Азерски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
азерски језик
Азәрбајҹан дили
Azərbaycan dili
تورکجه
Државе Азербејџан, Иран, Турска, Грузија, Јерменија, Русија, Казахстан, Ирак, Сирија
Број говорника око 30 милиона
Породица алтајски[1] (спорно)
Писмо ћирилица, латиница и арапско писмо
Статус
Службени Застава Азербејџана Азербејџан
Застава Дагестана Дагестан (Русија)
Регулише нико
Језички кодови
ИСО 639-1 az
ИСО 639-2 azeнема
ИСО 639-3

Азерски језик или азербејџански језик (آذربایجان دیلی, Azərbaycan dili, Азәрбајҹан дили) је туркијски језик којим се углавном говори у Азербејџану и северозападном Ирану. Поред тога, говорници овог језика живе у Турској, Ираку, Грузији, Јерменији, областима Русије на Кавказу и у дијаспори (највише Немачка).

Азерски језик је близак сродник турског језика. Развио се у 18. веку.

Историја[уреди]

Када је Руска Империја заузела јужни Кавказ током 19. века, то је поделило зону азерског језика на северну и јужну. Руси су у азерски језик увели употребу ћириличног писма, док је у иранском делу азербејџана настављено са употребом арапског писма. До 1936. азерски језик је погрешно називан татарски језик, док су га сами Азербејџанци звали турски, азерски или азербејџански турски. Азерски језик је постао званични језик Азербејџанске ССР 1978. После стицања независности, власти Азербејџана су одлучиле да се за писање азеерског користи латиница, по моделу који је примењен у Турској. Године 1991. дефинисан је такозвани Нови турски алфабет.

Подручја у којима се говори азерски језик
Део серија чланака о
Азербејџану
Azərbaycan
Flag of Azerbaijan.svg Грб Азербејџана

Култура
Азерски језик

Спорт
Азербејџан на олимпијским играма

Историја

Политика
Председник Азербејџана

Државни симболи
Грб • Застава • Химна

Географија Азербејџана

Демографија
Азери • Азербејџанска дијаспора

Привреда
Азербејџански манат

Административне Азербејџана
Списак градова

Распрострањеност[уреди]

Азерски језик је подељен у два главна дијалекта: северни и јужни.[2][3] Северни азерски је званичан језик Азербејџана. Њиме говори око 8,15 милиона људи у Азербејџану, 300.474 у Грузији, 282.713 у Русији (90% њих у Дагестану), 84.590 у Јерменији и 78.460 у Казахстану.[4] Јужни азерски говори 14 до 17 милиона људи у северозападном Ирану, што чини 20–24 % укупног становништва Ирана. Неки дијалекти азерског су веома блиски туркменском и узбечком језику.

Алфабети[уреди]

Овде је дат упоредни приказ 3 алфабета која се користе за писање азерског језика.

Aa Аа آ ا
Əə Әә ا ه
Bb Бб ب
Cc Ҹҹ ج
Çç Чч چ
Dd Дд د
Ee Ее ا ئ
Ff Фф ف
Gg Ҝҝ گ
Ğğ Ғғ غ
Hh Һһ ه ح
Xx Хх خ
Ыы ئ
İi Ии ی
Jj Жж ژ
Kk Кк ک
Qq Гг ق
Ll Лл ل
Mm Мм م
Nn Нн ن
Oo Оо و
Öö Өө و
Pp Пп پ
Rr Рр ر
Ss Сс س ص ث
Şş Шш ش
Tt Тт ت ط
Uu Уу و
Üü Үү و
Vv Вв و
Yy Јј ی
Zz Зз ز ذ ض ظ

Примери речи[уреди]

  • su - вода
  • adam - човек
  • qadın - жена
  • böyük - велики
  • kiçik - мали

Пример текста[уреди]

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Bütün insanlar ləyaqət və hüquqlarına görə azad və bərabər doğulurlar. 
Onarın şüuralrı və vicdanları var və bir-birlərinə mübasibətdə qardaşlıq 
runhunda davranmalıdırlar.

Извори[уреди]

  1. ^ Етнолог
  2. ^ http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azj „Северноазербејџански“
  3. ^ http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=azb „Јужноазербејџански“
  4. ^ Helmut Glück: Metzler Lexikon Sprache, S. 57

Спољашње везе[уреди]