Академија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.       Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Академија (грч. Ἀκαδημία) је установа високог образовања, истраживања или хонорарног чланства.

Назив је настао од Платонове филозофске школе, „Академије“, која је основана на два километра северозападно од атинског Акрополиса око 387. п. н. е. То место је представљало светилиште грчке богиње мудрости, Атине.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Платонова академија

О Платоновој Академији је веома мало познато. Без сумње је сигурно да је Платон са Академијом хтео да оснује једно образовање, које се филозофски, али исто тако као што ми данас називамо природним наукама, математичким питањима и проблемима посвећује. Оснивање Академије је Платонов одговор на негативно искуство са Атинском политиком. Платон није постао политичар, него је изабрао један други пут којим би лакше утицао на друштво, путем одгајања и образовања омладине. Није мали број његових ученика касније постало политички активно.

На простору тог великог парка налази се једна Гимназија, једна врста ондашње спортске школе у којој су се младићи атинског горњег сталежа састајали, заједно тренирали и организовали разна такмичења. У тој Гимназији су се одржавала предавања и то у три елементарна смера: Граматика, Спорт и Музика.

Сократес је редовно посећивао Гимназију и није случајно да су скоро сви Платонови дијалози у којима Сократес са младима дискутује и да се баш то одиграва у једној гимназији. Након његовог првог путовања на Сицилију предавао је он прво у гимназији у парку „Академиа“ (у то време Сицилија је била Грчка покрајина). Касније купује Платон један комад земље поред Академије где је саградио скроман стан за становање и неколико просторија за предавање и тако оснива своју сопствену школу, која касније постаје врло позната под именом Платонова Академија.

За време хришћанске ере на грчке филозофе се гледало као на пагане и противнике хришћанства. Византијски цар Јустинијан је затворио Платонову Академију 529. године, што се често узима као крај антике. Преостали чланови Академије су потражили уточиште у Сасанидском царству код краља Хозрој I, преносећи драгоцене списе у његову престоницу Ктесифон. Академија у егзилу, као важна неоплатонистичка школа, је наставила да постоји најмање до 10. века, доприносећи очувању грчке науке и филозофије у оквиру ислама.