти које су биле погодне за узлетање авиона са пропелерима при различитим правцима дувања ветра. Оне су се међусобно пресецале. Међутим, модернизацијом авијације уопште и захтеви услова на аеродромима су се променили.

Хитроу тренутно располаже са две писте паралелно постављене једна до друге. Њихове димензије су такве да могу да их могу користити и највеће летелице у производњи. Постојала је и трећа кратка писта 23, која је пресецала обе, и која сада чини таксивеј А. Контрола полетања и слетања са Хитроа је изузетно комплексна јер је потребно да се писте већину времена користе максимумом капацитета. Поред овога употребу писта ограничава и тзв. Кронфордски протокол који је усвојен договором између управе аеродрома и становника оближњег Кронфорда којим се, осим у изнимним ситуацијама, саобраћај усмерава тако да што мање њега прелеће преко оближњих резиденцијалних зона.

Поступак слетања је укратко овакав. Уколико је писта заузета, долазећи авион се управља ка једној од четири резервисане зоне за кружење авиона на чекању. Ове зоне су распоређене око адекватних радио одашиљача који служе за навигацију и омогућавају да се авиони око њих крећу на предвидљив начин што олакшава посао контролорима лета. Те зоне су углавном између 3.000 и 5.000 метара. Авион добија свој коридор који задржава док не добије инструкције од контролора да се спусти на мању висину и настави кружење. Извођење авиона из оваквог режима захтева велику количину умећа и искуства. Авион је потребно усмерити на прилаз адекватној писти тако да се све време налази на безбедном растојању од осталих летелица али истовремено и на начин који је довољно ефикасан да се слетања одвијају једно за другим, са минималним паузама. Просечно растојање између два авиона који слећу је само око 5 km.

Док једна писта углавном служи за слетања, друга је у том случају резервисана за полетања. При томе се води рачуна да авиони који слећу буду позиционирани тако да на путу ка терминалу односно капији не морају да прелазе активне писте. Свакодневно се врши ротација између писта, односно једна постаје узлетна а друга полетна и обрнуто. Ротација се врши и у зависности на правац ветра.

Обе писте су опремљене најмодернијом навигационом опремом за навођење авиона и аутоматско слетање које омогућавају функционисање аеродрома и у изузетно лошим временским условима.

Повезаност са градом[уреди]

Једна од главних предности Хитрооа је његова квалитетна повезаност са Лондоном. Иако закрченост саобраћаја остаје велики проблем константно се проналазе нова решења за ову потешкоћу.

Саобраћај на подручју аеродрома[уреди]

Хитроу је повезан са два велика ауто-пута (М25 и М4) и два пута мање категорије (А4 и А30). Од ових, два пута пролазе кроз тунел изграђен испод једне од писта. Ипак, саобраћај личних возила је ограничен и јако спор. На подручју аеродрома постоје бројни паркинзи и гараже, како за кратке боравке тако и за оне дужег карактера. Постоји и више паркинга у непосредној близини аеродрома који нису у власништву BAA. Паркинзи су са аеродромским зградама повезани бесплатним аутобуским линијама. Пут до центра Лондона, у зависности од оптерећености саобраћаја, може да потраје и око сат времена. Уређен је и прилаз аеродрому бициклима.

Јавни превоз[уреди]

Бројне аутобуске линије повезују аеродром са другим деловима града. Аеродром има своју аутобуску станицу. Осим локалних линија којима управља Транспорт за Лондон, РејлЕр (RailAir) има редовне линије до железничких станица Ридинг и Фелтам. Постоје и редовне линије за друге делове Уједињеног Краљевства.

Пикадили линија лондонског метроа је 1977. продужена до аеродрома. До недавно у функцији су биле две станице, једна за Терминале 1,2 и 3 и друга за Терминал 4. Станица Терминала 4 је затворена до септембра 2006. због радова на изградњи тунела и пруге за нову станицу која ће бити отворена у склопу Терминала 5, који је тренутно у изградњи. Иако једна од јефтинијих опција, пут подземном до центра Лондона може да потраје и око 55 минута.

