Азра (музички састав)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Азра (вишезначна одредница).
Азра
Подаци
Место СФРЈ
Жанр рок
Активни период 1977. - 1988.
Издавачка кућа Југотон
Чланови
Бранимир Штулић
Мишо Хрњак
Борис Лајнер

Азра је била новоталасни музички састав из Загреба, који је основао Бранимир Џони Штулић 1977. године.

Име[уреди]

Јануара 1977. године за шанком Театра ТД у Загребу, локални анархисти су испијали лозу и причали о политици, славећи јер је Ђоко анархист (коме је посвећена песма Јаблан) добио кћерку, којој је требало дати име. Тада је Џони изрецитовао стихове чувене Хајнеове песме Азра, која се у преводу Сафвет-бег Башагића пева као севдалинка:

Казуј робе, откуда си, из племена којега си?
Ја се зовем Ел Мухамед, из племена старих Азра,
што за љубав живот губе и умиру када љубе.

Тако су исто вече добили име Азра и Ђокова ћерка и Џонијев нови бенд.[1]

Чланови бенда[уреди]

У првом саставу Азре, из јануара 1977. су били:

  • Бранимир Штулић – вокал и гитара
  • Јосип Јуричић – гитара
  • Бранко Матун – бас
  • Паоло Сфеци (Svecci) – бубањ

Али, ова постава није дуго потрајала јер чланови бенда су се често мењали, односно Штулић их је мењао. Касније је, једно време, вокал у Азри је био Јура Стублић, а Џони је само свирао гитару, јер је хтео да одустане од певања. У почетку су вежбали у једној бараци близу Филозофског факултета. У то време су излазиле омладинске новине Полет, које су пратила алтернативна рок догађања, и која су помогла пробоју Азре у настанку новог вала.

Први албум су издали у следећој постави:

Касније се постава мења још неколико пута, да би крајем 1980-их састав чинили:

Распуштање бенда[уреди]

На врхунцу славе, 1984. године, Џони је распустио Азру (први али не и једини пут) и отишао у свет, односно у Холандију. У овом периоду је упознао Јосефину Фрудмаиер, његову садашњу жену. Џони је у Холандији неколико година радио троструки албум на енглеском језику „It Ain' Like In The Movies At All“ који је релативно слабо прошао.

1987. се Штулић вратио у земљу, заједно са новим басистом Стевеном Кипом, за којег каже да га је нашао на улици: "Нашао сам га на улици, једноставно сам га нашао. То увијек иде тако, видио сам га како свируцка и покушао. Свирао је цијелу 1987. и 1988. годину, са њиме сам направио Између крајности и Задовољштину". У наредне три године направио је још четири албума, пре коначног распуштања бенда. Бубњар Борис Лајнер на питање о распаду Азре кратко одговара: „Ах, било је то болно.“[1]

Дискографија[уреди]

Синглови[уреди]

  • „Балкан" / „А шта да радим“ (Suzy, 1979.)
  • „Џони, буди добар" / „Тешко вријеме“ (Југотон, 1982.) - уживо
  • „Немир и страст" / „Довиђења на влашком друму“ (Југотон, 1983.)
  • „Клинчек стоји под облоком" / "Flash" (Југотон, 1984.)
  • "Mon ami"/ „Дубоко у теби“ (Југотон, 1984.)

EP[уреди]

  • „Лијепе жене пролазе кроз град" / „Позив на плес" / „Сузи Ф." (Југотон, 1980.)
  • „Е па што" / „Слобода" / „Глуперде лутају далеко“ (Југотон, 1982.)

Албуми[уреди]

Филмографија[уреди]

Наводи[уреди]

  1. ^ а б Бранимир Штулић Џони, Немам више ни с ким а ни против кога (биографија, интервју, поезија), Хероина, Суботица, 1998.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]