Азања
| Азања | |
 Школа у Азањи |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 25′ 59" СГШ 20° 52′ 47" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 4713 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11423 |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
  Азања
Азања на мапи Србије |
|
Координате: 44° 25′ 59" СГШ, 20° 52′ 47" ИГД
Азања је село у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160m), на развођу сливова река Језаве и Јасенице[1]. Структурирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом („село“) у центру [1]. У центру села налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885. године.
Садржај |
[уреди] Име и историја села
Назив Азања је из турског доба, а вероватно потиче од арапске речи hazain/hazna са значењем житнице, кошеви, магазе[1]. Од 1887.[2] до 1950. године важи за највеће српско село. Када је број становника 1950. године достигао 12.500, село је подељено на три насеља: Влашки До, Грчац и Азању. Због велике бројности становништа Азања је била проглашена варошицом 1922. године, а седиште истоимене општине било је у периоду 1945-64. године.
Азања је старије насеље и једно од највећих. Помиња се у арачким из првих деценија 19. века и имала је 1818. године 104 куће а толико исто и 1822. године. Године 1846. Азања је имала 213 кућа, а по попису из 1921. године имала је 1409 кућа са 8068 становника (са Влашким Долом).
По предању Азању су засновали преци породице Шаранчића. Њихов предак Шароња бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину, и како му се није ту допало скрене и дође овамо. Са женом се настани на месту, где је данас школа, и ту подигне „мало куће“. Свуда око места била је велика шума и било је неопроходно. И данас се на азањском гробљу налази споменик некога Величка (од Шаранчевића) из 1766. године. После Шароње досело се Петроније, предак Мајсторовића-Мајсторчића (који данас имају разна презимена). Пана је дошао „од Сјенице–Косова“ и населио се најпре на Трешњи (код Рипња). Како је био мајстор, путовао је по околини, пролазио и кроз Азању, па му се ту допало и пресели се. У старе породице убрајају се и Стевановићи, Батинићи, Анђелковићи, Јанчићи (подаци крајем 1921. године).[3] [4]
[уреди] Култура и образовање
Сеоска културна дешавања су већином везана за верске празнике. Сеоски вашар, о Трновој Петки (8. августа), одржава се од изградње цркве 1885. године. Од 1997. године у време вашара одржава се и етно-културна манифестација „Дани азањске погаче", 2006. године употпуњена књижевном вечери и изложбом слика ликовне колоније „Азања 2006". У селу се одржао и Ромски сабор Азања 2007. године.
Постоје три споменика културе на територији Азање[5]:
- зграда Земљорадничке задруге, изграђена 1920. године, проглашена за споменик 1982.
- кућа Николајевића са апотеком, грађена 1928/29. године, проглашена за споменик 1997.
- храм Св. Козме и Дамјана, грађен 1884/85., а проглашена за споменик 2000.
Сва три споменика су некатегорисани.
Земљорадничка задруга у Азањи је основана 1894. године, као друга задруга у Србији. У селу постоји једна основна школа „Радомир Лазић“, Аматерско позориште Азања, као и КУД „Азања". Крајем 2005. године У Месној заједници отворен је огранак Народне библиотеке из Смедеревске Паланке. У Азањи постоји један фудбалски клуб - „Шумадија".
[уреди] Демографија
Према подацима пописа из 2002.[6], Азања је имала 4717 становника. У последња три пописа примећен је пад у броју становника. У насељу Азања живи 3809 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,4 код жена).
Историјски посматрано, 1784. године Азања је имала 14 хришћанских домаћинстава, 1924. — 1308, а 2002. 1408 домаћинстава. Просечан број чланова по домаћинству (2002) је 3,35. Према проценама организације World Gazetteer, Азања 2007. године има 4.531 становника[7].
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Азања је претежно насељена Србима. Према попису из 2002. године, у Азањи живи 47 Рома, док постоје и другачији, усмени подаци, о око 1500 Рома у овом насељу[9].
| Етнички састав према попису из 2002.[6][10] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 4.588 | 97,34% | ||
| Роми | 47 | 0,99% | ||
| Муслимани | 14 | 0,29% | ||
| Црногорци | 12 | 0,25% | ||
| Македонци | 10 | 0,21% | ||
| Хрвати | 2 | 0,04% | ||
| Словенци | 1 | 0,02% | ||
| Словаци | 1 | 0,02% | ||
| Руси | 1 | 0,02% | ||
| Мађари | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 23 | 0,48% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 9 | ||
| 80+ | 48 | 88 | ||
| 75-79 | 79 | 147 | ||
| 70-74 | 123 | 175 | ||
| 65-69 | 184 | 204 | ||
| 60-64 | 117 | 146 | ||
| 55-59 | 134 | 127 | ||
| 50-54 | 189 | 173 | ||
| 45-49 | 194 | 163 | ||
| 40-44 | 161 | 141 | ||
| 35-39 | 144 | 133 | ||
| 30-34 | 162 | 138 | ||
| 25-29 | 144 | 138 | ||
| 20-24 | 118 | 126 | ||
| 15-19 | 141 | 112 | ||
| 10-14 | 150 | 152 | ||
| 5-9 | 116 | 109 | ||
| 0-4 | 122 | 104 | ||
| просек | 41.0 | 44.4 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1940 | 455 | 1280 | 143 | 58 | 4 |
| Женски | 2020 | 253 | 1290 | 434 | 38 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1190 | 583 | - | 1 | 317 | 17 | 42 | 58 | 11 | 49 |
| Женски | 681 | 430 | - | - | 75 | 3 | 3 | 46 | 6 | 15 |
| Оба | 1871 | 1013 | - | 1 | 392 | 20 | 45 | 104 | 17 | 64 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 11 | 23 | 14 | 31 | 16 | 3 | - | 13 | |
| Женски | - | 7 | 2 | 35 | 46 | 6 | 2 | - | 5 | |
| Оба | 1 | 18 | 25 | 49 | 77 | 22 | 5 | - | 18 |
[уреди] Познати Азањци
- Карађорђеве војводе Вулићевићи, посебно Вујица Вулићевић
[уреди] Занимљивости
Азањци су чест „гост" у анегдотама и вицевима у смедеревском крају. Азањац Томислав Грујић - Груја је тим поводом издао књигу "Из Азање, бре"[12].
[уреди] Литература
- ^ а б в grupa autora. 1955. Azanja. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. str. 256.
- ^ Карић, В. 1887. Србија, опис земље, народа и државе. Београд.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“ период 1812 – 1935 г. Летописа (Беч 1998), по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.
- ^ Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.Споменици културе смедеревског и браничевског краја
- ^ а б Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ World Gazetteer, Азања((en))
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Вести Вечерњих новости пренесене на сајту Центра за права мањина
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ^ Грујић Т. 2002. Из Азање, бре. Смедеревска Паланка: Бен Акиба. ISBN 86-83559-09-2
[уреди] Коришћена литература
- Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани.
[уреди] Спољашње везе
- Туристичко земљораднички клуб „АЗАЊСКА ПОГАЧА“
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Смедеревска Паланка |
|---|
|
Азања • Баничина • Бачинац • Башин • Влашки До • Водице • Глибовац • Голобок • Грчац • Кусадак • Мала Плана • Мраморац • Придворице • Ратари • Селевац • Смедеревска Паланка • Стојачак • Церовац |
