Акантоцефале

Из Википедије, слободне енциклопедије
Acanthocephala
Corynosoma wegeneri
Corynosoma wegeneri
Систематика
царство: Animalia
потцарство: Eumetazoa
надтип: Platyzoa
тип: Acanthocephala
Kohlreuther, 1771
редови

Archiacanthocephala
Paleoacanthocephala
Euacanthocephala

Екологија таксона
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Акантоцефале

Акантоцефале, Acanthocephala или црви бодљикавих глава обухватају око 800 врста бескичмењаци са псеудоцеломом који воде ендопаразитски начин живота. У току свог животног циклуса они бораве у два домаћина:

  • као млади живе у зглавкарима (прелазни домаћини)
  • као одрасли, полно зрели насељавају црево различитих врста кичмењака (трајни домаћини).

Морфологија[уреди]

Величина тела им се најчешће креће испод 2 cm, мада могу да достигну и 0,5 m као и да буду мањи од 1 mm. Облик може веома да варира зависно од саме врсте, мада је најчешће цилиндричан.

Тело се састоји од:

  • рилице (proboscis) која може да се увуче унутра у посебну мишићну кесу и на којој се налазе трнови повијени уназад (по томе су добили име);
  • вратног дела који нема трнове;
  • трупа који садржи трнове.

Грађа телесног зида[уреди]

Телесни зид је изграђен од (делови поређани од споља ка унутра):

  • кутикуле која се налази на самој површини и покривена је трновима, а код неких врста може бити и сегментисана; ова сегментација је само површинска, а код неких може да захвати и телесни зид;
  • епидермиса који је синцицијелне грађе и у коме се налази сталан број џиновских једара;
  • лакунарни систем изграђен од система канала испуњених течношћу која се покреће покретима тела и служи за транспорт хранљивих материја;
  • базалне мембране која залази у мишићне слојеве испод ње;
  • мишићни слојеви изграђени од кружних (спољашњи слој) и уздужних (унутрашњи слој) влакана.

Унутрашња грађа[уреди]

Испод телесног зида простире се телесна дупља, псеудоцелом. Псеудоцелом се простире и у рилицу. Због паразитског начина живота унутрашња грађа је претрпела промене па тако ови црви:

  • немају цревни систем већ храну узимају преко целе површине тела;
  • добро им је развијен полни систем који је одвојених полова и развиће се одвија преко ларвалних ступњева; оплођене јајне ћелије су обавијене чврстом, отпорном опном која их штити док су ван домаћина у неповољним условима; из оплођеног јаја развија се ембрион акантор (acanthor) који доспева у прелазног домаћина и ту постаје ларва која развија све органе осим полних(акантела); да би се развиће наставило неопходно је да ларва доспе у трајног домаћина;
  • чула су слабо развијена; на пробосцису има тактилних органа.

Класификација[уреди]

Деле се на редове:

Литература[уреди]

  • Брајковић, М: Зоологија инвертебрата I део, ЗУНС, Београд, 2003.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]