Хитроу Конект

Две брже, али и скупље железничке опције, су:

  • Хитроу Експрес - удобни, климатизовани возови полазе на сваких 15 минута са аеродрома и након петнаестоминутног путовања стижу до Педингтон станице у центру Лондона. Цена карте је између 13 и 15 фунти. Линија нема успутних станица.
  • Хитроу Конект - такође иде до Педингтона. Поласци су на сваких пола сата а путовање траје 25 минута уз бројне успутне станице где је могуће преседнути на неку од других железничких линија за дестинације широм Уједињеног Краљевства. Цена карте је 9,50 фунти.

Најудобнија али и најскупља опција је свакако такси. Проток такси возила кроз аеродром је добро организован и постоје резервисана такси стајалишта испред сваког од терминала. Путник наручује такси који онда полази са оближње такси станице. Ово убрзава проток возила. Цену свих такси услуга утврђује Транспорт за Лондон и она је јединствена за све такси компаније. Пут до центра Лондона може да кошта и око 70 фунти.

Будућност Хитроа[уреди]

Терминал 5[уреди]

Терминал 5 у изградњи

Свакако један од највећих пројеката тренутно у току је изградња Терминала 5. Овај контроверзни пројекат је актуелан још од 1993. када је BAA предала захтев за одобрење његове изградње. У најдужој јавној расправи у историји Британије сукобили су се опречни интереси. С једне стране, велике авио компаније које су стациониране на Хитроу, као Бритиш ервејз, су гласно подржавале проширење аеродрома јер је то једини начин за одржање конкурентности у односу на друге велике међународне аеродроме у Европи. С друге стране, бројни активисти за заштиту животне средине као и 11 лондонских општина, поготову Хилингдон (на чијој територији се аеродром налази), били су жестоки противници изградње новог терминала. Пораст броја путника неумитно значи и већи број возила и летова, што повећава загаћеност ваздуха и буку. Министарство саобраћаја је ипак 2001. одобрило изградњу новог терминала.

Завршетак изградње је заказан за 30. март 2006. Нови терминал ће употребљавати искључиво Бритиш ервејз који ће све своје летове пребацити на овај терминал. Он ће такође имати и део само за Ербасов А380. Изградња новог терминала је са собом повукла и низ мањих пројеката, укључујући и измене на саобраћајној мрежи аеродрома и изградњу мањег ауто-пута који ће бити повезан са М25. У току је и изградња продужетка Пикадили линије лондонског метроа (PicEx пројекат). Нови терминал ће имати и велики број повезаних зграда. Међу њима су нов контролни торањ, 60 места за авионе, хотел са 600 кревета, паркинг за 4.000 возила, управне зграде као и преусмерење две мање реке. Њихов завршетак се очекује до 2010.

По завршетку овог терминала очекује се реорганизација распореда авио-компанија по терминалима.

Нови Хитроу Исток терминал[уреди]

BAA је најавила да ће завршетком изградње Терминала 5, 2008. затворити садашњи Терминал 2. На том месту се планира изградња новог терминала капацитета од 30 милиона путника. Изградња би требала да почне 2009. и да траје до 2012. BAA, међутим, још није добила одговарајуће сагласности али је извесно да ће се Терминал 2 (најстарији Хитроов терминал), без обзира на будућност новог терминала, затворити.

Трећа писта[уреди]

Трећа писта је веома неизвестан и дугорочан план који је споменут у плану развоја британског авио саобраћаја (документ који издаје Секретаријат за саобраћај). Њиме се предвиђа изградња треће писте и шестог терминала што би повећало капацитет аеродром за 115 милиона путника. Бритиш ервејз је посебно заинтересован за остварење ових планова.

Међутим, земљиште на којем би нова писта требала да буде изграђена би морало да буде рашчишћено што би значило губитак два мања места у близини аеродрома. У њима се налазе и грађевине извесног историјског значаја. Такође, дискутабилно је да ли би изградња ових грађевина могла да задовољи постојеће прописе о загађењу и буци у близини насељених места.

Спољашње везе[уреди]