Аерофлот
| Аерофлот | ||
|---|---|---|
| ИАТА SU |
ИКАО AFL |
Ознака AEROFLOT |
| Датум оснивања | 1932 | |
| Флота | 124 (+197 поруџбина) | |
| Број дестинација | 97 | |
| Седиште | Москва, |
|
| Главне личности | {{{главне_личности}}} | |
| Вебсајт: [1] | ||
Аерофлот - Руске Авионлиније (IATA: SU, ICAO: AFL) (рус. 'Аэрофлот — Российские авиалинии') је национална авио-компанија Русије и бивша национална авио-компанија СССР-а када је уједно била и највећа авио-компанија на свету. Седиште компаније је у Москви и она лети ка 90 дестинација у 47 земаља. Аеродром Шереметјево је главна база компаније.
Аерофлот је члан СкајТима.
Садржај |
Историја [уреди]
Компанија је основана 9. фебруара 1923. под именом Добролет. Почела са летовима 15. јула 1923. године на линији између Москве и Нижњег Новограда. Име мења у Аерофлот 1932. године. Међународни саобраћај ка Немачкој се успоставља 1937. У то време компанија постаје највећа компанија на свету и тај епитет задржава све до распада СССР-а.
Током 1940-тих година главни авион у компанији био је Лисунов Ли-2, у ствари DC-3 који је са лиценцом произвођен у СССР-у. Касније су ти авиони постепено били замењени Иљушинима Ил-12 и Ил-14.
15. септембра 1956. Аерофлот у саобраћај уводи први млазни путнички авион у СССР-у Тупољев Ту-104 на линији између Москве и Иркутска. Први међународни лет овим авионим био је између Москве и Прага. У 1962. компанија уводи авионе Тупољев Ту-124. 1967. године компанија уводи мале регионалне авиое Ту-134 и прве совјетске дуголинијске млазне авионе Иљушин Ил-62 на линији између Москве и Монтреала.
У 1972. редован саобраћај улази авион Тупољев Ту-154 који до дана данашњег остаје убедљиво најпопуларнији авион у Русији али је у то време такође сматран потпуно равноправним са западним моделима, пре свега Боингом 727. Последња верзија Ту-154М је још увек у саобраћају у Аерофлоту.
У 1976. години Аерофлот је превезао укупно 100 милиона путника оборивши све рекорде до данас. Поређења ради, авио-компанија са највећим бројем путника данас, Америкен ерлајнс, превози 80 милиона путника годишње.
1. новембра 1977. године Аерофлот постаје прва компанија у свету која је почела са редовним суперсоничним путничким саобраћајем летећи авионима Тупољев Ту-144 између Москве и Алма Ате у Казахстану.
1980. у флоту уводе први путнички широкотрупни авион совјетске производње, Иљушин Ил-86.
1992. године компанија купује први авион западне производње, Ербас А310, а 1993. креће са летовима између Москве и Њујорка новим модерним широкотрупним авионима Иљушин Ил-96-300.
После распада СССР-а, Аерофлот се распао на више од 300 регионалних компанија (многе од њих су имале само 1-2 авиона) које су постале или националне компаније новонасталих држава или су приватизоване. Језгро компаније је опстало и под именом Аерофлот РИА (Russian International Airlines) је обављало углавном међународне линије из Москве. Аерофлот РИА је 1994. године проглашен деоничарским друштвом и 49% акција је подељено запосленима. Исте године компанија по први пут купује америчке авионе, Боинге 767. Нешто касније компанија узима у најам Боинге 737 и 777 као и теретне верзије авиона DC-10.
2000. године компанија мења име у Аерофлот – Руске Авионлиније (Российские авиалинии, Aeroflot – Russian Airlines) и мења стратегију окрећући се домаћим линијама које је до тада углавном препуштала другим компанијама.
Иако је визуелни идентитет компаније потпуно промењен и замењен изузетно лепим и модерним решењем заштитни знак, срп и чекић са крилима, иако комунистички симбол, задржан је до дана данашњег после анкете која је спроведена међу путницима која је показала да су људи убедљиво за задржавање старих обележја.
Данас компанија лети са око 90 авиона на 80 дестинација у 50 земаља и превози 7 милиона путника годишње.
| Година | Број путника (у милионима) |
Промена у % |
|---|---|---|
| 2005 | 8,1 | — |
| 2006 | 8,7 | ▲ 7,4 |
| 2007 | 9 | ▲ 3,45 |
| 2008 | 11,6 | ▲ 28,8 |
| 2009 | 11,1 | ▼ 4,4 |
| 2010 | 11,29 | ▲ 1,7 |
| 2011 | 14,17 | ▲ 25,6 |
| 2012 | 17,65 | ▲ 24,6 |
Дестинације [уреди]
Видите: Редовне линије Аерофлота
Флота [уреди]
| Тип | У флоти | Наручених | Седишта | Напомена |
|---|---|---|---|---|
| Боинг 767-300ЕR | 7 | 218 (30/188) | ||
| Боинг 777-300ER | 3 | 13 | 402(30/48/324)[2] | |
| Боинг 787 | 22 | |||
| Боинг 737-700 | 15 | очекиван долазак: 2013 | ||
| Боинг 737-800 | 25 | очекиван долазак: 2013 | ||
| Боинг 737-900 | 10 | очекиван долазак: 2013 | ||
| Ербас A319-100 | 15 | 1 | 116 (20/96) | |
| Ербас A320-200 | 45 | 5 | 140 (20/120) | |
| Ербас A321-200 | 21 | 5 | 170 (28/142) | |
| Ербас A330 | 22 | 241 (34/207) 302 (34/268) |
VQ-BCQ је обојен у Скајтим боје | |
| Ербас A350 | 22 | очекиван долазак: 2014 | ||
| Иљушин Il-96-300 | 6 | 282 (22/260) | ||
| Сухој Суперџет 100 | 10 | 20 | 87 (12/75) | Први оператор у Русији |
| Иркут МС-21 | 50 | |||
| Укупно: | 129 | 188 |
Компанија има наручених нових 6 авиона Иљушин Ил-96-300 и 30 нових RRJ-95. Компанија планира да замени теретне DC-10 авионе са новијим МД-11. Такође планирају и да у скорије време купе још нових авиона од Ербаса (највероватније А320 фамилије) и Боинга (Боинг 787).
Референце [уреди]
- ^ „Флота Аерофлота“,Приступљено 4. 2. 2012.
- ^ „AEROFLOT Reveals Boeing 777-300ER Configuration“ (на ((en))). 4. 10. 2012. Приступљено 10. 01. 2013. „Аерофлот објавио распоред седења за моделе Боинг 777-300ER.“
Спољашње везе [уреди]